20
Stres ima veliki uticaj ne samo na naše mentalno, već i na fizičko zdravlje, posebno ako je hroničan. Pitanje koje je dugo vremena delilo svetske naučnike je - da li može stres da izazove rak? Lekari su primetili da se teški životni događaji, poput gubitka voljenih osoba, razvoda i ozbiljnih trauma, često događaju neposredno pre pojave bolesti kod pacijenata. Ipak, dokazi su daleko od konačnih. Čak i Cancer Research UK (CRUK) tvrdi da povezanost nije dokazana i možda je samo mit, piše Daily Mail.
Međutim, s porastom nivoa stresa i predviđanjem da će broj obolelih od raka porasti za trećinu do 2030. godine, neki stručnjaci smatraju da novi dokazi o uticaju stresa na telo ukazuju na moguću povezanost. Profesorka Melanie Flint sa Univerziteta u Bristolu, koja istražuje uticaj hormona stresa na rak, kaže: „Napredujemo u ovom području i mislim da ne možemo isključiti doprinos stresa raku. Smatram da stres doprinosi nastanku raka i njegovom širenju nakon što je dijagnostikovan, ali nije nužno izravan uzrok“.
Neke dugoročne studije podržavaju ovu tezu. Jedna studija u Finskoj pratila je 10.000 žena 15 godina i otkrila da su žene koje su pretrpele gubitak voljene osobe imale veći rizik od razvoja raka dojke u roku od pet godina. Takođe, izloženost stresu na radnom mestu povezana je s većim rizikom od raka prostate kod muškaraca mlađih od 65 godina i, iako slabije, od raka dojke kod žena.
Međutim, druge slične studije, uključujući preglede najkvalitetnijih dokaza, ne pokazuju nikakvu povezanost. Profesor Trevor Graham, direktor Centra za evoluciju i rak na Institutu za istraživanje raka, objašnjava da stres često ide ruku pod ruku s drugim rizičnim ponašanjima kao što su pušenje, konzumacija alkohola, neaktivnost i nezdrava ishrana, što otežava izolovanje učinka stresa.
Stres ima niz uticaja na telo, posebno ako je hroničan, a profesorka Flint kaže: „Stres uzrokuje oslobađanje hormona kortizola. Kortizol se vezuje na receptore na svakoj ćeliji, regulišući razne procese, uključujući upale. Takođe može potisnuti imunološki sistem“.
Pročitajte još
Naučnici su pokušali simulirati učinke stresa na ćelije u laboratoriji, što je pokazalo da stres oštećuje DNK i izaziva promene koje mogu dovesti do raka. Ipak, budući da je stres teško modelirati, to možda nije dobar pokazatelj stvarnih događanja u ljudskom telu. Većina ljudi može prirodno popraviti tu štetu, no izuzetak su oni sa genetskim mutacijama koje povećavaju rizik od raka, poput BRCA1 i BRCA2 gena. Profesorka Flint napominje da osobe s ovim mutacijama mogu biti osetljivije na učinke stresa.
Dodatno, postoje ograničeni dokazi da stres može neizravno povećati rizik od raka izazivajući reaktivaciju virusa poput HPV-a, povezanog s rakom grlića materice. Gde su dokazi najsnažniji jeste u tome da stres može igrati ulogu u širenju raka nakon dijagnoze. Profesorka Nazanin Derakhshan sa Univerziteta u Readingu kaže da anksioznost i depresija povećavaju rizik od recidiva i smrtnosti kod raka dojke. Profesorka Flint dodaje da kortizol može pomoći stanicama raka da izbegnu imunološki sistem i šire se na teže lečiva područja.
Dok su dokazi o tome može li stres izazvati rak nejasni, jasnije je da može ubrzati širenje postojećeg raka. Profesor Charles Swanton predviđa da bismo u narednih pet do deset godina mogli videti podatke koji testiraju odnos između stresa i raka. U međuvremenu, ljudima s rakom ili genetskom predispozicijom trebalo bi pomoći u kontrolisanju stresa kroz terapije, lekove, fizičku aktivnost ili brigu o sebi, što je korisno bez obzira na to imaju li rak ili ne.