0
Partizan je i dalje u životu kada je u pitanju borba za plej-of i plej-in nakon što je u Bolonji savladao Virtus i tako se posle derbija vratio na pobednički kolosek.
SOCCERBET – jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.
Došao je do ubedljive pobede rezultatom 81:71 na kraju tim Željka Obradovića, iako ni najmanje nije bilo lako crno-belima protiv otpisanog Virtusa.
Ipak, preživeo je Partizan sve udarce koje je protivnik bacio na njega i poput vrhunskog boksera bio taj koji je zadao poslednji direkt u lice rivalu i nastavio lov na doigravanje.
Nije bilo sve kao po loju kao na prethodna dva gostovanja Asvelu i Armaniju, ali ima Obradović više nego dovoljno razloga za zadovoljstvo posle ove utakmice.
Dobio je potvrdu da je poraz od Crvene zvezde bio samo jedan meč i da ekipa ima moć da poput opruge odgovori na sve izazove, čak i u situaciji kada i dalje ima problema sa sastavom.
A dobio je i još jednog vojnika u stroju na kojeg može da računa pred ključne bitke u vidu Arijana Lakića.
Ostala su pitanja skraćene rotacije u kontekstu meča koji sledi, ali je Obradović najavio da će biti prostora za one koji nisu igrali u Bolonji, a bilo ih je nekoliko.
Nije baš sve krenulo idealno po crno-bele, a ključ svega je ležao u koncentraciji. I na tome će se lomiti kompletna sezona.
Partizan je otvorio utakmicu isuviše mlako, sa velikim brojem grešaka i nedovoljnom agresivnošću u odbrani.
Tajrik Džons je nastavio sa nervozom iz derbija, Dejvis nije uspeo da ostvari prevagu protiv osakaćene centarske linije gostiju, a sa druge strane je Virtus uspevao da kroz Šengeliju što direktno, što otvaranjem prostora dođe do lakih poena.
Rezultat takve igre bio je 23 primljena poena u prvoj deonici što je u odnosu na ostatak meča kada je primio 48 u preostala tri četvrtine bila katstrofa.
Najgore od svega je bilo to što Virtus nije igrao briljantno već je Partizan ostao nedorečen i mlak.
Ipak, trebalo je samo da neko upali vatru pa da se sve preokrene.
Taj neko bio je Arijan Lakić koji je u poslednje vreme silom prilika sa jedne strane zbog povreda i radom na treninzima sa druge strane uspeo da pronađe svoje mesto u ovoj ekipi i da se nametne kao specifičan galvanizator, čista energija koja u kombinaciji sa odličnom igrom u odbrani donosi ekstra kvalitet.
Zanimljivo je i da je Obradović u jednom trenutku zaigrao sa kombinacijom dvojice centara Brendona Dejvisa i Tajrika Džonsa i da je od druge deonice sve otišlo u drugom smeru.
Partizan je taj period rešio sa 27:13 i sa plus osam otišao na poluvreme, a neverovatno zvuči podatak da je Virtus uspeo da pogodi samo tri trojke i da su to bili jedini poeni iz igre. Nijednom domaćin iz Bolonje nije uspeo da pogodi za dva poena, a momentum je potpuno otišao na stranu Partizana.
I sve što se desilo staje u jednu reč – koncentracija. Kada je ovaj tim koncentrisan na izvršavanje zadataka i kada je maksimalno fokusiran na svaki detalj na terenu, u stanju je da zgromi bilo kog rivala na nivou Evrolige.
To se najbolje vidi i na primeru dvojca centara crno-belih. Nakon derbija koji je Partizan pre svega izguvio zbog nesposobnosti da zagradi ofanzivan skok gde je Zvezda napravila esencijalnu razliku i gde su podbacili i Džons i Dejvis, u Virtusu je problem bila njihova dekoncentracija u napadu. Kada je prvo Dejvis u drugoj četvrtini počeo da daje znake života, a Džons od starta drugog poluvremena, Partizan je dobio preko potrebno dubinu u igri, a samim tim i više opcija u napadu.
Kada je Partizan povećao fokus u odbrani, Virtus je brzo ostao bez rešenja. Kada je to ispratio fokus u napadu, počela je da raste i razlika u korist Partizana.
Ako se priča o koncentraciji može videti kada sve ide kako treba, ista stvar važi i u suprotnom smeru.
Partizan je odlično otvorio drugo poluvreme i stekao 14 poena viška što je uz odnos snaga na terenu delovalo kao tačka na pitanje pobednika.
Ali, kako da su to pomislili i igrači i posle svega što su dobro uradili da je kraj, u tom trenutku su primili možda i najjeftinije poene u meču.
Virtus koji je delovao grogirano kada je Ife Lundberg pogodio trojku za 14 poena viška, u tim trenucima je istrčao u leđa nakon brzog ubacivanja lopte u igru i postigao lake poene na obruču
Taj trenutak zapravo je imao mnogo veću simboliku od pukog rezultata. Nedostatak koncentracije u redovima Partizana bio je dašak života rivalu koji je to oberučke prihvatio i nedugo nakon toga krenuo da topi prednost.
Sve je to na kraju rezultiralo da u četvrtoj četvrtini gledamo dramu i nešto što je ličilo na preokret i horor priču.
Ipak, kada je sve krenulo nizbrdo, Partizan je povukao ručnu. Ponovo je fokus bio na maksimumu i ponovo je Lakić bio ključ da podigne energiju u odbrani uz Tajrika Džonsa koji je posle šest četvrtina u dve utakmce u kojima je bio beskoristan, u drugom poluvremenu u Bolonji doneo prevagu na oba kraja parketa.
Ako je i postojala dilema, više je nema ni najmanje. Partizan mora da igra na maksimalnom broju obrataja i sa maksimalnim foksuom od prvog do poslednjeg poseda na svakom meču i samo tako može do plej-ofa. To neće biti lako, ali će biti neophodno.
Tu se krije i ključ potencijalne pobede nad Monakom.
Jedan od favorita za osvajanje Evrolige igraće oslabljen za neigranje Elija Okoba, Džordana Lojda i Vita Brauna što nije mali hendikep,. iako i Partizan ima svojih problema.
Ipak, iz Bolonje su donete i određene rezerve.
Prvo, Obradović jeste maksimalmo skratio rotaciju i ako ne računamo dva minuta Pokuševskog, samo iskoristio sedam igrača. Sa druge strane, upravo je Pokuševski jedan od igrača koji bi mogli da povuku protiv Monaka kao i Dvejn Vašington, Ajzea Majk i Mario Nakić koji nisu igrali ni sekunde u Bolonji i tako praktično donesu dimenziju više.
Dobro je i što je Partizan pokazao da gostovanja ne predstavljaju veliku razliku ove sezone.
Partizan kao domaćin ima skor ove sezone od 7:6, dok na gostovanjima ima 6:6, što pokazuje da ekipa ne zavisi od mesta odigravanja.
Pobeda u Bolonji je kupila određenu dozu mira i smanjila pritisak u određenoj meri, a Monako iako u rezultatski dobroj seriji ne deluje nepobedivo.
Pa ko pukovnik, a ko pokojnik.
BONUS VIDEO
