12
"Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu", rečenica je koje se držao i legendarni Ivan Gudelj, kada se borio protiv najtežeg oblika hepatitisa B. Prekinuo je 1986. igračku karijeru na vrhuncu, u 26. godini kao lider splitskog Hajduka, odakle je Miljan Miljanić želeo da ga odvede u Real Madrid.
PROČITAJTE JOŠ
Ta želja se nije obistinila, Gudelj je fudbalske terene jugoslovenskih liga zamenio bolničkom posteljom, planinama, odlascima kod travara i nadrilekara u želji da proba baš sve u želji da ozdravi i vrati se fudbalu. Jedan od najtežih momenata života bila mu je telefonska poruka lekara da više neće moći da se bavi fudbalom, sa čime se Ivan pomirio, otišavši u trenerske vode i završivši Kineziološki fakultet.
Gudelj se u razgovoru za Nova.rs setio jedne posebno upečatljive epizode svoje borbe i fanatične vere da može na alternativan način da dođe do izlečenja, i to kod jedne romske porodice u okolini Vrnjačke Banje.
„Tri godine sam obilazio travare, bioenergetičare, bio sam na planini dva i po meseca, kod dobrih ljudi sa sela koji su donosili sir, surutku, a ja sam bio uglavnom sam i šetam, meditiram… Želeo sam da ozdravim. Ali ispričaću i tu bizarnu situaciju, pozovu me prijatelji iz Beograda i kažu za ‘jednu ženu iz Vrnjačke Banje koja leči i hoće da dođeš’. Seo sam u avion, došao do Beograda i otišao do Vrnjačke Banje, odnosno nekog sela u blizini grada. Došli smo u tu kuću, letnje vreme, zvezde, Mesec, sve super, idemo u vrt. Pun ruža, crvenih, žutih, svih. I ona meni veže konac oko vrata i nešto se moli, drugi konac zaveže oko ruže. I mi se probudimo pre izlaska Sunca, ona meni diže konac sa mog vrata, uzima konac sa ruža i menja im mesta. I kaže: E sad, kako bude vreme odmicalo, ruže će venuti, kao i vaša bolest. Ja sam u to verovao. I kada sam pričao o tome prijateljima, oni su reagovali u stilu ‘šta ovaj priča’, ništa im nije jasno. Svaki taj i sličan doživljaj, meni je činio svesno i podsvesno pozitivu. Tu sam ja dobijao bitku dugoročno, protiv velikog protivnika i virusa koji sam ja na kraju pobedio.“
Na kraju, Gudelj je i u veri našao mir.
„Ja sam uvek vernik bio i uvek sam razmišljao pozitivno. Mi smo svi ljudi od krvi i mesa, i treba razmisliti o situacijama kada se osetiš loše ili da si nekome nešto loše načinio. Treba poći nekad od sebe i kad god sam osetio mržnju jer mi je neko nešto loše načinio, odem u crkvu i kažem ‘Bože dragi, daj mi snage da izbacim iz sebe tu mržnju i da sve ljude volim’. I uspevam to, od negativne energije bežim, od negativnih društava bežim, samo bežim tamo gde mi je lepo. Ne volim da ulazim u negativne situacije, samo želim pozitivno. Kao što sam doživeo ovde u Senti, gde su me ljudi prelepo dočekali. Sad kad pričam o pobedi nad bolesti, kao da pričamo o nekom drugom, kao da se drugom to desilo. Nisam mogao da razmišljam o tome što mi se dogodilo, da jesam, poludeo bih. Ja sam uspeo da budem neko drugi, da živim drugi deo svog života dalje. To je moja pobeda.“
Svojevremeno, Dragan Džajić je verovao u oporavak Gudelja i pozvao ga je u Zvezdu iako je bio u bolnici. Prethodno, Ćiro Blažević je redovno obilazio Gudelja u zagrebačkoj bolnici i insistirao da se dogovori transfer u Dinamo, uprkos svim problemima.
„Poštovao sam sve klubove, a uz Dinamo koji me je želeo bolesnog, Zvezda je imala veliki, stvarno veliki potez. Prijatelj i novinar Miša Stojanović, zvao me je i rekao da bi me Zvezda htela tako bolesnog. Pregovori – ako ozdraviš, dobijaš ugovor i iznos koji bi želeo u Evropi. Zvezda se tada 1986. spremala ono što je doživela 1991. i to se tada videlo. Spremala je ekipu za veliki uspeh, ali mi je dala i drugu opciju, ‘ako ne ozdraviš, bićeš trener u Zvezdi’. I to je istina, ali ja se nisam uspeo vratiti fudbalu, borio sam se onda samo za ozdravljenje“, zaključio je Gudelj, koji je u trenerske vode uputio nešto kasnije, 1990. godine.
BONUS VIDEO – Ivan Gudelj o velikim planovima za Turnir prijateljstva u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
