Stručnjak za dugovečnost želi da doživi 120 godina, a otkrio je koje 4 stvari radi svaki dan

On je svoje istraživanje još 1989. godine posvetio razumevanju faktora koji doprinose dugovečnosti. Pre dvadesetak godina vratio se u rodnu Italiju kako bi proučavao navike ljudi u regijama poput Sardinije, poznate po izuzetno velikom broju stogodišnjaka.

Longo je direktor Laboratorije za dugovečnost i rak na Institutu za molekularnu onkologiju u Milanu, kao i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije. Ono što ga izdvaja jeste činjenica da i sam primenjuje sve što savetuje svojim pacijentima.

"Primenjujem sve što preporučujem. Ne znam da li ću u potpunosti ostvariti cilj, ali smatram da vredi pokušati", izjavio je Longo. "Volio bih da doživim 120 godina. Ali, koliko god da doživim, biće u redu. Barem neću žaliti i misliti da nisam učinio sve što sam mogao."

U nastavku su ključne navike koje Longo preporučuje za dug i zdrav život i kojih se pridržava svakodnevno.

Biljna ishrana

"Preporučujem takozvanu ishranu dugovečnosti, koja je kombinacija najboljih elemenata iz različitih kultura, najviše okinavske i mediteranske ishrane", objašnjava Longo. Njegova dijeta temelji se na sledećim načelima: pretežno veganska ishrana s visokim unosom povrća, umerenim unosom voća, orašastih plodova, mahunarki i celovitih žitarica. Preporučuje i ribu, tri do četiri puta nedeljno, prenosi Index.hr.

Osobama od 20 do 70 godina savetuje izbegavanje crvenog i belog mesa, najviše dva do tri jaja nedeljno, kao i vrlo malo sira i ostalih proizvoda životinjskog porekla. Brojne studije potvrđuju da mediteranska ishrana značajno smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.

Dnevni post od 12 sati

"Praktikujte post u trajanju od 12 sati svakoga dana. Na primer, sve obroke pojedite između 8 i 20 sati ili 7 i 19 sati", kaže Longo.

On se takođe pridržava prehrambenog režima koji simulira post, a koji je razvio sa svojim timom na univerzitetu UCLA. Reč je o ishrani bogatoj nezasićenim mastima, a siromašnoj kalorijama, proteinima i ugljenohidratima. Cilj je postići isto dejstvo kao kod posta uz konzumaciju samo vode, ali uz unos nužnih hranljivih materija. Nakon pet dana takvog režima, osoba se vraća uobičajenoj ishrani.

Studija iz 2024. godine, kojoj je Longo bio glavni autor, pokazala je na miševima da ovakav način ishrane smanjuje verovatnoću pojave raka, srčanih bolesti i dijabetesa.

Kretanje je ključno

Longo ističe da najmanje 150 minuta fizičke vežbe nedeljno može imati izuzetno pozitivne efekte na zdravlje. Ako je bar 50 minuta od toga posvećeno napornijim aktivnostima koje predstavljaju izazov, poput trčanja ili grupnog treninga, zdravstvene dobrobiti su još veće.

"Uz tih 150 minuta, svakodnevno dodajem i sat vremena hodanja. Koristite stepenice umesto lifta. Krećite se", savetuje. "Ako idete u prodavnicu koja nije predaleko, prošetajte. Zaboravili smo jednostavne navike koje su bile uobičajene za ljude koji su doživeli stotu godinu života."

Kvalitetan san i mentalna snaga

"Iznuzetno je važno dobro spavati", naglašava Longo.

Iako san nije njegovo uže područje stručnosti, ističe njegovu presudnu ulogu za opšte stanje organizma. Stručnjaci za spavanje preporučuju pridržavanje istog vremena leganja i buđenja, opuštajuću rutinu pre spavanja i održavanje temperature spavaće sobe između 15 i 20 stepeni.

Za dugovečnost je ključno i pozitivno mentalno zdravlje. Stručnjak za sreću Artur C. Bruks savetuje da sreći pristupite kao ulaganju, dajući prioritet četiri oblasti: veri (ili duhovnosti), porodici, prijateljima i smislenom poslu.

"Nijedan od tih elemenata sam po sebi ne može doneti sreću", kaže Bruks. "Oni se međusobno dopunjuju i funkcionišu u harmoniji."