SZO upozorava: „Ova epidemija mogla bi da bude najsmrtonosnija u istoriji, nema ni vakcine ni leka“

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da postoji opasnost da epidemija iz 2026. godine premaši razmere epidemije iz perioda od 2014. do 2016, tokom koje je umrlo najmanje 11.000 ljudi.

Aktuelna epidemija zvanično je proglašena 15. maja, a do sada je registrovano najmanje 4.300 zaraženih i više od 2.000 smrtnih slučajeva.

„Virus je ispred nas“

SZO se nada da bi u naredna tri meseca moglo da dođe do preokreta u borbi protiv širenja bolesti. Međutim, iz organizacije upozoravaju da to ne znači potpuno okončanje epidemije, već stavljanje prenosa virusa pod kontrolu, prenosi BBC.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se virus verovatno širio mesecima pre nego što je epidemija zvanično proglašena. Zdravstveni zvaničnici smatraju da je širenje počelo još u februaru.

„Jurimo virus, virus je ispred nas“, rekao je direktor SZO za Afriku dr Mohamed Janabi na konferenciji za novinare u gradu Bunia, nedaleko od žarišta epidemije.

Istraživanja su pokazala da je bolest u početku u pojedinim slučajevima pogrešno dijagnostikovana kao malarija ili tifus. Zbog toga je virus imao vremena da se neprimećeno širi među stanovništvom.

Retki soj za koji nema odobrene vakcine

Epidemiju izaziva retki soj ebole Bundibugyo, koji je do sada bio odgovoran za samo dve poznate epidemije – 2007. i 2012. godine.

Veliki problem predstavlja činjenica da za ovaj soj trenutno ne postoji odobrena vakcina niti odobreni specifični terapijski lekovi.

Suzbijanje epidemije dodatno otežava dugotrajna nestabilnost na istoku Demokratske Republike Kongo. Prema proceni Mohameda Janabija, zdravstveni radnici zbog takvih okolnosti uspevaju da dođu do svega oko 30 odsto slučajeva.

To znači da veliki broj obolelih potencijalno ostaje van zdravstvenog sistema, što znatno otežava pronalaženje kontakata zaraženih i prekidanje lanaca prenosa virusa.

Počinje testiranje vakcine

Ipak, pojavila se nada da bi u budućnosti mogla da bude dostupna vakcina. Ujedinjeno Kraljevstvo odobrilo je testiranje na ljudima vakcine namenjene ovom soju ebole.

Vakcinу je razvio tim sa Univerziteta Oksford koristeći tehnologiju na kojoj je zasnovana i vakcina Oksford-AstraZeneka protiv kovida.

Ebola je retka, ali potencijalno smrtonosna virusna bolest. Prvi simptomi mogu da se pojave između dva i 21 dana nakon infekcije i u početku mogu da podsećaju na grip ili malariju.

Bolest obično počinje povišenom temperaturom, glavoboljom i izraženim umorom, dok se kasnije mogu javiti povraćanje i dijareja. U težim slučajevima bolest može dovesti do otkazivanja organa i smrti, dok se kod pojedinih pacijenata pojavljuju unutrašnja i spoljašnja krvarenja.

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, uključujući krv i povraćeni sadržaj.

Upravo kombinacija kasnog otkrivanja epidemije, retkog soja virusa za koji nema odobrene vakcine i terapije i teške situacije na istoku DR Konga izaziva najveću zabrinutost zdravstvenih stručnjaka. Ukoliko se sadašnji tempo širenja nastavi, upozorava SZO, epidemija bi mogla da premaši najtežu epidemiju ebole do sada.