Mihajlo Bata Radulović, čuveni kondicioni trener Crvene zvezde, preminuo je u 74. godini, a tužne vesti saopštila je njegova porodica.
Koliko je Radulović bio zaljubljen u Zvezdu govori i to da je pre skoro 20 godina odbio rad sa Novakom Đokovićem, samo da bi ostao u klubu sa Marakane.
„Zbog Zvezde sam odbio mnogo ponuda u životu. Da počnem od 2007/2008 godine kada sam zbog Crvene zvezde odbio Novaka Đokovića. Ratko Dostanić mi je bio ‘sredio’ Kinu, ali sam i to odbio. Miša Kosanović me je još 1998. godine zvao da odem u Kinu. Imao sam čak ponudu da radim i sa jednim fudbalerom Real Madrida, da ga vratim na teren, suma je bila astronomska, ali bio sam slepo zaljubljen u Zvezdu i nisam želeo da je napustim. I danas sam ovde“, izjavio je Radulović u intervjuu za „Hotsport“ 2016. godine.
Otkrio je i koja su dva stranca u Zvezdi na njega ostavila poseban utisak kada je reč o radi na fizičkoj spremi.
„Pod brojem jedan Luis Ibanjez, zatim Mičel Donald. Kod Argentinca smo imali sreću da mu je trener u Dinamu iz Zagreba bio Milenko Rak koji mu je dao preporuku da radi sa mnom, da ne padne i da posveti pažnju fizičkoj pripremi. Dečko je bio izuzetan karakter i vukao je ceo tim da radi vežbe snage.“
Pričao je o još nekim fudbalerima, koji su posebnu pažnju posvetili fizičkom napretku tokom fudbalske karijere.
„Čovek koji je krenuo od 50 posto fizičke spreme, a stigao do ‘120’ posto bio je Leo Lerinc. Veliki karakter, baš kao Nemanja Vidić, Branko Bošković, Boško Janković, Dušan Basta, mnogo njih, Milivoje Vitakić, Marko Perović, Branko Jelić… Prošlo je kroz ovu teretanu mnogo njih, veliki broj generacija i ne mogu da se požalim na nijednu.“
Njegova specijalnost bile su vežbe snage i rad u teretani, a pod njegovim nadzorom igrači su uvek bili među najspremnijima na terenu. Povrede koje su mnogima pretili da okončaju karijeru, za Batu su bile samo izazov, te je mnogima uspeo da „oživi“ karijeru.
Iako je bio stručnjak za fizičku pripremu, Bata Radulović bio je mnogo više od kondicionog trenera. Bio je mentor, prijatelj i čovek koji je iz svake situacije znao da izvuče ono najbolje. Njegov život je sam po sebi priča o borbi.
Davne 1981. godine zadobio je metak u leđa koji je pogodio pršljen i ostavio ga nepokretnim. Lekari su tvrdili da nikada više neće stati na noge, ali Bata je verovao drugačije. Snagom volje, neviđenom upornošću i karakterom koji su ga krasili, uspeo je da uradi nemoguće – da ponovo prohoda i ostvari se u svetu sporta.
Igrači u Zvezdi su ga obožavali, pre svega zbog pozitivnog duha, a onda i znanja koje je posedovao. Bio je izuzetno poštovan i nikada neće biti zaboravljen na Marakani.
BONUS VIDEO