Bakterija stara 5.000 godina otkrivena u komšiluku, otporna na moderne antibiotike

Ovo je jedna od najvećih rumunskih i evropskih ledenih pećina – Skarišoari, gde su naučnici otkrili soj bakterije Psychrobacter SC65A.3, otporan na moderne antibiotike, ispod sloja leda starog 5.000 godina. Odavno je poznato da bakterije mogu da prežive hiljadama godina u ekstremnim uslovima – ispod drevnih slojeva leda, u permafrostu, pod morima ili u glacijalnim jezerima, piše BBC, preneo je Index.hr.

Naučnici vole da kažu da „igraju po svojim pravilima“ jer su se vremenom prilagodile da bi preživele i napredovale. Ledeni blok pećine ima zapreminu od 100.000 kubnih metara i star je približno 13.000 godina, što ga čini najvećim i najstarijim podzemnim ledenim blokom.

Soj otporan na deset modernih antibiotika

Rumunski naučnici su otkrili da je soj SC65A.3 bakterije Psychrobacter, koji se prilagodio veoma hladnim uslovima, otporan na čak deset modernih antibiotika iz 8 različitih klasa.

„Bakterijski soj Psychrobacter SC65A.3 izolovan iz ledene pećine Skarišoare, uprkos svom drevnom poreklu, pokazao je otpornost na nekoliko savremenih antibiotika i nosi više od stotinu gena otpornosti“, rekla je dr Kristina Purkarea, autorka studije i naučnica na Institutu za biologiju Rumunske akademije u Bukureštu.

„Deset antibiotika na koje je pronađena otpornost danas se široko koriste u oralnim i inekcionim terapijama za lečenje teških bakterijskih infekcija, uključujući tuberkulozu, kolitis i infekcije urinarnog trakta“, rekla je Purkarea.

Naučnici su upozorili da bi topljenje leda usled klimatskih promena moglo da oslobodi drevne mikroorganizme, zajedno sa njihovim genima otpornosti, koji bi se zatim mogli preneti na savremene bakterije i dodatno zakomplikovati borbu protiv infekcija.

Ali Purkarea kaže da „ovi mikroorganizmi takođe proizvode jedinstvene enzime i antimikrobna jedinjenja koja bi mogla da posluže kao osnova za razvoj novih antibiotika, industrijskih enzima i drugih biotehnoloških inovacija“.

Rezultati, objavljeni u časopisu Frontiers in Microbiology, otkrivaju da je, s obzirom na to da je dvadeset odsto Zemljine površine prekriveno zaleđenim staništima i da veliki deo biosfere karakterišu niske temperature, razumevanje mikroba prilagođenih hladnoći sve važnije usred ubrzanih klimatskih promena, izveštava Popular Science.

Drevne bakterije važne za razvoj nauke i medicine

Genom Psychrobacter SC65A.3 ima skoro 600 gena sa nepoznatim funkcijama, a oni bi mogli da sadrže tragove koji bi se mogli koristiti za lečenje drugih bolesti. Isti genom takođe ima 11 gena koji bi mogli da zaustave rast drugih bakterija, gljivica i virusa ili da ih unište, otkrili su naučnici.

„Ove drevne bakterije su od velikog značaja za nauku i medicinu, ali je istovremeno važno pažljivo rukovati njima u laboratoriji i preduzeti sve mere bezbednosti kako bi se minimizirao rizik od njihovog nekontrolisanog širenja“, naglasio je dr Purkarea.

„Studije mikroba iz milenijumskih ledenih naslaga, kao što je Psychrobacter SC65A.3, ukazuju na to da se otpornost na antibiotike prirodno razvila u okruženju mnogo pre nego što su korišćeni moderni antibiotici“, rekla je ona, podsećajući da se sa otpornošću na bakterije povećava mogućnost da antibiotici koje trenutno imamo možda neće uspeti da izleče mnoge infekcije ili da će postati zastareli u budućnosti.

Metode istraživanja i značaj otkrića

Da bi došli do ovog soja, naučnici su izbušili rupu duboku 25 metara u ledu i transportovali fragmente u laboratoriju u sterilnim kesama. Tamo su analizirali DNK bakterija u fragmentima leda kako bi utvrdili kako su uspele da prežive u tako hladnim uslovima.

U laboratoriji su izolovali različite bakterijske sojeve i sekvencirali njihove genome. Sekvenciranje može utvrditi koji geni omogućavaju soju da preživi na niskim temperaturama, a koji ukazuju na antimikrobnu otpornost i aktivnost. Zatim su testirali otpornost soja SC65A na 28 antibiotika iz deset klasa. Mnogi od njih se obično koriste za lečenje bakterijskih infekcija, uključujući antibiotike sa genima otpornosti ili mutacijama koje im pomažu da se odupru antibioticima. Na ovaj način su mogli da utvrde da li se predviđeni mehanizmi prevode u merljivu otpornost.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), antimikrobna otpornost je jedan od vodećih globalnih zdravstvenih problema i procenjuje se da je odgovorna za milione smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.