Crvena zvezda okončala je sezonu u Evroligi sa samo 11 pobeda i čak 23 poraza, a poslednje kolo i debakl protiv Efesa (100:55) potvrdili su nam da na leto treba da se naprave velike promene i to na više nivoa.
Ni uprava ni treneri ni igrači, odnosno tim, nisu ispunili očekivanja ove sezone, bar kada je reč o Evropi.
Pred početak sezone pravio se tim za okršaje sa najboljima, pričalo se o Top 8, Fajnal-foru i napadu na sve titule, a na kraju se sve pretvorilo u 16. mesto, dok su ispod Zvezde završili samo Asvel i Alba.
Da vidimo sada šta su to pokazali igrači pojedinačno u ovoj sezoni Evrolige.
Miloš Teodosić
Krenimo od najboljeg. Došao u 37. godini u voljeni klub, bio je viđen kao lider van teren, ali na terenu je trebalo da bude glavna opcija sa klupe i neko ko će svojim iskustvom i magijom u rukama praviti prevagu na svim nivoima.
Umesto toga, Teodosić je postao glavni igrač, ali jednostavno godine i njegovo telo su ga sprečili da učini još više ove sezone.
I preko svojih granica je išao srpski plejmejker, verovatno ni sam ne zna kako je izdržao sve napore, ali na terenu je sve vreme bila primetna želja, imao je žar kao malo kada u karijeri, nosio je ekipu koliko je mogao, ali nije imao adekvatnu podršku.
Na kraju je imao 9,4 poena u proseku, bio je jedan od najboljih asistenata Evrolige (5,9 u proseku), odigrao je 27 utakmica i na njima beležio prosečan indeks 10,9. Zvezda bez Teodosića nije nijednom pobedila u Evroligi, što dovoljno govori o njegovom značaju.
Međutim, imao je i Teodosić loših utakmica, kao što su ova u poslednjem kolu protiv Efesa ili na primer PAO u gostima… Još na početku sezone Miloš je bio direktan krivac za neke poraze, ali to sve ne bi bio toliki problem da je imao na koga da se osloni konstantno.
Sada se čeka njegova odluka o produžetku saradnje sa Zvezdom, odnosno odluka o tome kada će otići u penziju.
Privilegija je gledati takvog košarkaškog majstora, pogotovo u dresu Zvezde, pa se svi nadamo da će makar još godinu dana biti u klubu i steći priliku da popravi utisak o timu iz ove sezone.
Jago dos Santos
bi viđen kao treća opcija na poziciji plejmejkera, ali je imao daleko važniju ulogu od očekivane. Videlo se neiskustvo i mladost u više navrata, ovo mu je bila prva sezone u elitnom takmičenju, pa njemu i treba i može da se progleda kroz prste.
Na kraju je imao 8,7 poena u proseku, uz 3,9 asistencija, što uopšte nije loše.
Svakako da je Brazilac ograničenih fizičkih mogućnosti, ali ima energiju i želju za dokazivanje, pa ako se bude još malo ugledao na igrače kao što je Fakundo Kampaco, mogao bi da ima svetlu budućnost.
Ima ugovor na još dve sezone, tako da ga treba zadržati.
Nikola Topić
Odigrao tek jednu i po utakmicu u Evroligi. Dok je on bio na parketu Zvezda je pobedila Fenerbahče u Istanbulu i Partizan u Areni.
Pametnom dosta.
Šteta što se povredio, a u Megi je mnogo napredovao. Na leto ga čeka NBA draft, pa je veliko pitanje da li će Zvezda uopšte moći da ga zadrži, iako sigurno to želi…
Nemanja Nedović
Toplo-hladno. Gore-dole. Mnogo uspona i padova.
Odigrao je 30 utakmica, više nego dovoljno da zasija, ali nije sve bilo glatko. Imao je 14,3 poena u proseku, ali je bio veoma efikasan na nekim mečevima pred kraj sezone koji Zvezdi nisu mnogo značili. Bio je najbolji poenter ekipe, imao je drugi najveći prosečni indeks (12,9), ali nije uvek dolazio do izražaja.
Kada ga krene, nezaustavljiv je, šteta samo što više nije vukao ove sezone, pa smo gledali nešto nalik na prošlu.
Opet mu je odbrana bila najveći problem, „zabušavao“ je u tom segmentu, a napad nije baš bio toliko blistav da je smeo da se opušta na drugoj strani.
Adam Hanga
Kao veteran i on je imao veću ulogu nego što je zamišljeno. Odličan je kao defanzivac i sekundarni organizator, ali kada je bio glavni kreator nije to bilo dobro.
Pravio je, pogotovo u drugom delu sezone, neke greške koje ne smeju da se dešavaju tako iskusnim igračima ili bar ne u tolikoj meri.
Na kraju je imao osam poena u proseku uz 2,4 asistencije i 2,9 skokova, a odigrao je tek 26 utakmica, pošto je i on imao problema sa povredom kolena.
Pred kraj je imao nekoliko zapaženih napadačkih partija, odlično je šutirao i za tri poena, ali ne spada Mađar u onu prvu klasu šutera, a baš takav igrač je potreban Zvezdi već godinama.
Hanga ima ugovor i za narednu sezonu, ali u njoj ne bi trebalo da ima ovako veliku ulogu, ako se planira ozbiljan evropski iskorak.
Džavonte Smart
Veliko razočarenje.
Stigao da odigra tek 12 utakmica, došao kao ozbiljan strelac, ali nije baš pokazao mnogo od svog talenta i napadačkog arsenala.
Deluje kao da mu ni Janis Sferopulos nije našao pravu ulogu, te mu nije davao ni mnogo prostora da se pokaže. I kada je ulazio Smart je delovao nesnađeno, u nekim navratima zbunjeno, kao da je na silu hteo u nekim situacijama da odigra po svom.
Čini se da može mnogo više od onoga što je prikazao do sada, sigurno da mu treba vremena da se navikne na Evropu, gde nikada pre nije igrao, ali u ovom trenutku mu u Zvezdi ne veruju, pa će teško dobiti novi ugovor na leto.
Rokas Giedraitis
Imao je sjajnih partija, ali i onih na kojima je bio neprimetan. Skoro jedini koji je celu sezonu prošao bez povreda, izneo je veliki deo tereta kao krilo, „ginuo“ je i u odbrani i u napadu, ali jednostavno nije trebalo od njega očekivati da će biti prvi strelac tima ili glavna opcija u napadu.
Na 34 utakmica beležio je 10 poena u proseku uz 3,8 skokova, indeks mu je bio 9,8, a veliko je pitanje da li će produžiti ugovor sa crveno-belima.
Iako je Rokas igrao po sličnom principu kao Nedović ove sezone, ne treba zaboraviti da je mnogo puta pokazao emociju prema klubu, bio je profesionalac u svakom momentu, nije se libio da preuzme odgovornost, a deluje da se sa saigračima veoma dobro uklopio i na terenu i van njega.
Deluje da Giedraitis ne može da bude prva opcija na krilu u ekipi koja puca na najviše u Evroligi, ali i te kako ima kvalitet za elitno takmičenje i bitnu ulogu u kom god timu da igra.
Branko Lazić
Odigrao samo 22 utakmice, imao problema sa povredama, a njegov izostanak se osećao u defanzivi.
Kada je bio tu odrađivao je svoj deo posla kapitenski, uvek je bio igrač koga vredi imati u svakom timu.
Izvesno je da će Lazić završiti karijeru u Zvezdi, pitanje je samo kada, ali za njega uvek treba da ima mesta, što se potvrdilo i ove sezone.
Stefan Lazarević
Kod Sferopulosa imao manju ulogu nego kod Duška Ivanovića.
Njegov defanzivni potencijal nije u potpunosti iskorišćen, dok u napadu zaista mora da se oslobodi i donosi bolje odluke, ako misli da igra na najvišem nivou.
Dejan Davidovac
Najveći deo sezone bio je ispod svog nivoa, na koji je navikao navijače Zvezde. U drugom delu sezone se „probudio“, postao je čak i prva opcija na poziciji četvorke, što svakako nije trebalo da bude.
Jednostavno, Davidovac u ovom trenutku može da bude tek druga ili treća opcija na krilnim pozicijama, neko ko će ulaziti sa klupe i svojom košarkaškom inteligentnošću praviti razliku i donositi dobro.
Na kraju je stigao da odigra 31 meč, igrao je 19 minuta u proseku i beležio 5,1 poen uz tri skoka za indeks korisnosti 6,5.
Premalo od njega.
Dalibor Ilić
Zaslužio mnogo veću minutažu i priliku nego što je dobio za dve evroligaške sezone.
Misterija je što ga je Zvezda uopšte dovodila kao mladog srpskog talenta, kada nije dobio poverenje nijednog trenera.
Činjenica je da mu je potrebno više samopouzdanja, da je pred njim veliki rad, ali treba i neko da ga pogura i podstakne.
Na kraju 15 odigranih utakmica, ni devet minuta u proseku, a beležio je dva poena uz 1,7 skokova.
Zanemarljivo, a nije da tako treba.
Trej Tompkins
Došao kao pojačanje, skoro dva meseca prosedeo i odigrao samo poslednje kolo Evrolige.
Čeka se odgovor na pitanje zašto je doveden.
Džoel Bolomboj
Neko od koga se malo očekivalo, a ko je oduševio sve. Malo ko je verovao u njega, ali je pokazao da li elitni centar, borio se svim silama na obe strane terena i bio ponajbolji igrač tokom cele sezone.
Propustio je samo jedan meč u Evroligi, bio je najbolji po indeksu (14,6), drugi najefikasniji strelac (10,2), te najbolji skakač (šest u proseku).
Sva sreća po Zvezdu, pa je bio voljan da produži ugovor usred sezone.
Pojačanje za svaku pohvalu.
Luka Mitrović
Standarno dobar. Prosek od 9,4 poena, 4,9 skokova i 1,7 asistencija. Imao je i prosečan indeks 12,3, a mnogo je značio u ofanzivnom skoku i kratkim otvaranjima, kojima je profitirao i on, ali i svi oko njega.
Sa Bolombojem je izneo veliki broj minuta, a činjenica je da oni nisu baš najkompatibilniji tandem na pozicijama četiri i pet. Međutim, to nije njegova greška, a svoju ulogu je prihvatio i izneo na najbolji mogući način.
Samo da Luka što duže bude u Zvezdi, i njega je privilegija gledati.
Majk Tobi
Najveće razočarenje.
Na evroligaškom nivou gotovo ništa nije pokazao. Imao je želju, ali ne i samopouzdanje. Nije dobijao mnogo prostora, jer ni defanzivno ni ofanzivno nije donosio ono što se očekivalo.
Šut za tri poena nije mogao da pronađe, u nekim trenucima je delovalo kao da je zaboravio da igra košarku.
Sve sem rastanka sa Zvezdom na leto će biti iznenađenje.
Šteta…
Fredi Gilespi
Nije baš najjasnije zašto je doveden. Defanzivno ima kvalitet za Evroligu, ofanzivno zablistao smao protiv Partizana i to velikom zaslugom drugih (čitajte Miloša Teodosića).
Često je radio ono što ne ume baš najbolje, sam je sebe izbacivao sa terena ne baš pametnim potezima, a često je ulazio i u probleme sa ličnim greškama.
Slična situacija kao sa Tobijem – sve sem rastanka na leto biće šok.
Šabaz Nejpir
Najgori.
Zašto?
Zato što je trebalo da bude lider, a to nije bio i napustio je tim usred sezone. Najviše planova i ideja je zbog njega palo u vodu (bar kad je reč o igračima), a ni njegov stav na terenu nije bio za pohvalu.
Ukratko, za zaborav.
Marko Simonović
Očekivalo se da će „popuniti patike“ Filipa Petruševa, ali to nije uspeo.
Odlazak na pozajmicu u Bešiktaš usred sezone možda i nije bio baš nužan i dobar potez, s obzirom da je moglo da se sačeka na njegove bolje dane (s obzirom na to koga je sve Zvezda dovodila i čekala, ne samo ove sezone).
Odigrao je tek 11 utakmica u Evroligi, sa prosekom od sedam i po minuta, što je ispod svih očekivanja.
Bio je i bolestan na početku sezone, pa mu je trebalo vremena da se oporavi, ali nije imao dovoljno prostora „da pronađe sebe“ i uđe pravi ritam.
Dakle, razočarao jeste, ali je moglo da mu se pruži više prostora.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare