"Kad škripa bude velika i kada se čoveku čini da nema više kud, postoje stručnjaci koji su obučeni, nepristrasni i spremni da pomognu".
Vesna Brzev – Ćurčić, psihološkinja, za DokTok napisala je važan tekst povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.
„Preplavljeni smo događajima koji su često takvog kvaliteta i intenziteta da je nemoguće na njih ne reagovati, umorni od poslovnih obaveza koje ne možemo da izbegnemo jer bi nam oštetilo kvalitet života, sa osećanjem uklještenja između obaveza i ljubavi prema porodici.
Zbog toga ne čudi što često postavljamo pitanje „koliko još mogu da podnesem?“, „da li je sve ovo vredno toliko truda?“ i ono što najčešće prećutimo i izgovorimo u sebi „a kada ću ja da dođem na red?“.
Sve ovo spada u očekivana pitanja, dileme pa i strahove. Problem nastaje kada nam ponestane odgovor na ova pitanja.
Verujem da poznajemo mali broj ljudi koji nema bar jedno od ovih pitanja. Mučna su, teška, nekada bez odgovora, nekada vode ka osećanju beznadežnosti ili beznađa. Put u ovom smeru neminovno vodi onom teškom osećanju nemanja snage, volje, motiva, umoru, a zove se depresivnost. Nije svaka depresivnost sa kliničkom slikom. Postoje stanja nalik na depresiju iz kojih se trgnemo pa nastavimo dalje. Možda ovo i nije toliko strašno ako nešto iz toga umemo da naučimo. Međutim, kako vreme odmiče, savremenost melje sve više.
Pored ovakvih (ne)raspoloženja postoje i stanja uznemirenosti kojoj osoba ne nalazi neposredan uzrok. Potom se javljaju različite forma strahove kojima neko inače nije sklon. Nije ih imao ni kao dete. Slede nezadovoljstva, konflikti sa okolinom, najčešće s porodicom, radnim okruženjem. Nije retko da to vodi i u konzumiranje alkohola u meri koja počinje da zabrinjava, pa i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. O pušenju i da ne govorimo. Uzimanje medikamenata „na svoju ruku“ nije retkost u našem okruženju. Za takvu vrstu pomoći, neophodno je ipak potražiti savet lekara.
Naravno da možemo da delimo obilje saveta o tome kako možemo da sačuvamo mentalno zdravlje. Nije nakit da ga stavimo u sef, nije novac da ga stavimo u banku, nije dete da ga držimo u naručju. A zapravo sve to po malo i jeste, jedino ne postoji jedinstveno mesto koje je dovoljno bezbedno.
Od toga kakav je ko bio pre nego što je mentalno zdravlje počelo da se kruni, zavisi u velikoj meri i kako će izlaziti na kraj sa svim preprekama, nedaćama, neželjenim dešavanjima u životu. Osećaj stabilnosti i sigurnosti koje roditelji grade deci od malena je jedan od osnovnih stubova mentalnog zdravlja. Učiti dete da u životu ne ide uvek onako kako želimo i da postoje situacije koje treba da prevaziđemo grade ličnosti otpornije na stres. Moći odložiti neko zadovoljstvo je takođe velika veština. Smognuti snage da se nekada kaže „ne mogu više“ je znak snage, a ne slabosti. Prihvatiti da smo nekada bespomoćni, nedorasli, nedovoljno dobri, a da nas to ne dovede do depresivnosti je zrelo i odgovorno. Konačno, time i decu učimo da nismo svi superheroji, snagatori, jači od svega i svakoga. Učeći decu tome da su savršena je najviši stepen nesavršenstva. Naporno, a neefikasno. Učimo decu da se bore, ali i prilagode, da ulože koliko mogu, ali i da poznaju svoje domete, da se raduju malim stvarima u životu, ali da ne prezaju ni od zvezda, sve zavisno od situacije u kojoj su, snage i motiva koje imaju i podrške koju očekuju i mogu da dobiju. “U se i u svoje kljuse” je divna poruka, ali čovek je ipak društveno biće i po nekad mu je neophodan vetar u leđa, podrška pa i savet u pomoć.
Sve ovo i još mnogo toga doprinosi očuvanju i negovanju mentalnog zdravlja. Možda reč „mentalnog” zvuči malo otuđeno, pa je bolje da kažemo zdravlje nas samih, onog dela koji je unutar nas, vidljiv samo nama i dostupan samo nama. Narod kaže „duša“ pa recimo duševnog života.
Kad škripa bude velika i kada se čoveku čini da nema više kud, postoje stručnjaci koji su obučeni, nepristrasni i spremni da pomognu. Nekad je i jedna reč dovoljna da bi se mehanizam ponovo pokrenuo i otisnuo dalje u život.
Setimo se ovog blaga i kada nije dan mentalnog zdravlja. Svako zdravlje, pa i ovo, je neophodno. Imajmo to na umu. Uvek!“
***
BONUS VIDEO: Način života okidač za depresiju mladih? Gosti Goran Knežević i Anja Jokić