Karcinom debelog creva je drugi vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji. Svake godine dijagnozu ove maligne bolesti dobije više od 4.500 ljudi. Onkolog prof. dr Vladimir Kovčin za N1 je rekao da se pacijenti u Srbiji kasno javljaju, kada već svi simptomi koje imaju pokazuju da je sigurno prisutan tumor.
Ova brojka pokazuje da je karcinom debelog creva učestala bolest, ali dr Kovčin kaže da to nije slučaj samo u našoj zemlji veći u celoj Evropi, i da je to, i u ženskoj i u muškoj populaciji, jedan od najčešćih karcinoma.
„Interesantno je to da je ova bolest više vezana za razvijene zemlje. U siromašnim zemljama Afrike mnogo je manja učestalost i to se može objasniti drugačijim načinim ishrane u tim zemljama, gde je mnogo manje mesa, a više žitarica, povrća i voća“, kaže doktor za N1.
On, takođe, ističe da je bitno da se bolest otkrije u ranoj fazi da bi mogla da se izleči. Brojka od 4.500 novootkrivenih karcinoma debelog creva godišnje je u laganom porastu, i ne očekuje se da dođe do pada.
„Veoma je bitno u kojoj fazi će se bolest otkriti, jer kada bi se ona otkrila u najranijoj fazi, verovatno bi 90 odsto njih bilo izlečeno. Nažalost, naši pacijenti se kasno javljaju, kada već svi simptomi koje imaju pokazuju da je sigurno prisutan tumor“, kaže dr Kovčin.
Ova vrsta je, poput drugih karcinoma, veoma podmukla bolest i daje nespecifične simptome, može da ima simptome nalik onim kod trovanja, na primer kaže doktor i dodaje da simptomi zavise od toga na kom delu debelog creva se nalaze.
„Što je dalje od završnog dela debelog creva to manje ima simptoma koje možemo da prepoznamo. Što je bliže završnom delu debelog creva dolazi do problema sa pražnjenjem debelog creva, javljaju se bolovi i krv u stolici“, objašnjava doktor i dodaje da se takođe može javiti i anemija koja se ispoljava slabošću, zamaranjem i malaksalošću, a pacijent se generalno loše oseća“.
Preporuka je, navodi doktor, da se posle pedesete godine uradi prva kolonoskopija, a pre toga može da se uradi test na okultno krvarenje, odnosno na skrivenu krv u stolici, jer to je jedan od simptoma koji prati karcinom debelog creva, a ne može da se prepozna.
Lečenje
Doktor smatra da je hirurgija uvek najbolji vid lečenja, jer se tako bolest fizički eliminiše.
„Što se tumor ranije otkrije, to je i hirurška intervencija, da kažem, lakša. Manja je šansa da su zahvaćene limfne žlezde u okolini, a i manja je šansa da se razviju metastaze u udaljenim organima, na prvom mestu u jetri, plućima ili u regionalnim limfnim žlezdama“, kaže dr Kovčin.
Važnost skrining programa
Skrining program je odavno promovisan u našoj zemlji, međutim iz nekog razloga nije zaživeo kako smo očekivali i kako je to u drugim razvijenim zemljama u Evropi.
Dobar primer je Francuska.
„Francuska sprovodi skrining tako što šalje na kućnu adresu testove za okultno krvarenje, a pacijent sam uradi analizu i ukoliko je nalaz pozitivan, javlja se svom lekaru i ide na kolonoskopiju“, kaže doktor.
Skrining je u suštini postupak u kom posmatramo celu populaciju, sa posebnim fokusom na rizične grupe, osobe koje u porodici imaju obolele od ove vrste karcinoma, imaju polipoze ili druge karcinome koji mogu da budu nasledni.
„Nasleđe je od 10 do 12 odsto slučajeva povezano sa ovom bolešću, sve ostalo neme nikakve veze sa nasleđem“, smatra dr Kovčin.
Doktor naglašava da je kolonoskopija posle pedesete godine i test na okultno krvarenje, nešto što je veoma važno, jer bi tako veliki broj tumora bio otkriven i to u začetku, čak i u predkanceroznom stanju.
On je dodaje da u toj fazi hirirška intervencija ne bi ni bila potrebna zato što se polipi skidaju, na primer, radiofrekventnom ablacijom i tako se lečenje završi.
Pročitajte još:
Prevencija
Prevencija je moguća tamo gde se zna uzrok bolesti. Jednostavno se eliminiše sve ono što može da bude faktor rizika, kaže doktor i dodaje da se kod ove vrste karcinoma ne zna tačno šta je uzrok, pa je samim tim i otežana prevencija.
Postoje preporuke koje se pre svega odnose na životne navike i na ishranu.
„Zemlje koje ne koriste toliko mesa, kao naša zemlja, imaju manju učetalost karcinoma debelog creva. Što više konzumirati biljnu hranu i sirovo voće i povrće, i ono što je takođe veoma važno, a to je fizička aktivnost.
Doktor je naglasio i ono što je manje poznato, a to je da je pušenje jedan od faktora rizika za nastajanje karcinoma debelog creva.
Savremene terapije
Kada se govori o savremenim terapijama, doktor kaže da se uglavnom misli na imuno terapiju i na biološku terapiju, koja nije klasična hemio terapija, odnosno nije korišćenje citostatika.
„U pitanju je grupa lekova koja je kod mnogih bolesti zamenila klasičnu hemio-terapiju i citostatike. nažalost, ti lekovi nisu u potpunosti dostupni u našoj zemlji. Uvek se kasni, od momenta od kada se lek registruje u EU, pa dok dođe na pozitivnu listu u našoj zemlji, prođe i nekoliko godina“, kaže doktor.
On dodaje i to da je veliki broj tih lekova je kod nas na pozitivnoj čisti, kaže dr Kovčin, pa pacijenti mogu da dobiju te lekove, ali sa određenim ograničenjima, a to je najčešće novac.
„Lekovi jesu skupi, ali čak ni oni me mogu da garantuju izlečenje. Sa druge strane nije ni svaki pacijent kandidat za biološku terapiju, jer kod karcinoma debelog creva je veoma bitno da se otkrije da li postoje neke mutacije. Ako postoje mutacije određenih gena, neki od tih lekova ne bi ni smeli da se koriste, jer može da bude i lošiji ishod lečenja“, objašnjava doktor.
Ovi, biološki lekovi, daju bolje rezultate u kombinaciji sa hemio terapijom kod metastatskih bolesti, dalje objašnjava doktor i kaže da se oni ne primenjuju posle operacije i radikalnih hirurških zahvata u cilju prevencije nastanka metastaza ili u cilju prevencije relapsa bolesti.
BONUS VIDEO: Biljke za jačanje imuniteta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar