Čuveni golman Tomislav Ivković, koji je branio za Dinamo Zagreb i Crvenu zvezdu, opisao je nivo organizacije u klubovima stare Jugoslavije.
Gostujući u Podkastu „Inkubator“, Ivković je izneo zanimljive detalje i jednu anegdotu sa Draganom Džajićem.
PROČITAJTE JOŠ
Podsećanja radi, Ivković je najslavniji momenat karijere doživeo u dresu Jugoslavije 1990. godine, kada je odbranio penal Maradoni u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Ipak, nije imao sreće da donese trijumf selekciji, jer su podbacili Stojković, Brnović i Hadžibegić. Zanimljivo je da je Maradoni odbranio još jedan penal, u Kupu UEFA, u dresu Sportinga iz Lisabona, protiv Napolija.
U razgovoru za podkast, opisao je kako se upoznao sa organizacijom u Zvezdi, u koju je došao 1983.
„Crvena zvezda je u doba Jugoslavije najjači i najveći klub na ovim prostorima, u organizacijskom nivou, dva koplja ispred svih. Hajduk je bio tu, najveći konkurent, jer je imao predsednika Tita Kirigina, Jere Burazina, sportskog direktora Gojka Škrbića, imali su sve posloženo. Logistika savršena, a Zvezda je bila… Totalno iznad svih jer je imala neverovatnu moć. Kad dođeš tamo, onda osetiš. Došao sam iz Dinama, velikog kluba. Dinamo je institucija, za Hrvatsku i danas gledamo drugačije nego što smo gledali druge klubove. Kad sam došao u Zvezdu, od prvog trenutka sam video da je nešto drugačije.Atmosfera je ozbiljnija, pristup i respekt prema ljudima koji vode klub, da je veliki respekt i da postoji distanca. Približe se kad treba, ali uvek osetiš da se zna ko je gde i šta“, rekao je Ivković.
Setio se i jedne anegdote.
„Reći ću sad jednu stvar, bio sam izgubljen kada sam došao prvog dana, tamo je bio Rajko Janjanin. Isto je igrao u Dinamu, došao je godinu pre. Sedimo u klubu gore, sastanak, raspored, pripreme tad i tad, pitam ja, „prvi deo priprema je u Zagrebu?“ Ne, Tomo, u Beogradu, sad si u Beogradu. Toliko sam bio izgubljen. Razlika koju sam odmah uočio – otišao sam jedan dan u upravu kluba, čisto da popijem kafu. Mi u Dinamu smo imali jedan kafić gore u upravi kluba, znali smo da svratimo da popijemo kafu, pričamo, zafrkavamo se. Dođe tu i tamo neko iz kluba, pozdravi nas. Družimo se“, opisao je Ivković.
Ipak, u Zvezdi to nije moglo da se desi.
„Ja došao gore, izlazi Dragan Džajić. Pozdrav, Tomo, treba li ti nešto? Ne, došao sam na kafu. E dobro, sad kad si došao, da ti kažem par reči. Tvoje radno mesto je svlačionica, teren, dole. U upravu kluba dolaziš na poziv – moj, Cvetkovića ili predsednika Šakića. OK. Znači, to je bilo to. Da ne kažem da je bilo pokriveno u gradu gde si bio, šta si radio, kako si se ponašao, sve! U svakom momentu su znali gde smo. Da je neko napravio glupost, to se znalo. Bilo je većine zvezdaša koji su radili po klubovima, krili bi da se ne sazna javno, makli bi igrača, pa bi ga doveli u klub i klub bi ga kaznio, ali niko nije znao za to. To je i Porto radio u Portugaliji“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
