Aliju Sise, selektor Senegala, imao je jednu od najluđih trenerskih priča. Iz ove perspektive deluje da je samo trudom i zalaganjem zaslužio što je osvojio Afrički kup nacija.
Senegal je po prvi put u istoriji podigao ovaj trofej nakon što je bolje izvodio penale od Egipta, inače suverenog vladara i države koja je sedam puta osvajala ovaj trofeja.
Deluje da slađe nije moglo.
Sise dobro zna šta znači kult reprezentacije. Šest godina je nosio državni grb na grudima, a čak je bio kapiten na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji. Senegal je tada zaustavljen u četvrtfinalu od Turske koja je postigla zlatni gol.
Ispostaviće se da je ovo samo početak pravog malera koji se vezivao uz ime Sisea i pravila, a kulminacija će doći 16 godina kasnije kada na Mundijal bude otišao u ulozi selektora svoje zemlje.
Ipak, i 2002. godine su imali šta da spočitavaju Siseu mnogi sunarodnici su mu promašaj u penal seriji protiv Kameruna u finalu Afričkog kupa nacija oprostili tek 20 godina kasnije kada je konačno zemlji doneo prvi kontinentalni trofej.
Od 2015. godine se nalazi na mestu selektora Senegala, a na Mundijalu u Rusiji je doživeo ono što nije nijedan tim, nijedan selektoru u istoriji.
Naime, Senegal je prva zemlja koja je eliminisana sa Mundijala zbog pravila o fer-pleju. Senegal je imao isti broj bodova kao i Japan, imao je istu gol razliku (+1), isti broj postignutih golova, a u međusobnom duelu bilo je 2:2. Na kraju je odlučilo pravilo o fer-pleju, tačnije broj žutih kartona. Japan je prošao dalje jer je dobio samo četiri žuta kartona, dok su Afrikanci dobili dva više.
Senegalci su nekoliko dana kasnije pisali FIFA jer su smatrali da fer-plej pravilo nije pošteno.
„Ono što su radili Japanci vi smatrate fer-plejom? Pa, Japan je morao da bude kažnjen zbog onoga! Ovo pravilo nema smisla, Japanci su prestali da igraju. Razočarani smo ponašanjem Japanaca i zato ovo pravilo ne treba da se primenjuje u ovakvim situacijama“, pisalo je u pismu Fudbalskog saveza Senegala.
Godinu dana kasnije je napravio novi uspeh, tačnije to je doživljavano kao uspeh svuda osim u Senegalu. Sise je doveo izabranike do finala Afričkog kupa nacija, a tamo je bolji bio Alžir sa 1:0.
I tada se samo nastavilo sa lavinom kritika na račun ovog stratega, to je išlo do te mere, da je Sadio Mane, prva zvezda reprezentacije, morao da stišava strasti.
„Verujem da Sise zaslužuje sve jer je on najkritikovaniji trener kog sam video u životu, ali nikada ne odustaje“, rekao je Mane za afričko izdanje BBC.
I onda je sve uspeo da naplati osvajanjem istorijskog trofeja ove godine. Pokazao je na kraju da ni na koga nije ljut, da nikome nije zamerio kritike, osporavanja, omalovažavanja kojima je bio izložen.
O tome šta o tome igrači misle najbolje se videlo nakon primanja medalja. Opkolili su ga, zagrlili i svi pokazivali na njega. Od tada u Senegalu niko nije pronašao nijedan razlog zašto bi ga kritikovali.
A on je završio sjajnom porukom.
„Posvećujem ovu pobedu senegalskom narodu. Godinama smo jurili ovaj trofej. Danas smo uspeli da stavimo zvezdicu na naš dres“, istakao je skromno Sise.
Ovaj čovek je nakon sedam godina hroničnih kritika i strašnih udaraca uspeo da ostane na svom mestu i konačno podigne trofej. Zaslužio je da konačno sa posebnim osmehom priča o izdanjima svojih momaka.
#social-embed_0
BONUS VIDEO Tadić o odlasku Baneta Ivanovića, egu u reprezentaciji i zašto je Piksi najbolji
Pratite nas i na društvenim mrežama: