0
Sada je već jasna jedna stvar o kojoj se možda samo stidljivo pričalo u poslednje vreme. Partizanu više nije bitno da li igra mečeve u Beogradu ili na gostovanju, niti kvalitet protivnika koji stoji sa druge strane. Kada je ekipa spremna, dobro pripremljena i fokusirana, može da pobedi bilo koga, bilo gde.
SOCCERBET – jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.
Skor od po sedam pobeda i šest poraza i kod kuće i na strani to najbolje pokazuje.
A kada nije na potrebnom nivou koncentracije i na maksimalnom broju obrtaja i gostovanje Albi u Berlinu i domaćinstvo Virtusu u Beogradu predstavljaju pravi problem.
Pobeda Partizana nad Monakom usred Monte Karla rezultatom 86:69 bila je najbolja potvrda ove teze sa početka teksta. Jedan od kandidata za titulu prvaka Evrope nikada nije imao domaći teren koji je važio za neosvojivu tvrđavu, ali se ipak radi o elitnom timu.
Jedna stvar je dobiti Monako na njegovom terenu, a potpuno druga je kada ga praktično poništiš i svedeš na nivo da izgleda kao prosečno ABA liga gostovanje, čemu je doprinela i činjenica da je dvorana u kojoj igraju kneževi ispod svakog nivoa Evrolige i ne deluje ništa bolje od na primer „Dudove šume“ u Subotici.
Partizan je gotovo svih 40 minuta u potpunosti kontrolisao dešavanja na meču i kada na kraju imate utisak da su skandalozne sudije spasile tim Monaka totalnog fijaska, onda je to najbolja ilustracija kakvu je utakmicu odigrao Partizan.
Sve ono što je bila priča i posle pobede nad Virtusom u Bolonji da ovaj Partizan ne može i ne sme da igra protiv bilo koga bez maksimalne koncentracije i ako nije na najvišem broju obrtaja je dobilo potvrdu i u ovoj utakmici.
Prvih nekoliko poseda Monako je kažnjavao želju crno-belih da agresivnim iskakanjima i preuzimanjima skrate vreme na lopti bekovima, neutrališu Majka Džejsma i zaustave pik igru Nika Kalatesa. U toj želji su pravljene greške u rotacijama i to je Monako kažnjavao preko Alfe Dijaloa koji je utrčavao iza leđa odbrani, koristio prednost kada bi ostajao sa Karlikom Džonsom i tako je domaći tim dosta lako dolazio do poena na startu.
Sam plan Partizana nije bio loš. Džejms je izbačen iz konforne zone i nije imao nijedan lak šut za tri, niti otvoren put ka obruču već je uzimao duge dvojke nakon što je morao da probije mnogo blokova i šutira bez balansa, što je rezultiralo i katastrofalnim procentima za dva jer je promašio svih sedam šuteva.
Osim toga, Kalatesu je oduzeta igra sa centrima kojima je uspešno branjen rol, a Grk je morao mnogo brže da se oslobađa lopte usled velike agresivnosti. Ipak, na klasu je u tim uvodnim napadima uspevao da kazni kašnjenja Karlika i Sterlinga Brauna i proigra svoja krila, a imao je Partizan u prvom delu i određenih problema na skoku čime je domaćin produžavao napade.
Ipak, nije to dugo potrajalo i sve se promenilo nakon korekcija koje su napravljene na prvom tajm-autu posle manje od četiri minuta igre. Pojačana agresivnost na niskom postu je već u prvom takvom pokušaju dovele do toga da je Karlik Džons sprečio da lopta dođe do višeg igrača time što je pravovremeno izašao ispred, a Dejvis i Bonga su bolje zatvarali ulazne pasove koje je bacao Kalates.
To je značilo da je Partizan preuzeo kontrolu defanzivno što je, izuzev jednog perioda u drugoj deonici kada su sudije isekle ritam crno-belima skandaloznom odlukom, obeležilo ovaj duel.
I u napadu je Partizan igrao izuzetno pametno, forsirajući napadanje obruča i od strane visokih i od strane bekova. Od ukupno 60 šuteva, čak 32 su bila u samom reketu, a zanimljivo je da Partizan nije uzeo nijednu trojku iz kornera što je zaštitini znak ekipe. Monako je to sjajno zatvarao, ali su zato kažnjavali lošiju odbranu bekova i sa kapice i sa 45 stepeni odlično pogađali.
Svima je olakšao sjajan ulazak u meč Sterlinga Brauna koji je postao istinska mašina, a možda i najzreliji meč na oba kraja terena je odigrao Brendon Dejvis.
Sve je to najbolje ispratio Ife Lundberg i uz sjajne role Isaka Bonge i standardno ubitačnog Tajrika Džonsa je to bilo previše za rivala na ovom meču. Čak je i Dvejn Vašington uprkos greškama, svojim proemenama ritma razbijao koncepciju igre rivala.
Koliko je Lundberg igrao dobar meč pokazuje podatak da je u sva tri tandema igrača crno-belih koji su imali najveći plus/minus rejting bio on – u kombinaciji sa Isakom Bonogm +16, isti učinak i sa Tajrikom Džonsom, dok je sa Sterlingom Braunom imao +15.
Kada se na kraju sve sabere i stavi na vagu, Partizan je odigrao gotovo savršen meč i možda samo izdanja protiv Panatinaikosa i Olimpijakosa u Beogradu mogu sa ovim da se mere, ali je utisak da ni na jednom duelu kao na ovom sad plan Željka Obradoviča nije sproveden u delo.
Što se Evrolige tiče, sada je na redu pauza. Ostao je još jedan meč ABA lige i mečevi Kupa Radivoja Koraća (12-15. februar) sledeće nedelje pre nego što usledi period koji sigurno čekaju i treneri i igrači.
Do nastavka sezone će biti dovoljno vremena za odmor, trening, podešavanja za ključne bitke i u Partizanovom slučaju i prilika da se ekipa konačno kompletira.
Nekoliko stranaca će dobiti i dodatnu poštedu zbog Kupa Koraća jer će samo četvorica moći na teren u Nišu, pa će to biti idealna prilika za mnoge poput na primer Ajzee Majka koji verovatno neće biti u kombinaciji da nadoknadi izgubljene pripreme i spremi se za ključan deo sezone.
Što se Evrolige tiče, Partizan će posle pauze dočekati Baskoniju u meču koji bi morao da se dobije. Tom pobedom bi crno-beli ostavili rivala na četiri pobede zaostatka sedam kola pre kraja i praktično ga eliminisali kao pretnju, a ako pobeda bude veća od šest razlike, gotovo da više ne bi morali da brinu.
Taj meč je važan i u kontekstu toga da potom idu gostovanja Olimpijakosu i Barseloni. Iako smo na početku rekli da za ovu ekipu više nije bitno da li igra kod kuće ili na strani, Olimpijakos je ove sezone klasa za sebe, a Barselona i dalje jedini tim koji Partizan nije pobedio od povratka Željka Obradovića pa bi bilo dobro da u te duele uđe rasterećenije nakon pobede protiv Baskonije.
Partizan će do kraja sezone i te kako imati šanse za još neki brejk kao na primer u Kaunasu u pretposlednjem kolu portiv možda tada i otpisanog Žalgirisa, a zašto ne i protiv Bajerna gde će verovatno imati ogromnu podršku „grobara“.
Ako se odbrani domaći teren, Partizan bi bio jako blizu ne samo plej-inu nego možda ćak i plej-ofu.
Ali, da ostavimo matemtiku po strani, za nju ima još mnogo vremena.
BONUS VIDEO
