Obavljen poslednji test najteže naoružanog ratnog broda na Zemlji: Može sam da se "suprostavi celoj grupi američkih nosača aviona"

Ipak, dugotrajan i izuzetno skup proces obnove ostavio je ozbiljne posledice. Zbog visokih troškova održavanja, sve su glasnije procene da će njegov sestrinski brod Petar Veliki biti povučen iz upotrebe, jer ruska mornarica više nema kapacitete da istovremeno održava oba giganta.

Projekat koji traje godinama

Admiral Nahimov pripada klasi nuklearnih krstarica Projekat 1144 Orlan, poznatijoj na Zapadu kao klasa Kirov. Reč je o jednom od poslednjih preostalih brodova te vrste u ruskoj floti.

Modernizacija broda zvanično je počela 2014. godine, ali je njegov povratak u operativnu upotrebu više puta odlagan. Prema pisanju portala Naval News, završna testiranja na moru ulivaju nadu da bi brod tokom narednog perioda konačno mogao da bude uveden u punu službu.

Krstarice klase Kirov prvobitno su projektovane za borbu protiv podmornica i američkih udarnih grupa nosača aviona. Zahvaljujući ogromnom arsenalu, i danas spadaju među najmoćnije površinske ratne brodove na planeti.

Posle modernizacije, Admiral Nahimov raspolaže sa ukupno 176 vertikalnih lansirnih sistema koji mogu da nose različite vrste projektila, uključujući rakete protivvazdušne odbrane zasnovane na sistemu S-400, krstareće rakete Kalibr i hipersonične projektile Cirkon.

Zašto je obnova trajala toliko dugo?

Brod je porinut još 1986. godine u vreme Sovjetskog Saveza pod imenom Kalinjin. Nakon završetka Hladnog rata upućen je u brodogradilište u Severodvinsku radi remonta, ali se njegov povratak u flotu godinama nije nazirao.

Ruske vlasti su 2006. donele odluku da ga obnove i vrate u aktivnu službu, uz plan da se to završi do 2012. godine. Međutim, projekat je ubrzo zapao u višegodišnja kašnjenja. Radovi su bili privremeno obustavljeni dok nije definisan konačni izgled modernizovanog broda.

Kada su radovi nastavljeni 2014. godine, napredovali su znatno sporije nego što je planirano. Jedan od glavnih razloga bio je nestanak industrijske infrastrukture i stručnog kadra koji su nekada gradili brodove ove klase. Tokom godina, veliki deo sovjetske brodograđevne industrije nestao je ili je preusmeren na civilnu proizvodnju.

Dodatni problem predstavljao je rat u Ukrajini, zbog kojeg su resursi i finansije preusmereni na druge vojne prioritete.

Nasleđe raspada Sovjetskog Saveza

Raspad SSSR-a ostavio je duboke posledice na rusku ratnu mornaricu. Značajan deo sovjetske brodograđevne infrastrukture nalazio se u Nikolajevu, današnjoj Ukrajini. Nakon raspada države, Rusija je ostala bez velikog dela kapaciteta potrebnih za gradnju velikih ratnih brodova.

Zbog toga ruska brodogradnja decenijama nije uspela da pokrene proizvodnju novih brodova veličine razarača. Upravo zato mnogi vojni analitičari smatraju da je pravo čudo što su Admiral Nahimov i Petar Veliki uopšte sačuvani i obnovljeni.

Prvi izlazak na more posle decenija

Posle dugogodišnjeg remonta, Admiral Nahimov je u junu 2025. godine prvi put samostalno isplovio na probna testiranja. Time je započet završni ciklus provera svih sistema na brodu.

Generalni direktor Ujedinjene brodogradilišne korporacije Andrej Pučkov izjavio je za agenciju TASS da se brod trenutno nalazi u završnoj fazi testiranja i da radovi teku prema planu koji je odobrila ruska mornarica.

Prema sadašnjim procenama, krstarica bi mogla da bude predata floti krajem 2026. ili početkom 2027. godine. Ipak, imajući u vidu istoriju ovog projekta, mogućnost novih odlaganja i dalje nije isključena.

Neizvesna budućnost Petra Velikog

Dok se Admiral Nahimov približava povratku u službu, sudbina njegovog sestrinskog broda ostaje nejasna.

Petar Veliki takođe je započet 1986. godine, ali je završen tek nakon završetka Hladnog rata. Za razliku od Nahimova, nikada nije prošao kroz temeljnu modernizaciju i uglavnom se oslanja na tehnologiju iz poslednjih godina Sovjetskog Saveza.

Održavanje ovako velikih brodova zahteva ogromna finansijska sredstva. Zbog toga mnogi ruski vojni stručnjaci smatraju da će Petar Veliki biti povučen iz službe ubrzo nakon što Admiral Nahimov bude potpuno operativan.

Arsenal kakav retko koji brod poseduje

Još tokom Hladnog rata brodovi klase Kirov stekli su reputaciju plovećih raketnih tvrđava. Na papiru, jedna takva krstarica mogla je ozbiljno da ugrozi čitavu američku udarnu grupu nosača aviona.

Modernizovani Admiral Nahimov dobio je nove radarske i sonarne sisteme prilagođene savremenim pretnjama, kao i znatno unapređeno naoružanje.

Njegovih 80 lansirnih ćelija namenjeno je za rakete Kalibr, protivbrodske projektile P-800 Oniks i hipersonične rakete Cirkon. Dodatnih 96 ćelija koristi se za protivvazdušnu odbranu i može da nosi modifikovane rakete zasnovane na sistemu S-400.

Takva kombinacija daje brodu sposobnost da istovremeno dejstvuje protiv ciljeva na moru, kopnu i u vazduhu.

Da li su ovakvi brodovi i dalje potrebni?

Među vojnim stručnjacima već godinama traje rasprava o tome da li veliki ratni brodovi poput klase Kirov imaju mesto u modernom ratovanju, u eri naprednih protivbrodskih raketa i bespilotnih podvodnih sistema.

Zagovornici velikih brodova ističu da fregate i korvete ne mogu da obezbede dugotrajno prisustvo na velikim morskim prostorima zbog ograničenih zaliha goriva, municije i operativnog dometa.

Međutim, kritičari smatraju da je takva filozofija primerenija mornaricama poput američke, koje raspolažu daleko većim budžetima i razvijenijom brodograđevnom industrijom. Rusija, sa znatno manjim resursima, teže može da opravda održavanje ovako skupih plovećih giganata.

Bez obzira na te dileme, proces vraćanja Admirala Nahimova u operativnu upotrebu ulazi u završnicu. Ostaje otvoreno pitanje da li je njegov povratak rezultat stvarnih potreba ruske mornarice ili želje da se očuva jedan od poslednjih simbola sovjetske pomorske moći.

Po završetku svih testiranja, brod bi trebalo da bude raspoređen u sastav Severne flote, nakon čega će verovatno biti doneta konačna odluka o budućnosti broda Petar Veliki.

Izvori: TASS / Naval News / militarywatchmagazine / N1 BiH