42
Svetski mediji preneli su izjavu čuvenog onkologa Nikolasa DeVita da je "svaki novi pacijent koji dođe u njegovu kliniku mlađi od 45 godina“. Srpski onkolog Vladimir Kovčin potvrdio je da je slična situacija i u Srbiji.
Jedan od glavnih faktora koji utiču na pojavu raka kod sve mlađih ljudi u Srbiji i svetu jeste visoko prerađena hrana, puna aditiva i druge hemije, zagađeni voda, vazduh i zemljište kojima su izložene sve mlađe generacije, slobodno se sada može reći, od rođenja, kaže za Danas onkolog Vladimir Kovčin.
On je potvrdio reči svog kolege onkologa Nikolasa DeVita sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, koji je prošle nedelje izjavio za medije da je u porastu rak među mladima, opisujući to rečima „da svaki novi pacijent koji dođe u njegovu kliniku je mlađi od 45 godina“.
DeVito za takvu situaciju krivi nezdravu hranu na osnovu rezultata anliza podataka koje dobija na terenu, razgovarajući sa pacijentima, ali i na osnovu svakodnevne prakse.
„Skoro 75 odsto hrane koja se konzumira u SAD smatra se ultra-prerađenom i obiluje aditivima i potencijalno štetnim sastojcima. Brojne studije su otkrile povezanost između ishrane sa visokom količinom ultra-prerađene hrane i više od 30 stanja, uključujući višestruke karcinome i ranog umiranja“, naveo je on.
Pročitajte još:
Istovremeno, Kovčin, takođe, smatra da se i u Srbiji beleži stalni porast broja obolelih mladih ljudi od malignih bolesti i to povezuje sa ishranom „bogatom“ prerađenom hranom.
„U prerađenoj hrani dostaje je emuglatora i druge hemije, oni mogu da budu faktori rizika za nastanak raka. Baš kao i u kakvoj životnoj sredini živimo. Hrana, voda, vazduh i zemljište, zagađeni štetnim susptancama mogu da budu faktori rizika za nastanak malignih obolenja. Ranije se smatralo da je karcinom bolest starije populacije, dok je sada to izmenjeno. Generacije iz doba naših baka odrastale su i donekle živele u čistijoj životnoj sredini, hranili se prirodnom hranom i pili zdravu vodu. Generalno je bilo manje hemikalija u vodi i vazduhu nego što je to sada. I manje se jela visko prerađena hrana, ali i ona konzervirana, a samim tim je bilo manje kancerogena koji su mogli da utiču na formiranje bolesti“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, retki su primeri da se sada ljudi hrane na način da svakodnevno pripremaju sveže namirnice ubrane u baštama ili kupljene na zelenim pijacama, uglavnom su na stolu mesne prerađevine, dugotrajni proizvodi, ali „industrijsko meso“ od životinja koje su kroz hranu dobile raznu hemiju.
„Najčešća lokalizacija maligniteta u organizmu koji su nastali zbog uticaja faktora koje sam naveo su rak debelog creva, rektuma, jetre, pankreasa, jednjaka i drugi“, naglasio je on.
Sa druge strane, njegov kolega iz Severne Karoline otišao je korak dalje i pozvao političare i predstavnike industrije da učine više da zaštite Amerikance od štetnih proizvoda.
Pročitajte još:
Prema istim informacijama, visoko prerađena hrana koja je prošla nekoliko krugova obrade i kojoj su dodati veštački sastojci, može da promeni mikrobiom creva, koji je kolekcija zdravih bakterija u našim telima, naruši tu ravnotežu, ošteti tkivo i bude potencijalni uzrok nastanku maligniteta.
Prema epidemiološkim karakteristikama malignih bolesti u Srbiji, objavljenih na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji su tokom 2021. godine od svih malignih tumora obolele 41.784 osobe (22.333 muškarca i 19.451 žena).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
