Porazi kao vrući šamari i ratnički Partizan zbog kojeg ne treba gubiti nadu

Još uvek je rana faza sezone da bi se pričalo o uticaju na konačan plasman na kraju ligaškog dela Evrolige, ali će priča o propuštenim prilikama u nekom trenutku postati glasnija ako crno-beli uđu u seriju poraza, a raspored postaje sve teži.

Put u Istanbul, pa Pariz i potom dolazak lidera Barselone u Arenu nisu mečevi gde se unapred upisuju pobede i zato bi dva dramatična poraza u dva meča u nizu mogla da dobiju na težini ako se serija uskoro ne prekine.

A utisak je da je Partizan mogao i morao da pobedi Monako.

Loša druga četvrtina na kraju je bila presudna, jer je u tom periodu Monako napravio ključnu, dvocifrenu prednost, ali je Partizan u dva navrata propustio priliku da iskoristi momentum u drugom poluvremenu kada se vraćao i prestizao prednost rivala.

Umesto završnog udarca, Partizan je pravio greške ili promašivao, a Monako uzimao ponuđeno i uz malo sreće uspeo da pogodi i neke teške šuteve i dođe do pobede.

Može se pričati i o kriterijumu suđenja i velikoj razlici u broju slobodnih bacanja u korist Monaka (26:13), ali je Partizan najveći krivac za poraz.

Kako je i sam Obradović istakao posle meča, Partizan je pre sveg šutirao manje bacanja jer je igra rivala jedan na jedan bila mnogo bolja i samim tim su u mnogo većoj meri dolazili do kontakata koje su sudije mogle da sviraju.

Mnogo veći problem Partizana u ovom trenutku je činjenica da ekipa ima prevelike oscilacije tokom meča i da periodi dobre igre na ovom nivou nisu dovoljni da bi se došlo do pobede protiv najjačih rivala.

Partizan je u jednom trenutku druge četvrtine imao zaostatak od 16 poena, da bi u nastavku potpuno promenio odnos snaga u svoju korist koju nije uspeo da pretvori u pobedu.

Podatak koji najbolje odslikava problem sa konstantnošću ekipe jeste da je Partizan u prvom poluvremenu za 20 minuta primio 46 poena da bi u nastavku na minut ipo do kraja za skoro celo poluvreme primio svega 24 poena, a onda u tih 1.33 na kraju primio devet poena koji su ga dotukli.

Činjenica je da je u tim trenucima Monako uspeo da pogodi i neke teške, a reklo bi se i kontroverzne šuteve i da je Partizan čak i tada igrao dobru odbranu, ali je na kraju slaba uteha kada je pobeda otišla na drugu stranu.

Partizan je za razliku od prethodnih mečeva uspeo da iskontroliše ofanzivni skok Monaka, koji je u tome najbolji u Evroligi. Svega sedam uhavećnih lopti u napadu je imao Monako, ali je uspeo da ih uhvati u ključnim trenucima i bolje ih realizuje.

Partizan je iz devet ofanzivnih skokova postigao osam poena, dok je Monako iz sedam postigao 11 poena.

Možda i ključan detalj bile su izgubljene lopte i poeni nakon njih. Partizan je imao na kraju 11 izgubljenih lopti i dozvolio Monaku da iz toga dođe do 13 poena, dok je sa druge strane Partizan iz šest izgubljenih Monaka postigao svega tri ponea.

Možda i najupečatljiviji momenat bio je promašaj Marinkovića u kontri kada mu je na laganom polaganju ispala lopta iz ruke i to nakon što je pre toga promašio zicer.

Da stvar po Marinkovića bude još gora, u završnici je u više navrata igrao briljantnu odbranu u situacijama jedan na jedan sa Majkom Džejmsom, ali je na kraju sjajni plej pogodio gotovo nemoguć šut uz faul kapitena crnobelih koji je postao tragičar i praktično rešio meč.

I generalno gledano, Partizanova igra u odbrani izgleda sve bolje iako još uvek ne uspeva da je odigra na najvišem nivou tokom cele utakmice. Ali podatak da je Monako pogodio svega šest trojki iz 27 pokušaja i da su u mnogo slučajeva bili naterani da uzimaju teške šuteve govori o kvalitetu defanzive crno-belih. Džejms je iz igre šutirao 5/14 i bio sjajno čuvan, a jednako dobro je Partizan uštopovao i Elija Okoba koji igra sjajno na startu sezone i koji je za 15 poena šutirao 3/11 iz igre. I on i Džejms su živeli od linije slobodnih bacanja i svaki poen morali krvavo da zarade, ali su na kraju bili hladnokrvni kada je bilo potrebno.

Partizan je što se napada tiče uspeo da održi visoke procente šuta za tri poena sa 40,7 odsto i generalno više nego soildne procente ukupno, ali je Monako uspeo da ima više poseda na kraju koje su donele pobedu i taj kvalitet da kada ne ide u napadu dođu do linije slobodnih bacanja.

Crno-beli su u jednoj rovovoskoj bici na kraju pali zbog otvorenog šuta. Sjajno je odigran napad u kojem je Isak Bonga ostao u svom omiljenom korneru na 39 sekundi do kraja i imao priliku da donese dva poena prednosti i možda prelomi meč, ali lopta ovoga puta nije ušla.

Kada se na to doda i nekoliko detalja iz treće i četvrte četvrtine i sabere sa lošom drugom deonicom, protiv ovakve ekipe je teško bilo očekivati pobedu.

Kao što je rekao Karlik Džons, da ekipa nije upala u veliki minus posle 20 minuta, ono što je uradila u trećoj deonici bi bilo dovoljno da se Partizan odlepi na 15 poena viška, ali je na kraju to bila jurnjava zaostatka u kojoj je Partizan ostao kratak.

Kada se uzme u obzir težak raspored u naredna tri kola, dva poraza u nizu pred domaćom publikom nisu nimalo prijatna stvar, ali sa druge strane i dalje nema mesta za alarm, jer Partizan još uvek nije igrao potpuno kompletan i sa svim raspoloživim sredtvima.

Sada je ključ da se ne upadne u preveliku rupu i makar i ukrade neka pobeda, a ako se trend rasta nastavi, moglo bi da bude mnogo razloga za zadovoljstvo u periodu koji sledi.

Četiri meča u nizu u kojima je Partizan spustio rivala na ispod 80 poena dobar su temelj za dalje, a za bolju priču je potrebno da se počne i sa pobedama.

Sledi gostovanje Fenerbahčeu već za dva dana, pa put u Pariz sledeće nedelje, a onda i duplo kolo sa Baselonom i Armanijem kući.

BONUS VIDEO