Nadam se sa niste već zaboravili onu montipajtonovsku sliku kad članovi Vlade Srbije, ogrnuti državnim zastavama, prate glasanje u Generalnoj skupštini povodom rezolucije o Srebrenici, dok s druge strane njihova bivša šefica, sada predsednica parlamenta, na papiru udara “table”, četiri vodoravno svaka peta uspravno...

Ne zna se šta je na toj slici blesavije, koliko treba da budeš niko i ništa, pa da izigravaš pionire malene dok “drug Tito” tamo u Njujorku žvalavi istu tu zastavu, koliko treba da budeš idiot da zapisuješ ono što se lepo vidi na displeju svetske organizacije i na “malim ekranima naših teve prijemnika”, što bi rek’o legendarni Radovan. Osim ako nije štikliranje koliko se naših ničim opravdanih donacija državama za koje devedeset odsto građana Srbije nikad nije čulo pretvorilo u antiprotivne ili makar uzdržane glasove…

Ta vrhunska sprdnja sa zastavom postaje još tragičnija ako prošetate pored zgrade iza Rosandićevih konja, čiji je parking metalnom ogradom odvojen od građana, gostiju i namernika, jednom rečju od svega i svih. Da bi to bilo zvaničnije, na delove ograde su nakačene neke mušeme sa grbom i u bojama zastave Republike Srbije, kako to voli da kaže već pomenuta zapisničarka kad se upetlja u neku prostoproširenu rečenicu.

Vetar, prašina, smog, kiša… udruženim snagama več duže vreme od tih mušema prave ruglo, a u poslednje vreme nisu retki ni savesni građani koji, rušeći baš sve, opominju nadležne da takve “zastave” ne postoje, da tim značenjima tu nije mesto i da, ma koliko se trudili, to nikad neće biti ni lepo, ni prikladno…

Baš kao ni ono kolektivno ministarsko brukanje. Juče su majstori zatezali stare i menjali iscepane mušeme, verujući da na taj način čuvaju dostojanstvo države. Kad budu zamenjene krpe sa one slike koju pomenuh na početku ovog teksta biće koliko toliko sačuvano dostojanstvo svih nas.

Da ne bude zabune, krpe su ispod zastava!