0
Nejmar da Silva Santos Žunior pojavio se kao čudo brazilske lige – tinejdžer sa magijom u nogama, driblinzima koji su rušili defanzivce i golovima koji su ga učinili naslednikom Pelea.
U Santosu je postao idol, a titula u Kopa Libertadores 2011. lansirala ga je u svet.
Njegovi potezi donosili su radost, a Brazil je u njemu video vođu nove generacije. Sada je, međutim, u centru pažnje zbog sunovrata karijere.
PROČITAJTE JOŠ
Vratio se u Santos, ali se o njemu priča jer je slavni klub doživeo poraz od Vasko da Game sa 6:0, a Nejmar napustio teren uplakan od sramote. Njegov uspon i status superstara iz ove perspektive deluju kao davna prošlost.
Godine 2013. prešao je u Barselonu i formirao čuveni trio MSN sa Mesijem i Suarezom. Trofeji su se nizali – La Liga, Liga šampiona 2015, bezbroj magičnih utakmica. Njegov pogodak protiv Juventusa u finalu bio je kruna tog perioda.
U dresu Brazila postao je simbol nade. Zlatna medalja na Olimpijskim igrama 2016. u Riju bila je emotivni vrhunac – Nejmar je doneo zemlji ono što je Peleu i Ronaldu izmaklo.
Transfer u Pari Sen Žermen 2017. za 222 miliona evra bio je šok za svet. PSŽ je želeo Ligu šampiona, a Nejmar da bude lider. Ipak, povrede, sukobi i kritike zbog života van terena počeli su da nagrizaju njegovu karijeru.
Postao je simbol kontroverzi – od proslava, glamuroznih žurki, do optužbi i stalnog sukoba sa navijačima. Njegov talenat nikada nije potpuno nestao, ali slika o njemu se menjala.
Više se bavio privatnim životom, a fudbal je polako odlazio u drugi plan. Tako je kao po pravilu krajem februara uvek uspevao da zaradi povredu koja bi ga udaljila sa terena kada je PSŽ-u trebao naviše, a verovalo se da je zapravo sve bilo paravan za odlazak na rođendanske žurke svoje sestre u Rio De Žaneiro.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok su Mesi i Ronaldo pisali istoriju, a Mbape i Holan preuzimali scenu, Nejmar je tonuo između povreda i propuštenih prilika. Nikada nije osvojio Zlatnu loptu, a najveći san – Svetsko prvenstvo sa Brazilom – ostao je nedosanjan.
U Kataru 2022. Brazil je stao u četvrtfinalu, a suze Nejmara obišle su planetu. Bio je to simbol njegove karijere – previše talenta, premalo ostvarenih velikih ciljeva i previše suza za nekog ko je fudbal igrao na način koja je kod drugih izazivala radost.
Možda i najbizarniji deo njegove karijere usledio je nakon što je 2023. godine odlučio da ode u Al Hila kao deo trenda odlaska velikih imena u Saudijsku Arabiju. Iako je za vreme u PSŽ-u osvojio 10 pehara, postigao 118 golova i 79 asistencija, svi će taj period pamtiti po neuspehu da se osvoji Liga šampiona i raspad projekta sa njim Mesijem, Serhijom Ramosom…
I onda dve godine u Al Hilalu koje su pojeli skakavci. A bio je to najveći transfer u istoriji fudbala u Saudijskoj Arabiji pošto je za njegov dolazak plaženo 90 miliona evra, a on dogovorio platu od 150 miliona evra godišnje. Nakon pet utakmic au dresu novog kluba je pokidao ligamente, a kada se posle duge pauze vratio na teren, povredio je zadnju ložu na prvom meču i to je bio kraj njegovog puta u dresu arapskog kluba.
Leta 2025. vratio se tamo gde je sve počelo – u Santos. Mnogi su to videli kao romantičnu priču i novi početak. Umesto toga, stigla je surova realnost.
U avgustu 2025. Santos je poražen 6:0, a Nejmar je plakao na terenu. Njegove suze bile su više od poraza – bile su simbol propuštenih prilika i karijere koja je mogla biti veća od svih.
Nejmar ostaje fudbaler koji je očarao generacije, čovek sa darom koji retko viđamo. Ali njegova priča je i upozorenje – talenat bez discipline i sreće često završi u suzama.
Danas, kada plače u dresu Santosa, svet se seća njegovih driblinga i golova, ali i pita se – šta bi bilo da je bio vođa kakvog je Brazil čekao?
