Od šetnje do umerene konzumacije alkohola i hrane, ključ dugog i kvalitetnog života ovih ljudi je upravo u nepreterivanju ni sa čim i sklonosti kretanju koje im odgovara.
U svetu postoji nekoliko plavih zona, odnosno područja u kojima ljudi žive veoma dugo – to su Okinava, Japan; Sardinija, Italija; Nikoja, Kostarika; Ikarija, Grčka i Loma Linda, Kalifornija.
„Poslednjih 20 godina putovao sam po celom svetu kako bih proučavao pet plavih zona i na osnovu mojih intervjua s 263 osobe u dobi od 100 ili više godina, otkrio sam da se svetski šampioni u dugovečnosti ponašaju na osnovu onoga što ja nazivam ‘Moć 9’, izjavio je Dan Buettner, piše msn.
Evo devet pravila kojih se drže ljudi koji najduže žive.
Najdugovečniji ljudi na svetu ne dižu tegove, ne trče maraton niti idu u teretanu. Umesto toga, žive u okruženjima koja ih neprestano teraju da se kreću. Uzgajaju bašte i pritom ne koriste moderne alate za rad po kući i dvorištu. Na posao i u goste idu što više peške.
Okinavljani u Japanu to zovu „ikigai“, a u Kostariki “plan de vida”. I jedno i drugo znači – zašto se budim ujutro.
„Stanovnici svake plave zone koju sam posetio imali su za šta da žive osim posla. Istraživanje čak pokazuje da definicija i otkrivanje vaše svrhe može produžiti život do sedam godina“, naveo je Dan Buettner.
Čak i ljudi u plavim zonama doživljavaju stres, koji može dovesti do hronične upale i povezuje se sa svim većim bolestima povezanim sa starenjem. Ali oni imaju rutine koje ih oslobađaju stresa – oni s Okinave svaki dan odvoje nekoliko trenutaka da se prisete svojih predaka, Ikarijanci dremaju, a Sardinijanci imaju „happy hour“.
„Hara hachi bu“ je 2.500 godina stara konfučijanska mantra koju Okinavljani izgovaraju pre jela. Ona ih, naime, podseća da prestanu da jedu kada im je želudac 80 odsto pun. Ljudi u plavim zonama svoj najmanji obrok jedu kasno posle podne ili predveče, a do kraja dana više ne jedu.
Pasulj, soja i sočivo su osnova većine ishrane ljudi u plavim zonama. Meso se jede u proseku samo pet puta mesečno, i to manje od 200 grama.
Ljudi u plavim zonama piju alkohol umereno i redovno. Oni koji umereno piju nadžive one koji ne piju. Trik je u tome da popijete jednu do dve čaše dnevno s prijateljima i/ili uz hranu. I ne, ne možete „štedeti“ cele nedelje i popiti 14 pića u subotu, to nije isto.
„Svi osim pet od 263 stogodišnjaka s kojima sam razgovarao pripadali su verskoj zajednici, nije bitno o kojoj se radi. Istraživanja pokazuju da pohađanje verskih službi četiri puta mesečno može produžiti životni vek od četiri do 14 godina“, naveo je Buettner.
Stogodišnjaci u plavim zonama drže ostarele roditelje i bake i dede u blizini ili u kući, što pokazuje da to može smanjiti stopu bolesti i smrtnosti njihove dece.
Ujedno se obvezuju životnom partneru, što može produžiti do tri godine očekivanog životnog veka, a svojoj deci daju dovoljno vremena i ljubavi. Takođe, zbog toga je verovatnije da će se i njihova deca brinuti o roditeljima kada za to dođe vreme.
Najdugovječniji ljudi na svijetu biraju društvene krugove koji podržavaju zdravo ponašanje.
Stanovnici Okinave stvaraju „moais“, odnosno grupe od pet prijatelja koji se međusobno vežu za ceo život. Istraživanja pokazuju da su pušenje, gojaznost, sreća, pa čak i usamljenost zarazni. Zato i društvo dugovečnih ljudi podstiče njihovo zdravo ponašanje.
***
Naravno, poštovanje ovih pravila ne garantuje da ćete doživeti 100 godina, ali ćete imati veće šanse produžiti svoj život na kvalitetan način, piše 24sata.hr.
BONUS VIDEO: