Nikola Malbaša osuđen je na četiri godine i šest meseci zatvora za pokušaj ubistva Igora Neškovića. Njega je pre dve godine ranio nožem.
Postupajući sudija je Malbaši ukinula pritvor i izrekla mu meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (nanogicu), do pravosnažnosti presude.
Takođe, prilikom izricanja presude, postupajuća sudija Svetlana Galić je rekla da su Malbašin i Neškovićev iskaz demantovani od strane veštaka.
Sve se dogodilo, navodno, u Zemunu, kraju u kom je Malbaša rođen, gde je odrastao i odakle je počeo da gradi fudbalsku karijeru.
„Sukob se desio u kolima u Bačkoj ulici kod okretnice autobusa 18 i 83. Navodno je razlog neraščišćeni računi između njih dvojice, gde je prvobitno došlo do žučne rasprave, a zatim je navodno Malbaša u trenutku rastrojstva izvadio nož i nekoliko puta ubo u stomak muškarca koji je označen kao narkodiler“, bila je jedna od prvih verzija koja se pojavila u javnosti.
Galić je, takođe, rekla da je prilikom odmeravanja kazne sudsko veće kao olakšavajuću okolnost cenilo da je Malbaša neosuđivan, otac dvoje dece, porodičan čovek, zbog čega se sudsko veće odlučilo da ga osudi na kaznu zatvora bližu minimalnoj za ovo krivično delo.
Ovo je prvostepena presuda na koju i odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe Apelacionon sudu u Beogradu.
Stravično zvuči da se ime čoveka koji je odmeravao snage sa slavnim Realovim „Galaktikosima“ uopšte pominje u ovom kontekstu.
Za razliku od nekadašnjih saigrača iz zlatne Partizanove generacije koja je u sezoni 2003/04 nastupila u Ligi šampiona, Malbaša nije bio prisutan u sportskoj javnosti proteklih godina.
Niti je bilo intervjua „podsećanja“, niti gostovanja, niti je bio uopšte pominjan u sportskom kontekstu. Ni traga, ni glasa, a onda – crna hronika.
A, imao je Malbaša čime da se pohvali.
Noseći dres kultne ekipe Hajduka iz Kule pune četiri godine stekao je status jednog od najboljih levih bekova lige, što je bilo dovoljno Partizanu da ga angažuje i učini starterom.
Prethodno je fudbal učio u matičnom Zemunu i Mladosti iz Apatina, pre nešto više od 18 godina zadužio je crno-beli dres.
Bio je deo tima koji je predvođen Lotarom Mateusom sa klupe stigao do elite evropskog fudbala, u momentima kada nimalo nije bilo lako klubovima sa ovih prostora da dođu do te šanse.
U tome je Zemunac imao značajnu ulogu, protiv Đurgardena u kvalifikacijama je postigao gol iz jedanaesterca, a promašaj u penal-seriji odlučujuće utakmice u Njukaslu nije doneo teže posledice po klub.
Standardan u Ligi šampiona, agilan na obe strane terena, čak i u mečevima protiv Real Madrida, Malbaša je ispunio sve uslove da postane reprezentativac, tada države pod nazivom Srbija i Crna Gora.
U januaru 2004. godine dogovorio je prvi inostrani angažman, potpisavši ugovor sa ruskim Terekom iz Groznog koji je u ranijim periodima bio pogodna sredina za srpske fudbalere.
„Nisam imao razloga da brinem za bezbednost, igra se u Rusiji i u klubu nemaju nameru da se vraćaju u Čečeniju. Kislodovski je lep gradić, čist, podseća me nekako na Vrnjačku banju, samo je nešto veći“, govorio je tada Malbaša.
Godinu dana kasnije, sa vrednošću od 750.000 evra Malbaša je postao član atinskog AEK, u kom je odigrao 39 utakmica, upisao tri asistencije, te duplirao svoju tržišnu vrednost.
Usledila je seoba u Koblenc, gde je ostao godinu i po dana, da bi potom postao član kineskog Šandonga, u kome ga je trenirao Ljubiša Tumbaković.
Sve posle toga – misterija. Završio je karijeru sa 30 godina i potpuno nestao iz javnosti. Mnogo kasnije, 12 godina kasnije pojavio se na stranicama crne hronike. I nalazio se u bekstvu.
BONUS VIDEO Partizan predstavio novu garnituru dresova
Pratite nas i na društvenim mrežama: