Nešto manje od 12 meseci je i formalno u upravi Saveza, ali već godinu dana boravi tu kao jedna od ključnih figura.
Godina prođe, SNS kadrovi nikad, pa tako i Branislav Nedimović, nekadašnji ministar poljoprivrede koji igra ulogu potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije uz Dragana Džajića kao predsednika.
PROČITAJTE JOŠ:
Za godinu dana sportski smo prešli jedan dug put od euforije pred odlazak u Katar, preko razočarenja na Mundijalu, do spoticanja u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u nikad lakšoj grupi.
Selektor Dragan Stojković Piksi je od onoga koji opravdano puca od samopouzdanja pred Portugal, postao čovek koji mora da strahuje i od Mađara, dok se „orlovi“ spremaju za poslednji izazov koji bi trebalo da ih odvede u Nemačku. Plasman na Evro bi bio uspeh. Najlakša grupa, ok, ali toga se niko neće sećati za pet, deset ili petnaest godina ako se preko Bugara u Leskovcu ode na Evro prvi put od 2000.
Kao što se za desetak ili petnaest godina niko verovatno neće sećati ni Nedimovića kao funkcionera u FSS dok je Džajić „stolovao“ čelnim telom našeg fudbala. Nenad Bjeković je od već viđenog predsednika saveza otišao u „ilegalu“, a Nedimović je „iz naftalina“ izvučen da se bavi fudbalom posle poljoprivrede.
Ako se složimo da je i odlazak na Evro uspeh, ko bi u Srbiji taj uspeh kao zaslugu pripisao upravo Nedimoviću? Realno, vrlo malo ljudi. A baš on je lani u ovo vreme bio zamišljen kao čovek koji je trebalo da zaposedne predsedničku stolicu u FSS.
Nenad Bjeković je od odlaska Slaviše Kokeze 2021. obavljao funkciju zamenika predsednika, praktično vršioca dužnosti. Bilo je tu sukoba i sa Markom Pantelićem, ali je Bjeković isprva isterao svoje.
Sve dok se nije pojavila volja vladajuće partije, jedine kojoj niko ne sme da protivreči. Ako je to i hteo, nije mogao ni Bjeković na izborima u FSS, pa mu je tako zbog Nedimovića poturena noga u poslednjim danima oktobra i prvim danima novembra 2022. kada ga je „izbušila“ Crvena zvezda.
Sećamo se scene gde sto sa karticama za delegate u Staroj Pazovi stoji skoro pun, jer su samo 22 imena pokupljena sa njega, a potrebno je makar duplo toliko kao minimalan kvorum.
Bjeković je shvatio da neće biti ni kvoruma, a ni njegovog izbora za punopravnog predsednika Saveza, jer je to mesto već unapred bilo namenjeno nekom drugom i povukao se.
A kad već imamo razne neugledne pojave na mestima na kojima im nije mesto u političkom i društvenom životu, šta nam smeta da i u sportu postavljamo slične ljude.
Nedimović je takav primer, bez ikakve uvrede za čoveka. Jednostavno bi trebalo da prihvati da nismo svi za sve, pa ne možemo da budemo i ministri za uvoz mleka i vodeći ljudi srpskog fudbala samo zato što nam se hoće, može i zato što smo stranački podobni.
Danas bismo ga verovatno i gledali kao predsednika umesto Džajića, da se u celu priču nije umešao Nemanja Vidić. Nedimović je za toliko bio svestan i mudar da ne bi bilo normalno da Vidiću kao nespornoj legendi srpskog fudbala izađe na crtu.
Nije baš isto kad imate biografiju kapitena Mančester junajteda i kad imate da ste nešto malo igrali fudbal za Borac iz Martinaca, Graničar iz Kuzmina, Slogu iz Zasavice ili BSK iz Bešenova.
„Mislim da smo pristojno čekali da ovo obavimo onako kako to fudbalska demokratija nalaže i nadam se da će to biti završeno u duhu Statuta FSS“, rekao je Nedimović pre više meseci i omanuo, ili obmanuo ceo koncept demokratije.
Jer da je demokratije, prijavio bi se za izbore, izgubio ih od Vidića i ne bi ostao u Džajićevoj senci, dok je bivši as Zvezde završio kao lutka u celoj toj stranačkoj igranki.
Marta ove godine ta igranka je postala i zvanična kada je Džajić izabran za lidera, a Nedimović za potpredsednika FSS. I odmah je na Skupštini u Staroj Pazovi počeo da priča pošalice i malo da trenira strogoću prema onima čije ga mišljenje „žulja“, poput Mirka Poledice, predsednika sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“.
„Hajde malo da se oraspoložite, što ste mi se utegli tu“, pričao je Nedimović onako ležerno, a onda Poledici počeo da suflira oštro: „Ovde sam ja predsedavajući“.
Ostalo je nejasno šta su „predsedavajući“ i ostali u savezu radili kada se desio slučaj fudbalskog kluba Kolubara za koji se nije znalo ni da li će biti izbačen iz lige, ni da li neće, ni kako će biti kažnjen, a nije se znalo ni koliko će timova imati Superliga u ovoj sezoni u jednom momentu.
Poledica je letos zbog toga javno „nalepio“ Fudbalski savez, pričajući kako FSS nije dostavio Kolubari originalne dokumente UEFA na osnovu kojih je kažnjena, da je od otvaranja disciplinskog postupka do odluke o kazni prošlo samo 13 dana, da su pojedinci iz FSS odbijali da dostave Kolubari dokumentaciju neophodnu za pisanje žalbe i da je sve predstavljeno kao da Kolubara mora da bude kažnjena po automatizmu. Pomeren je ceo termin i početak Superlige.
Koliko je ceo taj izbor Džajića i Nedimovića u njegovom timu bio cirkus u nekoliko rečenica je sumirao i sam Vidić kad je obrazložio zbog čega povlači kandidaturu.
„Ljudi u srpskom fudbalu i većina delegata u Skupštini su odlučili ‘glasanjem’ pre podnošenja kandidature, pre izbora, i tako urušili kredibilitet i onako poljuljan prošlom izbornom sednicom“, kazao je Vidić.
A šta o tome misli srpska javnost, rekla je i govori, uprkos svim greškama koje je tokom kampanje Vidić napravio.
Oni koji prate i navijaju za reprezentaciju, kao i oni koji su spremni da plate karte da je gledaju, redovno prozivaju aktuelno rukovodstvo preko društvenih mreža FSS, a i uživo su izviždali Nedimovića pre nekoliko nedelja kad je uručivao dres sa brojem 100 Dušanu Tadiću pred meč sa Crnom Gorom.
Sigurno im se nije svidela ni nadmenost kad je u startu rekao da „ne voli da gubi ni u klikerima“, mada nikom nije jasno kako onda iz Kuzmina ili Bešenova nije otišao negde dalje fudbalski, bar do Zvezde ili Partizana, ako ne do nekog Reala ili Mančester sitija.
Nije javnosti prijalo bogami ni glumljenje žrtve u maniru doskorašnjeg predsednika stranke kojoj se Nedimović priklonio pre skoro deset godina.
„Ja ne volim da gubim ni u klikerima, a Piksi nikada. Zahvalio bih mu se na svemu što je uradio za Srbiju na Svetskom prvenstvu i nadamo se, na Evropskom prvenstvu. Izvinite što sam ovo zloupotrebio, moram da kažem, jer uvek je postojala samo jedna istina i niko nije pitao drugu stranu, a kad dođe do diskusije svi se pokupe i izađu napolje“, pričao je Nedimović u zemlji gde je jedina žrtva – istina.
U njegovom slučaju žrtva povremeno bude i kodeks oblačenja jer se u više navrata odevao neformalno tamo gde to nije pristojno i gde izgleda neozbiljno, kao u Crnoj Gori tokom utakmice kvalifikacija za Evro.
Ili, kad je obilazio stadion u Leskovcu obučen u duksericu i patike. Razume se da neko više voli opuštenije oblačenje, ali opet se vraćamo na to da sve ima svoje vreme i mesto.
Jedino kršenju pravila i zakona mesto nije nigde, a o tome se proletos pisalo kad je reč o Nedimoviću zbog nespojivosti funkcije člana Predsedništva SNS-a i potpredsednika FSS.
Ma, ko te pita za to kad čovek ima želudac da sažvaće ljutnju javnosti jer i sam zna da tu ne pripada ni po čemu, dok se krije iza Džajića, koji bar imenom i rezultatima ima bar fudbalsku težinu za mesto na kom se nalazi.
BONUS VIDEO: Navijači zviždali Nedimoviću pred meč sa Crnom Gorom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar