Sraman potez uprave Partizana.
Bruka, skandal, sramota – reči od kojih običnom čoveku zabride obrazi i zbog kojih se svako normalan sakrije u mišiju rupu kada mu se ime valja u blatu.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, postoje i ljudi kojima to ne znači ništa i koji nemaju ni obraza ni srama, a bruke i skandali predstavljaju samo novu recku u biografiji.
Na tim principima funkcioniše uprava Partizana i dvojac Milorad Vučelić – Miloš Vazura. Za njih su bruka i sramota svakodnevna rabota, a obraz fiktivna kategorija.
Međutim, taman kada čovek pomisli da su dostigli dno, oni pokažu da za njih dno ne postoji, a da im ni deca nisu sveta.
Naime, jedna lepa tradicija Partizana koja već nekoliko godina postoji iskorišćena je u najružnije moguće svrhe, u stilu najmračnijih taktika ratovanja i terorizma.
Takozvana dečija tribina deo je tradicije na koju su u Humskoj mogli da budu ponosni i koja je jedna od retkih svetlih tački aktuelne uprave. Mališani iz svih krajeva Srbije bi se sjatili i dolazili da gledaju Partizanove evropske mečeve.
Škole fudbala, osnovne škole i druge dečije organizacije bi krenule autobusima i njih nekoliko hiljada bi besplatno gledali crno-bele evropske pohode.
Njihovo mesto je uvek bila severna tribina blizu istoka ili istočna tribina u blizini severa i znali su da budu i bučni i da podrže svoje idole koje su dobili priliku da gledaju.
Međutim, upravo je u tome rukovodstvo videlo priliku da se što više distancira od besnih i razočaranih navijača.
I vrapci na grani su znali da će navijači koji su došli na stadion protiv kiparskog AEK-a tražiti njihove ostavke, a po prvi put ove sezone je poslušnost otkazao i poslovično privrženi jug gde se nalaze „najvatreniji“.
Na prvenstvenom meču protiv TSC-a jedinom ove sezone odigranom pred domaćom publikom, horski se po prvi put sa juga čulo „uprava napolje“, a danima se pričalo i najavljivalo po forumima da će ceo stadion grmeti i tražiti glave Milorada Vučelića i Miloša Vazure.
Kako vrhuška kluba sedi u svečanim ložama iznad centralnog dela zapadne tribine, koja je tradicionalno dobro popunjena i odakle često kreću povici nezadovoljstva, u klubu su odlučili da to spreče na sraman način.
Najskuplja mesta na stadionu od kojih klub ostvaruje najveću zaradu tako su „poklonjena“ deci kako na njima ne bi sedeli navijači koji bi iz prvih redova sasuli u lice upravi šta o njima misli i verovatno uputili salvu uvreda uz mogućnost da prema njima poleti i neki predmet.
Nije sporno da neko ne želi da mu se u lice skandiraju uvrede i da želi da to nekako spreči, ali rešavati to na način tako što ćeš kao tampon zonu iskoristiti mališane kojima je dovoljno to što su morali da gledaju traumatično iživljavanje navijača nad igračima na kraju meča.
Decu kao štit koristili su kroz istoriju samo teroristi i najgori ratni zločinci, a mogućnost da se besna navijačka masa u trenutku afekta zaputi ka svečanoj loži i usput nehotino povredi neko dete je dovoljno užasavajuća.
Umesto da sačuvaju bar trunku obraza i odu iz kluba posle sramnih rezultata i spuštanja Partizana na najniže grane u novijoj istoriji, vodeći ljudi su nastavili da ga vuku u blato.
Teško je reći i da se brukaju, jer je to za njih nepoznat pojam s obzirom na debeo dosije hapšenja, krivičnih prijava i služenja brojnim režimima.
Pojam dna za njih ne postoji, a činjenica da su ovoga puta iskoristili decu pokazuju da su spremni na sve.
Scene u Humskoj u četvrtak uveče su na kraju krajeva ogledalo društva. Sprečavanje skandiranja voljenom vođi, prebijanje navijača kao da živimo u Severnoj Koreji i demonstracija sile na svim nivoima najbolji su svedočanstvo u kakvom mulju živimo.
Jer, kada ni deca više nisu svetinja, onda ni dno više ne postoji.
BONUS VIDEO Grobari skidali dresove igračima Partizana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare