Ko je Bugarin Nikolaj Mladenov na čelu Trampovog Odbora za mir

Tokom svoje karijere Nikolaj Mladenov često je bio u centru pažnje, piše DW.

Bivši bugarski ministar spoljnih poslova je, kao specijalni koordinator Ujedinjenih nacija za bliskoistočni mirovni proces od 2015. do 2020, stekao poverenje i izraelskih i palestinskih lidera. Delovao je kao iskren posrednik, spreman da kritikuje sve strane u periodima velikih tenzija.

Sada kada je Mladenov imenovan za generalnog direktora Trampovog Odbora za mir i za visokog predstavnika za Gazu, to poverenje će verovatno biti izuzetno vredno.

Posao pred njim je ogroman: Mladenov ima zadatak da nadzire prekid vatre između Izraela i Hamasa, da sprovede mirovni plan od 20 tačaka koji su posredovale Sjedinjene Američke Države, obnovi Gazu, razoruža Hamas i podrži tranziciju ka palestinskoj tehnokratskoj vladi u enklavi – sve to uz balansiranje različitih geopolitičkih interesa.

Dobar poznavalac Bliskog istoka

Mladenov je započeo svoju političku karijeru u Bugarskoj kao poslanik stranke desnog centra UDF. Kasnije je, kandidujući se u ime stranke desnog centra GERB, postao jedan od prvih bugarskih poslanika u Evropskom parlamentu.

Kratko je obavljao dužnost bugarskog ministra odbrane, a potom i ministra spoljnih poslova od 2010. do 2013. godine.

„Nikolaj Mladenov bio je prvi [bugarski] ministar spoljnih poslova s tako detaljnim znanjem o Bliskom istoku. To je bila sjajna prilika za Bugarsku, jer je ubrzo nakon toga započeo rat u Siriji, a zatim i ’Arapsko proleće’“, objašnjava Vesela Černeva. Ona je nekada bila u Mladenovljevom kabinetu kada je on bio prvi čovek bugarske diplomatije, a danas je zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose (ECHR), trusta mozgova čije je glavno sedište u Berlinu, a kancelarije, između ostalog, ima i u Sofiji.

Černeva svog bivšeg šefa opisuje kao talentovanog za komunikacije. Mladenov je proširio bugarsku spoljnu politiku i poslovno angažovanje na Bliskom istoku, jačajući veze, između ostalog, s Tunisom, Egiptom i Irakom.

Godine 2012. suočio se s jednim od svojih najvećih izazova kao ministar spoljnih poslova kada su vozač autobusa i pet izraelskih turista ubijeni u napadu bombaša-samoubice na aerodromu Burgas u jugoistočnoj Bugarskoj. Teroristički napad – najsmrtonosniji u novijoj istoriji zemlje – kasnije je pripisan Hezbolahu. Nakon toga, Mladenov je počeo blisko da sarađuje s izraelskim zvaničnicima.

Pouzdani graditelj mostova

Nakon što mu je istekao mandat na mestu šefa diplomatije, generalni sekretar UN Ban Ki Mun imenovao ga je za specijalnog izaslanikom svetske organizacije za Irak s mandatom od dve godine. Potom je Mladenov preuzeo ulogu specijalnog koordinatora UN za bliskoistočni mirovni proces.

U Jerusalimu je tiho izgradio poverenje s izraelskim i palestinskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), ali i Hamasa, koji EU označava kao terorističku grupu.

Tokom svog mandata na mestu izaslanika UN, Mladenov je radio na deeskalaciji napetosti i održavanju rešenja u vidu dve države. Takođe se zalagao za Abrahamov sporazum iz 2020, postignut uz posredovanje SAD, koji je doneo normalizaciju diplomatskih odnosa između Izraela i Bahreina, UAE, Maroka i Sudana.

Iako su Palestinci na sporazum uglavnom gledali kao na izdaju svog cilja, Mladenov je bio uveren da će to doneti veću stabilnost regionu.

Kao specijalni koordinator UN, nije se plašio da izrazi kritiku ni na račun izraelskih, ni na račun palestinskih aktera. Osuđivao je ubistva (uključujući i ubistva dece), širenje naselja na Zapadnoj obali i raketiranje civilnih područja.

„Ako vi kao Ujedinjene nacije nemate jasan stav o tim stvarima, ne možete biti verodostojni“, rekao je Mladenov za Njujork tajms 2021. godine.

Logičan izbor za Odbor za mir?

Prema mišljenju Ruslana Trada, novinara i stručnjaka za vojne sukobe i Bliski istok, Mladenovljevo imenovanje za generalnog direktora Odbora za mir i visokog predstavnika za Gazu bilo je „logično“ za one koji su upoznati s regionalnom dinamikom.

„Mladenov je najmanje kontroverzna osoba za tu misiju“, kaže Trad za DW, dodajući da je Mladenovljev ugled među arapskim državama pozitivan i da mu se često pripisuje zbližavanje naizgled nepomirljivih strana.

Nakon višemesečnih nagađanja, tokom kojih su arapske zemlje odbile bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji je navodno bio Trampov prvi izbor, Mladenovljevo imenovanje prvi je objavio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, a kasnije su ga potvrdile i SAD.

„Njegovo iskustvo, ali i njegov doprinos potpisivanju Abrahamovog sporazuma iz 2020, tokom prvog mandata predsednika Trampa, verovatno je jedna od stvari koje su zaslužne za poverenje američke administracije“, kaže Vesela Černeva za DW.

Gotovo nemoguć posao?

Iako je pitanje koliko će Mladenov biti nezavisan kada je reč o donošenju odluka u okviru Odbora za mir, jasno je da će on biti odgovoran za sprovođenje druge faze primirja, koja uključuje razoružanje „svog neovlašćenog osoblja“ u Gazi i nadzor nad njenom obnovom i bezbednošću.

To će se verovatno pokazati kao izuzetno teško iz mnogo razloga, uključujući i to što, prema mišljenju Trada, Hamas i dalje pokazuje jasne namere da održi svoju političku vlast. Štoviše, uprkos primirju, obe strane i dalje se međusobno optužuju za višestruka kršenja prekida vatre.

Govoreći u emisiji DW „Conflict Zone“ koja je snimljena ranije ovog meseca u vreme Minhenske bezbednosne konferencije, Mladenov je mirovni plan za Gazu opisao kao „jedinu opciju za nastavak bilo čega što ima smisla u Gazi, što zaustavlja taj rat i ne dozvoljava povratak nasilju“.

Takođe je naglasio da stvari moraju da se odvijaju veoma brzo, rekavši da je trenutno najveći rizik da realnost na terenu u Gazi bude cementirana: „Nije samo Gaza odeljena od Zapadne obale i legitimne Palestinske uprave – postoji podela i unutar same Gaze – podela na dve zone.“

Ruslan Trad takođe smatra da će, bez obzira na dobru volju prema Mladenovu koja proizlazi iz njegovih kvaliteta i iskustva, nad njim „visiti poput oblaka“ to što je njegovu poziciju i njegovu misiju stvorila sadašnja američka administracija.

Mladenov će morati da „održi svoj ugled – ugled nekoga ko donosi odluke na osnovu stručnosti, a ne na osnovu političkog pritiska“, ukazuje Trad za DW.

Veze s UAE i proevropska uverenja

Pre nego što je prihvatio svoju novu ulogu, Mladenov je bio generalni direktor Diplomatske akademije Anvar Gargaš čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i koja obučava diplomate i donosioce odluka u spoljnoj politici. To je neke podstaklo da izraze zabrinutost zbog njegovih veza s aktivnom spoljnom politikom UAE prema Gazi i Izraelu.

Istovremeno, može se čuti i da je on diplomata s jakim proevropskim uverenjima.

Iako je većina država-članica EU odbila da se pridruži Odboru za mir, i umesto toga poslala je posmatrače, bugarski diplomata se u ponedeljak sastao s ministrima spoljnih poslova Unije kako bi koordinirao napore.

„Evropa mora i verovatno će hteti da učestvuje u mirovnom procesu na Bliskom istoku i u stabilizaciji Gaze. U tom smislu, prisustvo Evropljanina, Nikolaja Mladenova, na mestu visokog predstavnika za Gazu, trebalo bi da bude pozitivan faktor“, smatra njegova bivša saradnica Vesela Černeva.

Sam Mladenov je za DW u Minhenu izjavio: „Moj fokus sada u potpunosti je usmeren na to kako da osiguramo da tragedija koju Gaza predstavlja ne traje ni dana duže.“