"Ako trepneš, propustićeš gorilu": Propade mi dan da vidim koalu VIDEO

Put do sigurnog mesta na kom ćemo pronaći koale bio je prava ekskurzija. Otišlo smo kao istureno odeljenje u Melburnu na Veribi ranč i zoološki vrt (zlobnici bi rekli vanabi zoološki vrt, ali to ćete tek otkriti).Prošli smo ozbiljan put sa stalnim dobacivanjem i poređenjem Srbije i Australije, promenili smo dva prevoza i na kraju stigli.Najpre smo odlučili da stanemo u red za safari. Nepregledna reka ljudi koja strpljivo čeka, to je jedna od kultura koja u Srbiji nije dovoljno razvijena - kultura čekanja u redu.Naravno da smo bili nestrpljivi iako smo shvatili ubrzo da to nije u pravom značenju safari. Ali, koliko često ima neko priliku da prođe kroz staništa životinja. Prava staništa, pa je samo prostor savane bio duplo veći nego zoološki vrt u Melburnu. To ne bismo saznali da nije bilo duhovitog vodiča. Imao je nekoliko dobrih doskočica, ali i glas kakav biste očekivali za naraciju filma "Park iz doba jure" ili u igricama kada vam treba vodič kroz neku strategiju. Uostalom, čućete i sami poneku foru koju nam je "prodao" usput.Dejvid Atenboro je sa 96 godina dobio pravog naslednika, doduše sa australijskim akcentom.

Većina životinja je izabrala da se sunča u tom trenutku, a na ljude su navikli. Da li ih gledaju kao nužno zlo ili nas zapravo ne primećuju nikada nećemo saznati, ali okrenule bi se tek kada bi počela vriska dece. Bilo je toliko dece da nije bilo šanse da u svakom trenutku jedno nije presrećno zbog onoga što je videlo.Zatim je došao trenutak da vidimo i te koale zbog kojih smo potegli čitav put. Tri odvojena staništa, tri odvojena drveta eukaliptusa. Na prvom vidimo samo pozadinu koale.

Na drugom se sakrila iza drveta... Tek je treća koala odlučila da je vreme da nakon dremke protegne noge. To je trajalo toliko dugo da za trenutak mislite da je vreme stalo. Ili kao kada pritisnete 0,25 brzinu reprodukcije snimka (poslušajte neke ljude na brzini od 0,5 biće urnebesno). Izašla je protegla se i sela. To je to, predstava je gotova.Bilo je usput mnogo razočaranih pogleda i trljanja očiju. Nikada nisam video više kartonskih životinja, doduše bilo je i "krokodilusa plastikusa" kao što to reče vodič za maketu ove životinje koja je napravljena da tera ptice. Jedini problem? Ptice baš obožavaju da stoje na veštačkoj čeljusti krokodila.Ušli smo da vidimo zmije i onda gledali ono što gledaju drugi. Proveravali smo da li mi ne vidimo ili oni ništa ne vide. I dok su oni odlazili, mi ostajali da stojimo, dolazila je druga grupa koja je stajala iza nas i nastavljala petlju. I oni nisu sigurni da mi nismo videli nešto više od njih, a istina je da nije bilo ničeg. Prazni kavezi.Da vam napomenem i daje ulaz u ovaj zoološki vrt košta 120 dolara plus 30 dolara koliko vam je neophodno da dođete do njega. Previše da bi gledali makete i kartone zveri.Istina je da su staništa ogromna, da čak životinje nisu do kraja ni svesne da su zatvorene. Potpuno drugačije od zooloških vrtova u gradovima.

Istina je i da imaju vrhunsku taktiku da dobiju poslasticu. Tako nojevi prave "sačekušu" na jednoj kapiji, legnu na beton i ne dozvoljavaju turi da nastavi dalje. Ipak, lako su podmitljivi, pa dolaze čuvari sa hranom da ih pomere. To je samo pokazatelj da je dresura dvosmerna jer su ove ptice naučile čuvare da će samo tako moći da se nastavi poseta. Između ogromnih kapija u stilu "Parka iz doba jure" postoje poprečni lanci na zemlji preko kojih se prolazi tim kamionima za safari. Verovatno je to jedan od načina da se zaustave životinje je je nemoguće protrčati kroz njih bez da se spotaknete.Čuvara ima svuda, a u jednom trenutku smo bili toliko razočarani zbog životinja koje je teško videti da smo verovali da je možda najbolje prodana priča da ih zapravo i ima. Čuvar je uporno govorio "Sad će gorile, samo što nisu", "Verujem da će ih pustiti za dva minuta", "Sada će brzo"... Već smo pomislili da je to neka farsa i samo smo čekali da kaže "Trepnuo si i nisi video gorilu".Onda su izašli čuvari, pobacali hranu gorilama i nestali iz kaveza. Samo 30 sekundi kasnije vidimo prva srebrna leđa gorile. Došao je i pokupio dve poslastice, a za njim su stigli brat i otac. Usledila je potraga za hranom po čitavom staništu, a to je bilo beskrajno zanimljivo. Da li znate da gorile ispuštaju toliko jak miris testosterona da se može osetiti na 50 metara, ako se nekada izgubite u džungli.Koala i gorila, nije loše za jednu posetu. Da njih nije bilo čitava ekskurzija bi bila uzalud.BONUS VIDEO Novak Đoković posle prolaska u polufinale

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apnovaknakonmecasarubljovimds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5190054"]