Nova opasnost stiže sa Crnog mora: Milioni tona žita zarobljeni, svetu preti skok cena hrane

Posledice više nisu samo ukrajinski problem. Ako se blokada nastavi, upozoravaju ukrajinski zvaničnici, svet bi mogao ponovo da se suoči sa snažnim rastom cena hrane, sličnim onome koji je usledio nakon početka rata 2022. godine.

„Ako ovako nastavi, ponovo ćemo imati globalni rast cena od najmanje 25 do 30 odsto, sa svim posledicama koje smo 2022. videli kada je reč o svetskoj inflaciji hrane“, rekao je ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki za Politico.

Rusija „lovi“ trgovačke brodove

Razmere nove pomorske krize opisuje New York Times, čiji je reporter Mark Santora krajem jula kod Odese prisustvovao jednom od napada. Dok su ljudi šetali obalom, u daljini je plovio teretni brod. Dron se iznenada spustio sa neba i udario u plovilo, nakon čega se iznad mora podigao gust dim.

Prema navodima New York Timesa, ruska kampanja protiv teretnih brodova gotovo je potpuno zaustavila saobraćaj prema Odesi i iz nje. Reč je o najvažnijoj ukrajinskoj vezi sa svetskim tržištem.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su ruske snage samo tokom juna i jula napale najmanje 50 teretnih brodova i da je poginulo više od 30 civila.

„Rusija lovi te brodove. To je profesionalni lov na civilna plovila“, rekao je za New York Times Dmitro Barinov, predsednik Ukrajinskog udruženja luka.

Nova kampanja predstavlja nastavak višegodišnje borbe za kontrolu Crnog i Azovskog mora. Savremeni dronovi i rakete omogućili su napade sa velike udaljenosti, dok su veliki i spori trgovački brodovi postali izuzetno ranjive mete.

Međutim, pomorski rat nije jednostran. New York Times navodi da Ukrajina sistematski napada tankere i teretne brodove povezane sa Rusijom. Moskva je pojačala pomorsku kampanju nakon ukrajinskih udara na rusku flotu rečno-morskih tankera u Azovskom moru, kao i na brodove koji prevoze rusku robu.

Ukrajina je u sredu izvela i veliki napad na rusku luku Novorosijsk. Prema rečima Volodimira Zelenskog, korišćeni su mlazni dronovi, rakete i bespilotna pomorska sredstva, a pogođeni su položaji protivvazdušne odbrane, pristaništa i lučka infrastruktura.

Ruski zvaničnici saopštili su da su poginule tri osobe, među njima i osmogodišnje dete, dok je oko 60 stambenih objekata oštećeno.

Brod koji je postao simbol nove blokade

Jedan napad posebno pokazuje zašto posade sada odbijaju da plove prema ukrajinskim lukama.

Teretni brod Golden Leo u julu je ukrcao žito u luci Čornomorsk, u blizini Odese. Drugi oficir na brodu, 28-godišnji Bleson Sebastijan iz indijskog Čenaja, ispričao je za New York Times da je prethodnih osam meseci više puta dolazio u Ukrajinu, ali da nikada nije video takav intenzitet napada.

Opasnost je bila očigledna još dok su bili u luci. Dronovima je pogođen susedni brod, pri čemu su poginuli jedan oficir i pripadnik obezbeđenja. Posada Golden Lea zbog toga je spavala u čeličnim bunkerima.

Brod je 19. jula, potpuno natovaren žitom, krenuo na more.

Oko 16.30 oglasila se vazdušna uzbuna. Ukrajinski lučki pilot Volodimir Mihajlov upozorio je posadu da napusti komandni most jer ruski dronovi često gađaju upravo navigacioni deo broda.

Dok su Sebastijan i Mihajlov silazili niz stepenice, projektil je pogodio trup.

„Padala je vatra“, rekao je Sebastijan za New York Times.

Pomislio je: „To je to. Kraj.“

Eksplozija je odbacila Mihajlova na Sebastijana. Ukrajinski pilot preminuo mu je na rukama. Sebastijan je potom pronašao teško opečenog kapetana i onesvešćenog bocmana, dok je dim kuljao iz mašinskog prostora.

Preživeli su uspeli da pobegnu malim čamcem.

Dok su se udaljavali, Golden Leo je, prema Sebastijanovim rečima, goreo „kao peć“.

U napadu je poginulo devet članova posade i Mihajlov. Brod je potonuo nedelju dana kasnije.

Brodovi više ne dolaze u Odesu

Strah koji je izazvao napad imao je gotovo trenutne ekonomske posledice.

Politico navodi da od kraja jula nijedan brod za prevoz žitarica nije uplovio u luke u okolini Odese, iako one formalno nisu zatvorene. Problem više nije samo fizička mogućnost prolaska, već činjenica da brodarske kompanije i posade ne žele da prihvate rizik.

„Brodovlasnici i posade jednostavno se plaše. Uopšte nisu spremni da šalju brodove“, rekao je Visocki za Politico.

„Nije stvar u tome da je nemoguće proći. Oni jednostavno nisu spremni na to.“

Posledice su ogromne jer Ukrajina u normalnim okolnostima više od 90 odsto poljoprivrednog izvoza šalje morskim putem, navodi Politico.

Tokom prvih devet dana avgusta izvezeno je samo 463.000 tona žitarica, što je približno trećina uobičajenog tempa.

Problem postaje još ozbiljniji zbog približavanja nove žetve. Ukoliko se izvoz ne obnovi, do novembra bi moglo da ponestane prostora za skladištenje novih količina žita.

Milioni tona mogli bi da ostanu zarobljeni

Prema New York Timesu, tri luke u oblasti Odese stvaraju oko 60 odsto ukupnog mesečnog izvoznog prihoda Ukrajine, koji iznosi oko 3,5 milijardi dolara.

Ako brodovi ne budu dolazili, milioni tona žitarica mogli bi da ostanu u silosima.

Ukrajinski poljoprivredni savet upozorio je na mogući talas bankrota i zatražio hitne kredite i državne garancije.

Kijev je od Evropske komisije zatražio i 220 miliona evra hitne pomoći, piše Politico. Ideja je da se bespovratnim sredstvima subvencionišu bankarski krediti kako bi mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogla da zadrže žito dok se pomorski izvoz ne obnovi, umesto da budu primorana da ga prodaju uz velike gubitke.

Evropska komisija potvrdila je da je zahtev dobila, ali nije saopštila da li će novac biti odobren.

Finansijska pomoć, međutim, samo kupuje vreme.

Žito na kraju mora nekuda da ode.

Alternativa je Evropa, ali tu nastaje novi problem

Kijev zato pregovara sa Rumunijom, Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Moldavijom o povećanju izvoza kopnenim putevima.

Ali kamioni i železnica ne mogu jednostavno da zamene brodove.

Prema podacima koje je Visocki izneo za Politico, transport železnicom i drumskim putem povećava troškove za 50 do 70 dolara po toni.

Kada su cene žitarica nakon početka rata 2022. naglo porasle, izvoznici su još mogli da podnesu takav dodatni trošak. Sa sadašnjim cenama računica više ne postoji.

„Nije isplativo“, rekao je Visocki.

Ni Rumunija, koja predstavlja jednu od najvažnijih alternativnih ruta, ne može lako da reši problem. Nizak vodostaj Dunava ograničava količinu tereta koja može da stigne do crnomorske luke Konstanca.

Ukrajina se tako našla između ruskih projektila na Crnom moru, suše na Dunavu i političkog otpora u delu Evropske unije.

Poljska strahuje od ukrajinskog žita

Najveći politički problem mogao bi ponovo da nastane u Poljskoj.

Prethodni talas ukrajinskog poljoprivrednog izvoza preko istočne Evrope izazvao je masovne proteste poljoprivrednika, naročito u Poljskoj. Farmeri su tvrdili da je jeftino ukrajinsko žito, koje je trebalo samo da prođe kroz zemlju, završavalo na domaćem tržištu i obaralo njihove cene.

Poljska je 2023. zabranila uvoz ukrajinskog žita, a slične mere uvele su Mađarska i Slovačka.

Sada Kijev ponovo traži tranzitne koridore, ali Varšava pokušava da uveri sopstvene poljoprivrednike da ukrajinska roba neće završiti na poljskom tržištu.

„Činimo sve da embargo ostane“, rekao je poljski ministar poljoprivrede Stefan Krajevski za Radio ZET, prenosi Politico.

Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da se razgovori sa Ukrajinom odnose isključivo na transport žita prema trećim državama, a ne na njegovu prodaju u Poljskoj.

Ukrajinski ministar Visocki takođe tvrdi da Kijev ne traži širi pristup evropskom tržištu. Kvota EU trenutno ograničava prodaju ukrajinske pšenice Uniji na 1,3 miliona tona godišnje, zbog čega je, prema njegovim rečima, ponavljanje ranijeg velikog priliva praktično nemoguće.

Farmeri ne veruju obećanjima

Problem je što deo poljskih poljoprivrednika više ne veruje ni Varšavi ni Kijevu.

Gustav Jendrejek, predsednik Poljoprivredne komore Lublina i jedan od organizatora ranijih blokada granice, tvrdi da su se i ranije dešavale zloupotrebe.

Prema njegovim tvrdnjama koje prenosi Politico, pojedine pošiljke elektronski su evidentirane kao da su isporučene u druge države, dok je samo žito ostajalo u Poljskoj.

„Dokumenti putuju u Litvaniju, Češku ili Slovačku — a žito ostaje u Poljskoj“, rekao je Jendrejek.

Poljske vlasti odbacuju takve optužbe.

Na pitanje da li veruje obećanjima da bi novi ukrajinski teret samo prošao kroz Poljsku, Jendrejek je odgovorio kratko:

„Apsolutno ne verujem.“

Povratak krize iz 2022.

Sadašnja situacija podseća na prve mesece rata, kada je ruska blokada ukrajinskih luka izazvala poremećaje na svetskom tržištu hrane.

Prema New York Timesu, tadašnji prekid izvoza doprineo je rastu globalnih cena i doveo oko 70 miliona ljudi u povećan rizik od akutne nesigurnosti hrane.

U julu 2022. Ujedinjene nacije i Turska posredovali su u sklapanju Crnomorske inicijative za žito, zahvaljujući kojoj je izvoz ponovo pokrenut. Sporazum se raspao godinu dana kasnije, ali je Ukrajina u međuvremenu uspela da potisne ruske ratne brodove iz severozapadnog dela Crnog mora i održava sopstveni pomorski koridor.

Sada je taj koridor ponovo pod ogromnim pritiskom.

Elizabet Bro, stručnjakinja za pomorske pretnje iz Atlantskog saveta, rekla je za New York Times da Rusija vodi sistematsku kampanju protiv trgovačkih brodova koji prevoze poljoprivrednu i drugu nevojnu robu iz ukrajinskih luka i prema njima. Prema njenoj oceni, takvi napadi krše međunarodne sporazume, uključujući Konvenciju UN o pravu mora.

Istovremeno, ukrajinski napadi na ruske tankere dodatno povećavaju rizik od spirale odmazde na Crnom moru.

Crno more postaje deo mnogo većeg problema

Rat za ukrajinsko žito zato je samo deo šire krize slobode plovidbe.

New York Times ukazuje da dronovi, protivbrodske rakete i mine sve češće omogućavaju državama i nedržavnim akterima da ugrožavaju trgovačke puteve od Crnog mora do Crvenog mora i Ormuskog moreuza.

Globalna ekonomija počiva na pretpostavci da ogromni trgovački brodovi mogu relativno bezbedno da prolaze međunarodnim pomorskim rutama. Ratovi poslednjih godina tu pretpostavku sve ozbiljnije dovode u pitanje.

U slučaju Ukrajine posledice mogu biti posebno teške. Zemlja mora da izveze ogromne količine žita, farmerima je potreban novac za nastavak proizvodnje, a silosi moraju biti oslobođeni pre nego što nova žetva popuni skladišta.

Evropa može da ponudi alternativne koridore, ali njihova cena je visoka, kapacitet ograničen, a politički rizik ogroman.

Ruski napadi tako su stvorili lanac problema koji se proteže mnogo dalje od Odese: brodovi ne dolaze, žito ostaje u Ukrajini, evropski farmeri strahuju od konkurencije, a zemlje koje zavise od uvoza hrane suočavaju se sa mogućnošću novih poskupljenja.

Za mornare koji prolaze tim rutama, međutim, velika geopolitika svodi se na mnogo jednostavniju odluku.

Bleson Sebastijan preživeo je napad na Golden Leo sa opekotinama prvog stepena. Nakon smrti deset ljudi sa kojima je plovio, rekao je za New York Times da više ne želi da se vraća na more.

„Novac nije vredniji od života“, rekao je.