Zvezdina bruka za istoriju i šamar koji boli - ovako više ne sme

Bilo je svega u Zvezdinoj evroligaškoj sezoni, ali mnogo više padova nego uspona. Mnogo više problema, nego rešenja. Mnogo više loše nego dobre igre. Mnogo poraza, malo pobeda za krajnji skor 11-23.

Sve u svemu - katastrofa, debakl, bruka... Nazovite to kako oćete, ali da je dobro - nije.

Prošlog leta sastavljen je tim za najveće domete, Duško Ivanović je sa članovima sportskog sektora i pomoćnicima sastavio tim, koji je na papiru bio dovoljno jak da se "pobije" sa najboljima. U praksi je to bilo mnogo drugačije, pa ni Ivanović nije dugo ostao na klupi, već je otpušten nakon samo četiri kola elitnog takmičenja (skor 1-3).

Janis Sferopulos došao je kao kao šok terapija, ali to baš i nije bio. I te kako je delom i njegova krivica za to što je Zvezda završila kao 16. na tabeli, a tu ću pre svega podsetiti na mečeve sa Asvelom i Albom, koji su morali da budu bolje pripremljeni. Istina je da Sferopulos nije sastavljao ovaj tim, došao je usred sezone, ali da je mogao bolje - jeste i tu nema dalje priče.

Da budemo jasni, za Zvezdinu sramotu krivi su svi u klubu, ali opet najveću odgovornost snose igrači, jer niko ne može umesto njih da igra.

Šabaz Nejpir doveden je kao prva zvezda, trebalo je da bude lider, ali još od priprema je imao nekih problema, uglavnom privatnih, nikako se nije uklopio, strpljenje za njega su izgubili svi, a plana B nije bilo. Nejpir se vratio u Olimpiju iz Milana usred sezone, nastavio je uglavnom po svom, ništa specijalno nije podigao formu, pa se postavlja pitanje da li je on stvarno dobro skautiran i da li je bilo zaista realno da on bude vođa tima?

Da ne bude da smo naknadno pametni, Nejpir svakako jeste pokazivao kvalitet i u Evropi i van nje pre nego što je došao u Zvezdu, ali posle ove sezone očigledno je da on ne može da bude lider ozbiljne evroligaške ekipe, nego tek druga ili treća opcija.

Nejpir jeste napravio pravi karambol, a umesto da se zaustave, problemi su samo nastavili da se nižu. Marko Simonović je otišao na pozajmicu u Bešiktaš, doveden je Trej Tompkins koji je dva meseca primao platu, a nije odigrao ni minut. Tek je nedavno Tompkins zaigrao protiv Splita u ABA ligi, a u Evorligi je odigrao jedan meč.

Mesecima se nije znalo šta je sa Nemanjom Bjelicom, pre nego što je "Profesor" ozvaničio da je završio karijeru. Neozbiljno je bilo od strane kluba da dozvoli da navijači mesecima nemaju baš nikakvu informaciju u vezi sa njegovim statusom i pod tim mislim na zvanične informacije iz kluba, a ne gostovanja čelnika kluba u pojedinim emisijama i podkastima.

Usred sezone doveden je i Fredi Gilespi, bez jasne ideje šta tačno sa njim raditi, dok je Majk Tobi tu cele sezone, ali gotovo ništa kvalitetno u evroligaškim utakmicama nije pokazao.

Šta tek reći za Džavontea Smarta, koji je najavljen kao veliko pojačanje na bekovskoj poziciji, ali u poslednje vreme mnogo više ne igra nego što igra, a Sferopulos ga je na nekim utakmicama izostavljao iz sastava, što sugeriše na to da je možda u pitanju i neki unutrašnji sukob. Nećemo nagađati, ali očigledno da je nešto u pitanju, a da to nešto nije dobro.

Budimo pošteni, na sve to nadovezale su se i brojne povrede. Nikola Topić stigao je da odigra tek jednu i po evorligašku utakmicu pošto je vraćen sa pozajmice u decembru. Miloš Teodosić je isplivao u prvi plan, kao apsolutni lider na i van terena, ali njegove godine i telo mu jednostavno ne dozvoljavaju da odigra celu sezonu. Sličan je slučaj i sa Nemanjom Nedovićem i Adamom Hangom, kao i kapitenom Brankom Lazićem.

Da ne nabrajamo mnogo, ukratko ćemo reći da su praktično Rokas Giedraitis i Majk Tobi jedini prošli bez povreda, dok su svi ostali Zvezdini igrači propustili sveukupno preko 100 utakmica ove sezone.

Međutim, povrede nikako ne smeju da budu izgovor za sramotan skor verovatno najskupljeg tima u istoriji Zvezde.

Ovaj tim nije pokazao da ima pobednički mentalitet (pričamo o evroligaškom nivou), nije pokazao kvalitet da se ravnopravno bori sa timovima koji su u plej-ofu i plej-inu, nije pokazao sigurnost na mečevima koji su "morali" da se dobiju...

Kroz podatke ćemo to reći ovako:

- poraz od Efesa u poslednjem kolu (100:55) bio je najteži poraz neke ekipe ove sezone u Evroligi

- poraz od Efesa bio je najteži poraz Zvezde u istoriji Evrolige

- Zvezda je samo jednom ove sezone vezala dve pobede (savladala Fenerbahče i Partizan početkom januara)

Dovoljno je, da ne mračimo više.

Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da koš razlika nije bila dramatično loša - 2764:2816. Dakle, da nije bilo ubedljivog poraza od Efesa pričali bismo o zaista malom minusu, ali to ne može da bude uteha za loše igre i sve nesrećno i neozbiljno izgubljene neizvesne završnice ove sezone.

Kada jednom ili dvaput izgubite neke neizvesne mečeve možemo pričati o sreći. Kada vam se to stalno ponavlja, očigledno je da problemi postoje, a i ta sreća negde mora da se zaradi.

Da ne bude sve tako loše u Zvezdinoj sezoni pobrinuli su se uglavnom Teodosić i Bolomboj, koji su jedini nadmašili očekivanja od pojačanja na leto. Uz njih je uglavnom kvalitetne partije pružao i Mitrović. Giedraitis, Jago, Hanga, Nedović - svi su igrali po principu "toplo-hladno".

Nećemo dužiti još mnogo - ovo je bio bolan šamar za Zvezdu i sezona koja ne sme da se ponovi. Nije tajna da crveno-beli već dugo žele dugogodišnju licencu elitnog takmičenja, a ovakvom igrom i celokupnom priredbom je sigurno neće steći. Vreme je da se na leto napravi ozbiljan plan, da se naprave promene i okrene novi list, jer ovako više ne sme, jednostavno je ispod Zvezdinog nivoa.

Ne zaboravite ko je i šta je Crvena zvezda, a oni koji su u klubu, od uprave preko trenera do igrača, neka se zapitaju kako žele da se predstave na evropskom planu, bez obzira na godine.

Šansi za popravni ove sezone više nema, bar što se Evrope tiče, a nadajmo se da će oba srpska kluba imati prilike naredne godine da poprave utisak i naprave iskorak koji se dugo čeka.

BONUS VIDEO