Čuveni citat Duška Radovića: "Navijati za Partizan nije uvek lako, ali je uvek lepo", nikad nije bio na većem iskušenju.
Bar ne u poslednjih nekoliko godina. Pet uzastopnih titula Crvene zvezde, tek poneki Kup kao utešna nagrada Partizana i dve potpuno sušne sezone.
PROČITAJTE JOŠ:
Otkako je Savo Milošević šutnuo onaj mikrofon na meču sa Vojvodinom (i nije se sada vratio), Partizanu je kao uspeh ostalo što je prezimio u Ligi konferencija.
U Superligi je proćerdao prednost od pet bodova, izgubio je od Zvezde u finalu Kupa, a Aleksandru Stanojeviću se, uprkos tome što je osvojio 98 bodova, spočitavalo što u derbiju nije mogao da uradi gotovo ništa.
Sada to sve deluje kao neka daleka i bajkovita prošlost, jer se pitanje titule rešavalo u martu, aprilu i maju, umesto kao ove sezone – u avgustu.
Zato je šok terapija, smena Ilije Stolice i dovođenje ekspresno pronađene zamene u liku i delu Gordana Petrića, morala da bude sprovedena. Mada, pitanje je hoće li imati efekta, ako se ne ide „od glave“.
Bilo kako bilo, Pred Petrićem je nekoliko zadataka i pre svih, da se plasira u grupnu fazu Lige konferencija.
Partizan se nadao da će u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope dobiti rivala „reda veličine“ AEK Larnake, a kada ga je dobio, ispostavilo se da je i to preveliki zalogaj.
Zato sada mora da se okrene Hamrun Spartansima sa Malte (18. avgust prvi meč u Beogradu od 21 sat), koji bar na papiru ne bi trebalo da su težak rival.
Tako smo mislili i o AEK-u, pa evo šta se desilo. Stoga, ni Petrić, ni ostali iz stručnog štaba ne smeju ništa više da uzimaju zdravo za gotovo.
Papir sada kaže da Hamrun, klub osnovan 1907. i vlasnik osam šampionskih pehara Malte (poslednji u sezoni 2020/2021), ima ekipu koja po Transfermarketu vredi oko 3,66 miliona evra.
S druge strane, samo Rikardo Gomeš, jedan od retkih pomena vrednih iz revanša sa Kipranima – vredi četiri miliona evra.
Opet, praksa nam kaže da je taj i takav Hamrun ozbiljno nadigrao iskusniji Alaškert u revanšu prvog kola kvalifikacija za Ligu konferencija sa 4:1, posle poraza i gola zaostatka iz prvog meča.
Nekada slavni Velež je eliminisao sa dve pobede od po 1:0, a senzacijom i penalima je izbacio i Levski iz Sofije u trećem kolu posle poraza 0:1 i pobede, opet u revanšu 2:1.
Dakle, vole ljudi da igraju revanše – pa to ti je. Malteški tim se do sada već našpanovao, iako je odigrao tek tih šest takmičarskih utakmica u poslednja tri meseca.
Partizan ih je odigrao više, dve u kvalifikacijama, četiri u prvenstvu i još tri pripremne, pa i dalje izgleda kao raštimovana družina.
Hamrun je kombinovao postave i najbolje efekte je imao kada bi se postavljao u 3-4-3 formaciji, mada je bilo i pokušaja sa petoricom pozadi, kao i 4-3-3.
Najubojitiji u poslednjih šest utakmica bio je domaći igrač Metju Žilamije, 24-godišnji centralni vezista.
On je dao tri gola za svoj tim, dok je Brazilac Džoni dao gol manje. Tu je i miks inostranih igrača, a Igor Nedeljković, Ognjen Bjeličić i Predrag Đorđević je trio Srba na terenu, a predvodi ih i jedan sa klupe – Branko Nišević.
Nedeljković igra u napadu, pa je moguće da će 30-godišnji centarfor koji je nekada igrao za Čukarički, biti zadužen za napad i na Partizan.
Po svoj prilici, ako bude zdrav, dobiće šansu kao rezerva, pošto je prvo rešenje u špicu bio Elvis Mašike, kongoanski igrač.
Uz njega su u navali obično bili Dodo, igrač sa Zelenortskih Ostrva, koji kao internacionalac verovatno poznaje Rikarda Gomeša, i spomenuti Džoni.
Hamrun ima možda i motiv više da se nađe u grupnoj fazi evropskog takmičenja, pošto na to čeka 30 godina.
Još u sezoni 1992/1993 imao je poslednji evropski izlet u UEFA Kupu pobednika kupova kada je izgubio od Maribora.
Pre toga je gubio od Benfike, Valjadolida, albanskih Nentorija i Dinamo Tirane, Rapida iz Beča, Dinama iz Moskve, Balimena junajteda i Dandija u UEFA Kupu, Evropskom kupu i opet Kupu pobednika kupova.
Veoma skromna evropska istorija. U nekim uobičajenim okolnostima, tim Partizana ne bi morao dvaput da razmišlja pred okršaj sa timom ovakvog renomea.
Ali, avaj, ovo nisu uobičajene okolosti, a ni ovo nije uobičajeni Partizan, pa onda svakom protivniku mora da pristupi kao da je Real Madrid, a da naspram Petrića i ekipe stoje Ančeloti i Benzema glavom i bradom.
U suprotnom, pitanje je koliko će dugo još ovaj deo rečenice: „ali je uvek lepo“, iz citata Duška Radovića, ostati čvrsto uvrežen među navijačima crno-belih.
BONUS VIDEO: Blam srpskog komentatora na RTS kakav se retko viđa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare