Foto: Shutterstock

Urinarne infekcije su posledica prodora mikroorganizama iz debelog creva u kanal kojim se preko bešike oslobađa urin. Najčešći izazivač urinarnih infekcija je bakterija ešerihija koli (Escherichia coli).

Ove infekcije su veoma česte i recidiviraju u velikom broju. Mogu biti pritajene (asimptomatska bakterija) ili se mogu pojaviti u vidu simptoma ograničenih na donji urinarni trakt (cistitis) ili kao ozbiljno oboljenje sa povišenom temperaturom i slabinskim bolom kada se pretpostavlja, ali ne uvek i dokaže, upala bubrega.

Retko se javljaju lokalne septičke reakcije ili čak i fatalna, endotoksemija, što je gotovo uvek praćeno opstrukcijom ili poremećajem otpornosti domaćina (imunosupresija, dijabetes).

Koje sve vrste urinarnih infekcija postoje?

Na osnovu više faktora delimo različite vrste urinarnih infekcija na:

Akutne, nekomplikovane infekcije donjeg urotrakta kod žena (cistitisi)
Akutni nekomplikovani pijelonefritis
Komplikovane infekcije urotrakta sa ili bez pijelonefritisa
Urosepsa
Uretritisi (upale uretre)
Specijalne forme (prostatitisi, epididimitisi i orhitisi)

Na kliničku sliku bolesti utiče više faktora. Nekomplikovane urinarne infekcije su najzastupljenije i uglavnom su locirane u donjem delu urinarnog trakta, najčešće u mokraćnoj bešici. Dešava se međutim, da se imuni sistem, sam od sebe i bez pomoći medikamenata, oslobodi nagomilanih bakterija.

Uzroci urinarnih infekcija

Bakterije najčešće izazivaju infekcije mokraćnih kanala. Oboleli, stariji i osobe na imunosupresiji, podložni su kolonizaciji mnogo širim spektrom mikroorganizama, uključujući i nazokomijalne infekcije.

Drugi, najčešći urinarni patogen kod mladih žena je Stafilokoka (Staphylococcus saprophyticus), javlja se najčešće u letnjim mesecima i gotovo isključivo u povezanosti sa seksualnim aktivnostima.

Posebna pažnja se posvećuje mogućoj infekciji fastidioznim mikroorganizmima u slučaju postojanja urinarnih simptoma i sterilnog urina standardnim kulturama i ovo je i dalje pitanje mnogih kontroverzi.

Među ovim mikroorganizmima najznačajniji su laktobacilus, korinebakterijum, gardanela, hlamidija i ureaplasma.

Bakterije koje izazivaju urinarne infekcije

Ešerihija koli (Escherichia coli) 75% – 55%

Proteus Mirabilis 10% – 13.5%
Klebsiella 4% – 17%
Enterococci 6% – 4%
Stafilokoka (Staphylococcus saprophyticus) 5% – 3%
Ps. aeruginosa – 4.5%
Kako bakterije ulaze u mokraćni sistem i izazivaju infekcije?

Urin zdrave osobe ne sadrži bakterije. To znači da je unutrašnjost urinarnog trakta sterilna, osim dela sluzokože na samom izlazu mokraćnog kanala.

Međutim, bakterije u urinarni sistem mogu dospeti sa genitalija, kože i sluznica, kroz krvotok ili limfne sudove iz udaljenih infektivnih izvora, kao i iz okolnih mesta koja su zaražena.

Simptomi urinarnih infekcija

Simptomi urinarnih infekcija su često bolno i učestalo mokrenje, kao i bol u donjem delu stomaka ili slabinskom predelu. Moguća je pojava povišene ili visoke temperature, osećaja mučnine, povraćanje. Urin može da promeni boju od svetlo žute, što je normalno, do tamnobraon i crvene, a i miris urina može da bude neprijatan.

Karakteristika ove infekcije, posebno kod žena, je da se ponavlja (rekurentna infekcija). Razlog još uvek nije dovoljno razjašnjen.

Najčešći simptomi:

Bol i peckanje prilikom mokrenja

Učestali nagon za mokrenjem sa malom količinom mokraće
Bol u donjem delu stomaka
Zamućenje mokraće
Promena boje urina (roze ili crvena boja mokraće)
Neprijatni miris mokraće
Bol jedne strane leđa ispod rebarnog luka

Povišena telesna temperatura i groznica
Muka i povraćanje

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza urinarne infekcije postavlja se laboratorijskom analizom uzorka jutarnjeg urina, a radi se:

Urinokultura
Ultrazvuk urotrakta (Eho)
Lečenje urinarnih infekcija

Primena antibiotika je „zlatni standard“ u lečenju urinarnih infekcija. Bitno je, ipak, da lekar na osnovu simptoma dijagnostikuje bolest i propiše najbolju terapiju za pacijenta. Pre upotrebe antibiotika analizira se uzorak mokraće, kako bi se tačno utvrdila bakterija koja je najverovatnije izazvala infekciju. Lekari na osnovu laboratorijskih analiza i tipa bakterije propisuju najbolju antibiotsku terapiju za pacijenta.

Antibiotici prema utvrđenom uzročniku i antibiogramu:
Uroantiseptici (pomoćna terapija i preventiva)
Dosta tečnosti (niskomineralne vode i čajevi)

Lekari koji postavljaju dijagnozu:
Urolog

Nefrolog

Kako se urinarne infekcije prenose?

Kod žena je zbog kraće mokraćne cevi, kao i usled anatomske građe i blizine uretre i anusa, prodiranje bakterija lakše omogućeno. Na neke urinarne infekcije kod žena utiče i genetska predispozicija.

Menopauza – žene u menopauzi su osetljivije i podložnije infekcijama urinarnog sistema.

Seksualna aktivnost – učestala promena partnera povećava rizik od pojave urinarnih infekcija.

Osobe sa slabim imunim sistemom – pacijenti koji primaju hemioterapiju, kortikosteroide ili imaju HIV infekciju

Muškarci sa uvećanom prostatom – nepotpuno pražnjenje bešike je pogodno za razvoj bakterija i pojave infekcija.

Dijabetičaridijabetes narušava imunitet i odbranu od bakterijskih infekcija.

Dugotrajna upotreba katetera

Osobe sa kamenjem u bubregu – dovodi do opstrukcije mokraćnih kanala.

Osobe koje nemaju adekvatne higijenske navike (najčešće starije osobe i osobe sa neurološkim problemima)

Trudnice – usled hormonalnih i imunoloških promena, trudnice mogu biti u riziku od dobijanja urinarnih infekcija.

Osobe koje neadekvatno koriste antibiotike – koji narušavaju prirodnu floru.

Da li urinarne infekcije mogu biti opasne?

Ukoliko se na vreme ne leče, bakterije u urinarnom sistemu mogu izazvati veoma bolne, neprijatne tegobe i velike probleme po reproduktivno zdravlje i zdravlje čitavog organizma.

Da li je moguće imati urinarnu infekciju bez simptoma?

Asimptomatska bakterija je termin koji predstavlja pojavu kada se urinokulturom dokaže postojanje bakterije u urinu, odnosno urinarne infekcije, ali bez ispoljavanja karakterističnih simptoma kod pacijenta. Ova pojava nije alarmantna i ne zahteva bilo kakvu lekarsku intervenciju.

Međutim, komplikacija može nastati u slučaju trudnoće, transplantacije bubrega ili nekog drugog oboljenja, ali je kod ovih pacijenata u navedenim slučajevima obavezan mikrobiološki pregled urina, odnosno urinokultura.

Kako sprečiti da se infekcija mokraćnih kanala ponovi?

Neprijatnosti urinarnih infekcija moguće je preduprediti ili makar ublažiti jednostavnim životnim navikama i pedantnom higijenskom praksom.

Pijte dosta tečnosti kako biste pospešili ispiranje mokraćnih kanala. Velike količine vode, čajeva, sokova pomažu da se izbace bakterije iz urinarnog trakta pre nego što se namnože.

Higijena – Nakon korišćenja toaleta brišite se od spreda prema pozadi kako biste sprečili prenošenje bakterija.

Redovno pražnjenje bešike – Ne zadržavajte urin i ne čekajte poslednji trenutak da posetite toalet, već redovno praznite bešiku.

Tuširanje umesto kade – Kada ste skloni urinarnim infekcijama poželjnije je da se tuširate umesto da se kupate u kadi. Sedenje u kadi može povećati mogućnosti nagomilavanja bakterija u urinarnom traktu.

Pamučni veš – nosite pamučno donje rublje kako biste održavali vašu genitalnu regiju suvom.

Probiotici – Za održavanje zdrave ravnoteže bakterija u organizmu redovno koristite probiotike. Neka oni budu u sklopu vaše redovne ishrane.

Fizička aktivnost – Ostanite u formi jer redovna fizička aktivnost utiče na kompletno zdravlje, pa i na urinarni sistem.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar