2
Dušan Vlahović, srpski fudbaler, postao je partner UNICEF-a u borbi za mentalno zdravlje pre svega dece i mladih, ali i odraslih, koji se takođe suočavaju sa raznim problemima slične vrste.
U utorak 27. maja u Sava centru održana je konferencija za medije, na kojoj je i Vlahović podelio svoja iskustva, te objasnio zbog čega se priključio velikom i važnom projektu, koji obuhvata saradnju sa lokalnim samoupravama i institucijama na jačanju podrške mladima, sprovođenje obuka za više od 100 stručnjaka iz škola, zdravstvenih ustanova i centara za socijalni rad, kao i edukaciju i osnaživanje više od 5.000 mladih u ciljnim opštinama. Pored toga, više od 300 mladih dobiće direktnu psihosocijalnu podršku u svojim zajednicama.
„Velika je čast i zadovoljstvo, ovo je projekat koji može pomoći mnogim osobama. Veoma je bitno da se čuje naš glas. Zahvalio bih se UNICEF-u na ovoj prilici“, započeo je Vlahović.
Vlahović trenutno ima 25 godina, ali je već desetak godina deo javnog života, pošto je kao veoma mlad debitovao za Partizan, a kasnije je krenuo put Italije, gde je najpre bio u Fjorentini, a sada je i dalje u Juventusu.
„Sigurno da nije bilo lako. Kao neko ko je veoma mlad sa 14-15 godina bio medijski izložen – nije bilo lako. U tom dobu nisi još svestan šta nosi sve to, kako odrastaš postaješ svesniji svega i mislim da osobe koje ne mogu da izdrže pritisak i da idu protiv toga, od velikog je značaja je da imaju nekog s kim mogu da popričaju i da se posavetuju. Ja sam isto takav, mnogo stvari držim u sebi, ali kad dođem do jedne tačke – jednostavno puknem, umem da preteram i u nekim reakcijama. Imam osobe sa kojima razgovaram – to nije slabost nego izraz hrabrosti i veličine čoveka“, istakao je Vlahović.
PROČITAJTE JOŠ:
Sve više sportskih timova ima ljude zadužene za brigu o mentalnom zdravlju igrača. Najčešće su to psiholozi, ali čak i treneri moraju da znaju kako da se ponašaju i ophode prema igračima koji su često pod pritiskom.
„Sa trenerima imam drugačiji odnos pun poštovanja. Nikada sa trenerom ne pričam o tim stvarima. Oni su postali psiholozi, kad vide igrača mogu da zaključe o čemu se radi. Kroz neku priču dođemo do tih stvari. Na prvom mestu su porodica, roditelji i sestra – oni su mi najveća podrška. I prijatelji, ali u današnjem svetu dosta saveta i odgovora koje dobijaš od prijatelja mogu biti ne baš sto odsto iskreni. Imam dva-tri prijatelja kojima verujem mnogo – mogu da primetim da je iskreno kad pričam sa njima. Porodica je bila najveća podrška i zahvalan sam im mnogo.“
Sport je uvek bio izlaz iz mnogih problema. Tako je bilo i u Vlahovićevom slučaju.
„Može sport da pomogne mnogo, pre svega se radi o disciplini. Pričamo sada o ozbiljnijim stvarima u tim godinama. Desi se da dobiješ neku lošu ocenu, pa odeš na trening i zaboraviš na sve – to nije fraza. Kao što je rekao psiholog, bitno je imati nekoga s kim možeš da podeliš sve što se dešava. Kad izbaci osoba sve svoje misli, mislim da je sve lakše. Može neko i rešenje da ti ponudi. Kroz sport može put da bude mnogo lakši. Mogu (deca) da nađu mnogo osoba koje mogu da pomognu. Nije svima sport taj, ali i pored toga uvek ima osoba s kojima mogu da razgovaraju.“
PROČITAJTE JOŠ.
I Vlahović se svakodnevno susreće sa raznim komentarima i kritikama, a malo ko razume koliko to zapravo može ozbiljno da se odrazi na nekog igrača u bilo kom sportu.
„Nisam bio svestan u tom periodu, tek danas osećam malo više te stvari. Kažu mi često šta te briga – samo igraj. Nije to baš tako. Svakodnevno se suočavaš sa pritiscima. Navikao sam da se nosim sa time, kao veoma mlad sam dospeo u medije, očekivanja su velika od tada. Uz pomoć porodice i prijatelja uspeo sam da prebrodim sve to. Društvene mreže i mediji imaju veliki uticaj na našu populaciju. Sve što se dešava komentariše se mnogo puta, ali 99 odsto laži privuku ljude, a oni moraju da znaju da odvoje mreže od stvarnog života. Svi živimo na telefonima, takav je današnji svet, ne kažem da je pozitivno. Mora čovek da razdvoji te dve stvari. Treba uvek imati osobe s kojima možeš sa pričaš i kad ti je teško da podeliš osećanja.“
Srpski napadač je posebno istakao koliko mu znači kada sa decom izlazi na teren, jer dobro zna i razume kako se oni tada osećaju.
„Kada izlazim na teren najviše se obradujem kada vidim decu. Ja sam nekada bio na njihovoj poziciji i znam kako je to kad imaš ljude kojima se na neki način diviš i voliš da ih gledaš. Deca imaju najiskrenija osećanja i najiskrenije ih ispoljavaju. Znam da se iskreno obraduju nama. To su stvari koje me ispunjavaju“, naglasio je Vlahović.
Imao je i savet za mlade, bilo da se bave sportom ili nečim drugim.
„Savet da nikada ne odustaju, da idu do kraja, da razgovaraju sa ljudima – uvek će biti tu neko da ih sasluša, ne hi trebalo da imaju problema da razgovaraju o problemima koje imaju. Sve se da rešiti – to nije pokazivanje slabosti, već naprotiv, pokazivanje koliko je neko jak.“
Sada je Vlahović dobio još jednu važnu ulogu, da upravo kroz akcije UNICEF-a pomogne mladima u borbi sa mentalnim problemima.
„Ovo nije teret već čast i zadovoljstvo. Ako u bilo kom momentu mogu da pomognem, ja sam veoma srećan, to me ispunjava pored fudbala, ali je to bitnije od sporta. Velika mi je čast i zadovoljstvo“, zaključio je Vlahović.
Podaci pokazuju da se mnogi suočavaju sa anksioznošću, stresom i usamljenošću, ali zbog predrasuda retko traže podršku. Upravo zato, Vlahovićeva uloga u ovoj kampanji ima ogroman značaj – kao uzor i glas mladih, pokazuje da snaga nije u tome da sve izdržiš sam, već da znaš kada da potražiš pomoć.
