Nije dobro krenulo, ali bitno je kako će se završiti
Crvena zvezda nije otvorila sezonu u Evroligi kako se očekivalo, pa je umesto pozitivnog skora nakon pet odigranih kola na tek jednoj pobedi, protiv Asvela, a ima čak četiri poraza.
Nakon trijumfa na otvaranju sezone protiv nejakog Asvela u beogradskoj Areni, Zvezda je redom gubila od Žalgirisa, Monaka, Virtusa i na kraju Partizana. Posle neslavnog putovanja u Bolonju promenjen je i trener, umesto Duška Ivanovića stigao je Janis Sferopulos, ali to ne menja činjenicu da su dva ponajbolja igrača tima, Šabaz Nejpir i Miloš Teodosić otvorili sezonu ispod očekivanja.
U svakom od evroligaških poraza Zvezda nije bila daleko od pobede, pa je lako umesto 1-4 mogla da ima makar 4-1, a zašto ne čak i 5-0.
Kako kaže jedna pesma, „od ljubavi do mržnje ima tako malo…“, tako i između velike krize Zvezde i pozitivnog skora i euforije takođe ima tako malo.
U ovom slučaju, najveći problem su Nejpir i Teodosić, koji će u nastavku sezone definitivno morati bolje, ukoliko žele da sa Zvezdom osvajaju trofeje i raduju se evropskim uspesima.
Jasno je da vremena za popravni ima, tek je kraj oktobra, borba na više frontova će se tek zakuvati, ali lideri kakvi su Nejpir i Teodosić ipak zaslužuju i kritiku nakon loših partija na startu sezone.
Njih dvojica zbirno iz igre šutiraju 33 od 101 na startu evroligaške sezone. Problematičniji su Teodosićevi procenti (7-30 za tri), ali igra Zvezde u napadu s njime izgleda tečnije, a pronalaze se znatno bolja rešenja. U meču protiv Partizana čak je i u odbrani bio iznad svog uobičajenog nivoa, u napadu je pokrenuo tim u prvom poluvremenu, ali je na kraju bio tragičar sa tri promašena penala u završnici uz jedan neshvatljivo nepodeljen pas i žestok promašaj u šutu za tri.
Teodosić je u 37. godini života, jasno je da i dalje može da bude veoma bitan faktor u ekipi, ali ne može da bude 1. opcija uvek. Da li je on toga svestan pokazaće se u nastavku sezone, ali uz svo iskustvo i znanje koje nosi, treba očekivati njegove znatno bolje partije, kao i šut za tri poena, pošto je trenutno na 23,3 odsto.
Kada je reč o Nejpiru, on je projektovan da bude najbolji igrač ovog tima Zvezde, ali od početka sezone umeo je i te kako da razočara i podbaci, iako se ne može osporiti da je poenterski imao dobrih partija.
Zapravo je najbolji period njegove igre bio u drugom poluvremenu u Bolonji, kada je igrao sâm i pogađao. Završio je taj meč sa 23 poena, ali opet u završnici nije prelomio na Zvezdinu stranu, dok je protiv Partizana ponovo odigrao ispod proseka kada se meč lomio.
U prvom večitom derbiju ove sezone Šabaz je imao čak sedam izgubljenih lopti, što je previše za jednu utakmicu u kojoj je konačan rezultat bio 88:86. Imao je Šabaz na derbiju i dobrih poteza, ubacio je 14 poena i podelio četiri asistencije, ali kada se lomilo gotovo da ništa dobro nije uradio.
Na lošu igru u napadu kada se lomilo, te previše ležeran stav i nepreuzimanje dovoljno odgovornosti, Nejpir je dodao i veoma lošu, reklo bi se neozbiljnu odbranu na Aleksi Avramoviću, kloji je postao heroj Partizana i velikog preokreta i pobede.
Ima tu i trenerske odluke, prosto Sferopulos je morao da promeni Aleksinog čuvara, ali je umesto toga srpski bek preko i pored Nejpira smestio 12 poena u poslednjih pet minuta, dok na drugoj strani nije bilo adekvatnog odgovora.
I tu nije kraj. Promašio je Nejpir i slobodno bacanje u poslednjem minutu, pa je tako krunisao još jednu razočaravajuću partiju uprkos pristojnom poenterskom učinku.
Nejpir i Teodosić jesu klase od igrača, ali baš zato nose najveći deo krivice za svaki od četiri poraza u Evroligi do sada.
Protiv Žalgirisa Nejpir u samoj završnici nije ni bio na terenu, ali po onome što je prikazao tada, nije ni zaslužio. Umesto njega Teodosić je „prodao“ loptu u veoma bitnom napadu, a uprkos meču sa 15 poena sa po četiri skoka i asistencije, ne može se reći da nije mogao bolje.
U meču sa Monakom su u izostanku Jaga obojica bili katastrofalni, pa su zajedno imali tek 10 poena i šest izgubljenih lopti, uz nekoliko veoma loših rešenja u neizvesnoj završnici i ništa bolju igru u odbrani.
Teodosić je bio daleko od blistanja i u duelu sa Virtusom, pa je jasno da je od ponedeljka došlo krajnje vreme da obojica pokažu zašto su u Zvezdi i zašto su nosioci igre.
Međutim, moram istaći jedan detalj koji mi je zapao za oko gledajući meč protiv Monaka.
U trenucima kada je Nejpir izlazio iz igre u poslednjoj deonici, kada je već shvatio da je totalno zabrljao, moglo se videti da mu je stalo, da se nervira i da mu uopšte nije svejedno, što je potezima u napadu direktno razočarao oko 20.000 navijača u Areni. Čak je i zastao ispred klupe nekoliko sekundi pre nego što je seo, lupio je rukom u reklamu ispred sebe, svestan da je morao bolje.
To je znak da Nejpir dobro zna gde je došao, zna da će pritiska biti i da na svojim leđima mora da iznese veliki teret, dok je Teodosić i sam istakao da bi mu osvajanje trofeja sa Zvezdom bilo zaista nešto posebno.
Sledeće sedmice Zvezdu čeka utakmica sa Bajernom kod kuće. Bez daljeg pametovanja, ta utakmica se mora dobiti, ukoliko crveno-beli planiraju nešto ozbiljno da prave ove sezone u Evroligi.
Pre toga, u ponedeljak, na red stiže drugi derbi sa Partizanom, ovoga puta u ABA ligi, pa eto sjajne prilike za Nejpira i Teodosića, ali i ostatak Zvezdinog tima da se pokaže u pravom svetlu na velikom ispitu.