Željko Obradović, najveći evropski trener svih vremena, dozvolio je da se pojavi crv sumnje, da trener rivala provocira navijače Partizana i da se dovedu u pitanje njegove odluke. Partizanu je hitno potrebna šok terapija.
Zašto je Željko Obradović dozvolio da u njega sumnjaju i da mnogo gori (što nije redak slučaj u Srbiji) sude o njegovim košarkaškim odlukama…?
Postoje različiti načini da se sprovede šok terapija, konvencionalno i često viđeno je da se smeni trener. Ipak, pre nego što pomislite da pozivamo na smenu trofejnog stratega, treba razmotriti šta bi mogla da bude šok terapija.
Jedna je izvedena tokom leta. Krajnje netipična jer je od prethodne sezone preživeo u crno-belom samo Balša Koprivica. Željko Obradović je pritisnuo restart dugme, ali je „virus“ ostao. I dalje to nije ekipa koja je na nivou standarda koje je postavio u toku karijere (najbolje trenerske karijere ikada). Postavio ih je najviše ikada sa devet trofeja u Evroligi, a sada su te dve stvari više breme, nego razlog strepnje za rivale.
Uostalom, Duško Vujošević provukao je tu sumnju kroz jednu rečenicu.
„Kad je u pitanju konkretno Partizan, obično se govori: „Kad ne ide trener – ekipa, nkk e može da se menja cela ekipa.“ I zato se menja trener. Ovo je prvi put u istoriji da je trener promenio celu ekipu. Njemu je obaveza, a ne alibi, da treba da se uigraju“, poručio je Vujošević u „Kida show“.
Ipak, činjenica je da Partizan ne izgleda onako kako su priželjkivali navijači i činjenica jeste da je teško pronaći boljeg trenera u istoriji, a ne u sadašnjem trenutku, od Obradovića. Ali je i činjenica da nešto hitno mora da uradi.
Došao je u klub sa željom da ustali Partizan u Evroligi, to je i uradio jer se već tri godine crno-beli takmiče sa elitnom Starog kontinenta, ali apetite navijača Partizana ne zadovoljava činjenica da se nalaze u Evroligi. Navijači Partizana žele da budu konkurentni i napadnu trofej. Žele da tim podseti na onu sezonu od pre dve godine ili na onu iz 2010. godine. I to im niko ne može oduzeti. I samo jedan čovek im to može doneti, sada Obradović mora da smisli kako.
Uz dužno poštovanje svih rivala u Evroligi, Partizan sebi ne sme da dozvoli da ima 2-6. Tačnije, može ukoliko još jednom gledamo jednu povratničku bajku sličnu onoj od pre dve sezone.
Tada je Partizan počeo sa 4-9, pa do kraja stigao do još 16 pobeda i pet poraza i šestog mesta na tabeli. Od Efesa je počela serija sa četiri pobede zaredom. Sada opet mora da se desi neki Efes.
Nadali su se navijači da će nenadana selidba u „Pionir“ biti neka omanja šok terapija, ali je usledio poraz na jednu loptu od Monaka. Šta još uraditi kao šok terapiju? Problemi u reketu postaju evidentni i čak hronični, pa je možda rešenje opet biti aktivan na tržištu. Ali, to nikada nije bilo lako. Pogotovo kada su u pitanju visoki igrači.
I to je čini se glavni problem Partizana u prethodne dve sezone – gubljenje neizvesnih završnica. Praktično od kada je Kevin Panter rešavao mečeve protiv Real Madrida nismo videli da crno-beli klackalicu povuku na svoju stranu. Naravno, Obradović će stati u zaštitu svojih igrača, ali kako se uvek desi loše izveden aut, greška, izgubljena lopta, pa čak i gaženje linije… Kako to da izađe i javno kaže da nisu odigrali akciju koju je nacrtao i da više nema šta da uradi.
Možda i ovog puta mora da se javi u snovima Obradoviću šta da tačno uradi.
„Nije mi se malo puta dogodilo da sanjam akciju. Da je odsanjam bukvalno. Imam problem, razmišljam kako da olaškam igraču da postigne koš i legnem da spavam. Sanjam terene, igrače, postavku i tu akciju. Probudim se, nacrtam je i počnemo da treniramo i igramo. Mnogo mi se puta to dogodilo. Ili se brijem. I negde tamo u ogledalu iza mene, vidim nešto, neki oblik koji me asocira na nešto i tako se rodi nova ideja“, ispričao je pre 10 godina u intervjuu za „Nedeljnik“.
Deset godina kasnije se došlo u situaciju koju su neki doživeli čak i lično – da Tijago Spliter proziva navijače Partizana zbog – ljubavi prema klubu.
„Dvorana je bila puna, imali su mnogo navijača ovde, što je normalno za veliki grad kao Pariz. Većina je došla na odmor, ali odlaze kući sa porazom“, rekao je Spliter posle meča.
Obradović sada trpi provokacije zbog izjava „da tabela Evrolige nešto govori“. Odjednom mu je i taj argument izbijen iz ruku, jer je Zvezda trenutno na skoru 4-4, a Partizan na tek 2-6.
„Neka nas pobede 25 puta. Nikakav problem, ali nešto govori to što smo mi bili šesti u Evroligi prošle godine, a oni na 11. mestu. I ove godine smo imali znatno više pobeda. Nije to slučajno“, poručio je Obradović krajem juna ove godine.
Partizan je izgubio sedam vezanih večitih derbija (osmi za zapisničkim stolom), pa je Partizan poslednji put slavio protiv crveno-belih u okviru ABA lige 30. oktobra 2023. godine.
Sve su ovo činjenice, a sada je pitanje šta će Obradović tačno uraditi da podigne tim.
Uspeo je da usadi crv sumnje među navijače Partizana, jer je očigledno da nešto ne štima, gotovo božanski autoritet Obradovića je ovog puta ponešto zamagljen (i dalje se može promeniti sve odjednom) i svi očekuju od njega da uradi nešto što će podići ekipu. Da se ponovi Efes… Često se to pominje, ali ovaj Partizan koji ne igra ni blizu sopstvenog plafona mora brzo da se trgne.
Problemi u skoku, donošenje pogrešnih odluka i odsustvo Dvejna Vašingtona i Ajzee Majka na početku sezone doveli su do situacije da se sumnja u Obradovića. O tome šta je problem u samoj igri najbolje ćete saznati u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ sa Mićom Berićem i Nebojšom Todorovićem. O krizi autoriteta (da li i identiteta) najvećeg ikada već uveliko pričamo…
Partizan ne izgleda u skladu sa zvanjem Obradovića. Najbolji evropski trener svih vremena ne pretače to u pobede iz kola u kolo. Tim ne igra sa zvanjem koji nosi Obradović. Pričao je ovih dana sa Novakom Đokovićem, pa i najbolji teniser (veroatno i sportista) svih vremena sluša poruke da „ide u penziju“ i da se „ostavi tenisa“.
Mnogi su se neosnovano drznuli da ih kritikuju, ali je činjenica da neke stvari treba promeniti. Obradović to mora da uradi brzo, ali i sistematično.
Simpatično je navijačima da gledaju kako Frenk Nilikina šutira do ponoći kada promaši šut za pobedu protiv Virtusa (70:69), ali bi im mnogo više značilo da vide te pobede. Te toliko željene pobede. Pobede koje u ovom trenutku viđaju na kašičicu. Barem u Evropi.
Pogotovo što na papiru deluje da je ovo lakši deo sezone za Partizan. Imao je sijaset mečeva na domaćem terenu, a sada mu slede dva teška domaćinstva. Po prvi put će Panter igrati u Beogradu protiv Partizana sledeće srede, a onda će dva dana kasnije uslediti meč u kom pobeda ni u jednom trenutku ne sme da bude dovedena u pitanje. Milano mora biti ispraćen pognute glave iz Arene…
„Grobari“ nisu prestali da veruju, ali im je potrebno nešto da se to opet rasplamsla. Inače će se još jednom pojaviti duhovi iz prošle sezone. Sve to može da promeni samo jedan meč, samo jedna pobeda dovoljna da lansira crno-bele na pravi put, jer vremena još ima i ništa nije gotovo.
BONUS VIDEO Mića Berić: Mirotić bi u Partizanu bio na četiri puta višem nivou, sad deluje kao prosečan igrač
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare