Pad Partizana koji nije trebalo da se desi, ni najbolja odbrana nije pomogla

Barselona je u neverovatnom trileru pod svodovima „Beogradske arene“ odnela pobedu rezultatom 78:76 i Partizan iz neprijatne situacije u Evroligi stavila u nepovoljniji položaj, uzevši u obzir kompletnu sliku.

A da stvar bude gora po crno-bele, koji su nakon prilično lošeg izdanja protiv Pariza i pristojnog protiv Hapoela, odigrali odličan meč po mnogim parametrima — opet to na kraju nije bilo dovoljno.

Slaba je to uteha zbog propuštene prilike da se ostvari važan trijumf i prekine crni niz protiv katalonskog giganta, jer je Partizan zaista propustio kolosalnu šansu.

Iako će se na kraju pamtiti nestvaran pogodak Vila Klajburna i sporna odluka kada je Kevin Panter izašao u aut u poslednjem napadu Barselone, Partizan na kraju najviše može da krivi sebe.

Serija promašenih zicera, od kojih je najviše zaboleo onaj u završnici meča Sterlinga Brauna, propuštena prilika da se period dobre igre naplati ubedljivijim vođstvom i nekoliko loših napada u četvrtoj četvrtini, kada je delovalo da samo jedna realizacija fali da se dotuče rival, na kraju su došli na naplatu na najbolniji način.

A taj napad iz kojeg je Barselona postigla trojku bio je zapravo simbol dobre utakmice Partizana. Crno-beli su odigrali svoj najbolji defanzivni meč u sezoni, nakon što su u ovo kolo ušli kao najgori odbrambeni tim po gotovo svim parametrima.

Prvo je Tajrik Džons sjajno presekao pas za otvoreni šut, da bi u nastavku akcije, nakon tajm-auta, vrhunski isparirao na šutu koji je Klajburn uzeo sa skoro pola terena.

U većem delu meča odbrana Partizana izgledala je odlično, naročito kada su na terenu bili zajedno Bruno Fernando i Tajrik Džons — dvojica klasičnih centara, što je u modernoj košarci retka pojava.

To je Partizanu dalo više opcija na preuzimanjima, čvrstinu u reketu i sjajnu kontrolu skoka, dok je napad tek umereno trpeo.

Nekoliko podataka potvrđuje Partizanovo sjajno odbrambeno izdanje. Iako je primio 78 poena i protiv Armanija, a samo poen više protiv Baskonije, defanzivni rejting na ovoj utakmici bio je neuporedivo bolji. U odnosu na prosek od 123 poena na 100 poseda, koliko je dozvoljavao, Partizan je Barselonu, koja je došla kao jedna od najboljih napadačkih ekipa, spustio na 110.

Osim toga, dozvolio je tek šest ofanzivnih skokova protivniku i primio samo tri poena iz situacija kada je Barselona imala dva napada u istom posedu. Partizan je imao i rekordnih 21 asistenciju ove sezone, što u situaciji bez Karlika Džonsa i Šejka Miltona, uz tek pristiglog Nika Kalatesa, itekako može da raduje.

Partija karijere Tajrika Džonsa sa 15 poena, 10 skokova i sedam asistencija koje su direktno razbijale odbranu, nova dobra napadačka rola Dvejna Vašingtona — i još mnogo sitnica koje su bile dobre.

Pa kako je onda Partizan izgubio ovaj meč?

Pre svega, ponovo je propustio priliku da slomi rivala kada je imao dobre momente. Loši periodi, iako kraći, ponovo su imali veću težinu. Tu je i dalje neobjašnjiva treća četvrtina — segment igre koji Partizan od početka sezone ne uspeva da „dobije“.

Čak sedam puta su rivali bili bolji u tom periodu, dok je samo protiv Reala bilo nerešeno, uz ukupnu koš-razliku od -51. To posebno teško pada kada ekipa dobro završi prvo poluvreme, kao što je to bilo protiv Katalonaca. Tu nema opravdanja ni u skraćenoj rotaciji ni u umoru, o kojima se eventualno može diskutovati u završnicama.

U pitanju su periodi kada ekipa izlazi na teren posle velikog odmora i, gotovo kao po pravilu, igra neverovatno dekoncentrisano. To je nešto što Željko Obradović svakako mora da reši i pronađe način da mu tim iz svlačionice izlazi fokusiran.

Tu je i pitanje pravljenja faulova. Iako je u ovom duplom kolu bilo manje problema u tom segmentu i ekipa je koristila faulove do bonusa, ponovo je bilo loših faulova na šutu pre izlaska iz bonusa.

Tu bi prisustvo Nika Kalatesa moglo mnogo da promeni, jer je svaki njegov faul bio demonstracija kako se to pravilno radi, posebno u prekidanju tranzicije. Grk je pokazao i plejmejkerski momenat zbog kojeg je doveden u nekoliko napada, ali je bilo vidljivo da mu je potrebno vreme da uđe u ritam.

Uz to, veliki broj promašenih zicera u drugom poluvremenu svaki put je ubijao momentum Partizana i davao Barseloni „veštačko disanje“.

Ako je za utehu, Partizan je, pored uobičajeno odsutnih igrača iz poslednjih nekoliko mečeva, ovog puta bio i bez Džabarija Parkera, koji je ostao ceo meč na klupi zbog problema sa prstom. Iako je daleko od idealne forme, Parker samim prisustvom tera odbrane na prilagođavanja, a u periodima kada je napad štekao — a štekao je najviše ove sezone — njegova uloga bi bila značajna.

Najveći problem za Partizan, pored samog poraza, jeste i trenutak u kojem se on desio. Da je pala Barselona, lakše bi se podneli izazovi koji slede. A sledi gostovanje Dubaiju u ABA ligi, koje možda nema veliki rezultatski značaj u ovom trenutku, ali teško da je iko želeo da u ovom momentu ide na tako dalek put. Pogotovo jer posle toga slede gostovanja Olimpijakosu u Atini, pa zatim domaćinstvo razgoropađenom Monaku, i onda duel sa Asvelom u Francuskoj.

Skor od 3:5, u kontekstu borbe za plej-in, nije alarmantan u ovoj fazi sezone, ali bi zbog rasporeda mogao da postane problem ako se serija poraza nastavi, što deluje izgledno, bar što se tiče gostovanja u Pireju.

Zbog toga će biti od velikog značaja povratak povređenih igrača i uvođenje pojačanja u ritam, iako je Bruno Fernando i protiv Barselone odigrao solidan meč. Potrebno je da se osvoji bar jedan od naredna tri duela kako bi se izbegao pad u veliku rupu, kao prošle sezone. Sve preko toga bila bi sjajna stvar u ovom trenutku za posrnule crno-bele.