Šta su stafilokoke, koji su simptomi infekcije i koliko su opasne?

Ove bakterije uglavnom ne izazivaju probleme ili dovode do relativno manjih infekcija kože, ali stafilokokne infekcije mogu da postanu smrtonosne ako prodru dublje u vaše telo - krvotok, zglobove, kosti, pluća ili srce. Sve veći broj inače zdravih ljudi razvija po život opasne stafilokokne infekcije.

Kada u organizmu postoji disbalans i kada imuno sistem oslabi , tada se ove bakterije pokreću i razmnožavaju, što uzrokuje različite infekcije i bolesti.

Koje vrste stafilokoka postoje?

Otkriveno je do sada preko 40 vrsta stafilokoka i 17 podvrsta. Većina se normalno nalazi na koži i sluzokoži nosa ljudi i životinja.

Stafilokoke se dele na:

koagulazu-pozitivne stafilokoke koje imaju sedam vrsta, od kojih je najpoznatija Stafilokoka aureus (Zlatna stafilokoka)

koagulazu - negativne stafilokoke koje imaju 33 vrste, od kojih su najznačajnije koje se izoluju kod ljudi Stafilokoka epidermis, Stafilokoka saprofitikus, Stafilokoka hemolitikus.

Poslednje četiri vrste stafilokoka su posebno opasne po ljudski organizam, te uzrokuju različite infekcije i zdravstvene probleme, posebno ako osoba boluje od određenih hroničnih bolesti ili ima oslabljeni imunitet.

Simptomi stafilokoka kod odraslih

Simptomi zavise od mesta infekcije.

Ako osoba ima trovanje hranom, tada simptomi naglo nastupaju. Obično pola sata do 6h nakon što pojedete kontaminiranu hranu. Međutim, simptomi i brzo nestaju, za pola dana do dan.
Javljaju se mučnina, povraćanje, proljev, dehidracija i niski tlak. Povišene temperature obično nema.
Ukoliko stafilokoke napadnu nos, tada se javljaju zelenkasti ili žućkasti sekret iz nosa, malaksalost, umor, povišena temperatura, pojava crvenih ranica u nosu ili oko usana...

Ako pak napadne grlo, mogu se javiti povišena temperatura, groznica, kašalj, otežano disanje, bolovi u grudima, koji ukazuju na stafilokoknu pneumoniju.

Stafilokoka na koži predstavlja čest uzročnik infekcija, a uglavnom se javlja u vidu celulitisa na površini kože (bol i crvenilo kože), apscesa (gnojnih džepova nalik bubuljici) ili gnojnih čireva.
Posebno opasna stanja izazvana stafilokokama su toksična epidermalna nekroliza i sindrom opečene kože, koje dovode do ljuštenja kože. Teži oblici infekcije mogu uključiti i povišenu telesnu temperaturu, drhtavicu, upalu, bolni osip po koži itd.

Simptomi stafilokoka kod dece

Stafilokoka u nosu kod dece nije redak slučaj, baš zbog toga što je njihov imunitet još uvek neizgrađen i slab. Simptomi se razlikuju od lokacije infekcije. Ali, opšti simptomi mogu biti povišena temperatura, stalno curenje nosa i žućkasto-zelenksati iscedak. Malaksalost, bolovi, otok, upalni procesi ili različiti apscesi ako je reč o kožnim infekcijama.

Kako se razvijaju infekcije i gde se pojavljuju?

Infekcije stafilkokama mogu da idu od blagih (običnog čira) do veoma opasnih, koje mogu da razore kožu i tkivo. Koliko će se infekcija brzo širiti zavisi od vrste povrede, osetljivosti bakterija na antibiotike, ali I od hroničnih bolesti osoba koje povećavaju sklonosti ka zaražavanju od pomenutih infekcija (dijabetes, bubrežne bolesti itd)

Kako se prenosi bakterija stafilokoka?

Bakterije stafilokoka su česte i prenose se bliskim kontaktom kože ili deljenjem zaraženih predmeta, poput peškira, četkica za zube, pribora za jelo ili jastučnice.. Čak možete preneti bakteriju na drugoga i ako kašljete ili kijate. Bakterije stafilokoka imaju sposobnost za preživljavanje.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se obično postavlja tako što se radi detaljna anamneza I laboratorijske analize krvi, nosa, grla, sputuma I promena na koži. Nakon što se utvrdi infekcija stafilokokom, obično se primenjuje oralni antibiotik iz betalaktamske porodice, ukoliko nije rezistentan soj. Neke bolesti uzrokovane tom bakterijom zahtevaju I drenažu gnoja, odnosno uklanjanje s mesta infekcije ako se radi o lokalnoj infekciji. Neke bolesti zahtevaju simptomatsku I suporitivnu terapiju.

MRSA i otpornost na antibiotike

MRSA infekcija je skraćenica za Meticilin-rezistentni Stafilokokus aureus infekciju, koju izaziva soj stafilokoknih bakterija otpornih na antibiotike koji se obično koriste u svakodnevnoj terapiji uobičajenih stafilokoknih bakterija

Otporan je na široku grupu Beta- laktamskih antibiotika uključujući meticilin, dikloksacilin nafticilin i oksacilin. Njih je teško lečiti. U bolnicama pacijenti sa otvorenim ranama I oslabljenim imunitetom imaju veći rizik za infekciju od ostalih. Osoblje i pacijenti koji se ne drže propisanih mjra zaštite (pranja ruku ) pre i nakon neposrednog kontakta sa zaraženom osobom najčešći su prenosioci te bolesti.

Koliko su opasne stafiolokoke u trudnoći?

Kao i druge bakterije, tako i stafilokoke mogu negativno da utiču na tok trudnoće. Naime, mogu da izazovu horioamnionitis - bakterijsku infekciju placente i amnionske tečnosti u trudnoći. Ova bakterijska infekcija nastaje kada bakterije, gljivice ili virusi prodru u bilo koje od tkiva ili membrana oko fetusa. Bakterije koje se obično nalaze u vagini se mogu razmnožiti unutar materice i zahvatiti fetus.

Stafilokoke u trudnoći mogu da uzrokuju brojne zdravstvene probleme i po majku i bebu, kao što su prevremeni porođaj, prerano pucanje vodenjaka, infekcije ploda… Stoga, obavezno zahteva bolničko lečenje. Kako ne bi došlo do problema sa plodom i mogućih komplikacija prilikom porođaja.

Kako se zaštititi od bakterija?

Kako biste sprečili infekciju stafilokoka i njihovo širenje, veoma je važno da održavate higijenu. Pre svega, redovno perite ruke, ispod i oko noktiju vodom i sapunom najmanje 20 sekundi pre nego što počnete sa pripremom namirnica za jelo. Zatim ih osušite jednokratnim peškirom. Perite i pribor kojim se služite pri pripremi jela.

Takođe, vodite računa da ne pripremate hranu za sebe ili ukućane ako imate ranice ili kožne infekcije na rukama. Ogrebotine i posekotine držite prekrivene sterilnim, suvim zavojima dok ne zarastu.

Držite radnu površinu u kuhinji čistom i operite sapunom i vodom daske za rezanje hrane.

Važno je i da pripremljenu hranu koja nećete potrošiti u naredna dva sata držite u frižideru. Nemojte koristiti sumnjive namirnice koje su promenile boju, miris ili su počele da trule.

Ako ćete namirnice neko vreme držati van frižidera, potrudite se da vruća hrana ostane vruća, dakle iznad 60 Celzijusa, kao I da hladna hrana ostane na 4,4, Celzijusa ili niže. Garderobu I posteljinu perite u vrućoj vodi jer samo tako ćete sa sigurnošću skinuti bakterije sa njih.