3
Neverovatna je upornost sa kojom Vučić i Kurti pokušavaju da nas odvuku od Svetskog prvenstva u fudbalu. Ne bi oni da im Mbape, Mitrović i Ronaldo preuzmu šou. Aleksandre i Aljbine, šta god da uradite, vi ste gubitnici. Stari Grci su zbog sporta prekidali ratove, a vi? Uzmite godišnji odmor, povedite i onog Lajčaka i gospodina Borelja, i ne vraćajte se do Božića. Ćao!
Fudbal je najvažnija i najlepša sporedna stvar na svetu. Nigde se više emocija na pokaže nego na mundijalima i oko njih.Ta magična igra pobuđuje dobro u ljudima. Eto, na primer, na periferiji Niša, na Pasi Poljni, bezmalo dve hiljade meštana okupilo se oko jedne akcije, male po obimu, a velike po značaju.
Tu, u Pasi Poljani Piksi je prohodao, na tom terenu je vežbao, driblao, šutirao... Onda je otišao u svet, a Pasi Poljana, Niš i Srbija mimo sveta, stranputicom koja je igrališta pretvarala u ruglo
Rešili meštani da jedno smetlište usred naselja pretvore u fudbalski teren. Ta divlja deponija prvobitno je i bila igralište. Kao svedoci tog vremena još stoje zarđali metalni golovi, jedan ugašeni fudbalski klub („Pobeda“) i jedna fudbalska legenda koja trenutno vodi „orlove“ u Kataru – Dragan Piksi Stojković.
Tu, u Pasi Poljani Piksi je prohodao, na tom terenu je vežbao, driblao, šutirao… Onda je otišao u svet, a Pasi Poljana, Niš i Srbija mimo sveta, stranputicom koja je igrališta pretvarala u ruglo. I rešili su Pasipoljanci da se oduže svom Piksetu, koji je kao slektor odveo Srbiju na najveću fudbalsku feštu.
Još bi da obnove i fudbalski klub, da ga nazovu „Dragan Stojković Piksi“, a već su izbrojali nekoliko desetina momaka koji će jurcati za bubamarom. Moglo bi se reći vraćaju „dug“ Piksiju, kao što je Ub vratio Džaji, koji ih je proslavio.
Međutim, mnogo je važnije što su se ovi ljudi vratili sebi, što su se latili da počiste korov na svom pragu. Ovakve lokalne inicijative, koje značajno unapređuju život, nedostaju i Nišu i Srbiji i Balkanu. I to je već pobeda bez obzira na to šta će reprezentacija uraditi u narednim danima.
Znam, naći će se pametnjakovići da pitaju a što su uopšte dozvolili da teren zaraste, što su bacali izlomljene kauče i frižidere u šesnaesterac, što su na belu tačku istovarali šut. Zato što je čitava Srbija pretvorena u deponije, zato što je smeće zakrčilo krvotoke onih koji odlučuju. I najvažnije je izbaciti deponije iz glava. Ljudi iz Pasi Poljane su to uspeli i još su za svoju akciju pridobili i opštinske čelnike. I nije im ovo prvenac, već su na sličan način renovirali teren za mali fudbal.
Čitao sam na portalu Južnih vesti komentare – ne bismo Mi bili Mi kad ne bismo našli zamerku, kad ne bismo kontrirali, ismevali. To je samo dokaz da je čovek više zagađen od bilo čega na planeti. Ali fudbal pročišćava. Ovoj ideji se nema šta prigovoriti, jedino se plašim da opštinari čim prođe prvenstvo ne povuku mašine i zaborave na obećanu pomoć.
Vođe akcije molim da objave račun za donacije, želim da dam skromni doprinos. Verujem da će i Piksi priskočiti, svejedno da li će se klub ili teren po njemu zvati. A slutim da i solidarnost reprezentativaca neće izostati. Imaju oni svi na umu primer Nemanje Matića. Napred Srbija!