Uveliko je poznato da krvni pritisak može da dosta kaže o našem zdravlju. Nažalost, poznato je i da mnogi ljudi i u svetu i kod nas imaju visok krvni pritisak, koji je put ka teškim bolestima. Pošto te posledice mogu da budu fatalne, važno je znati kako je moguće regulisati pritisak. Dobra vest je da je to nekad moguće i bez lekova, naravno, uz obaveznu konsultaciju s lekarom.
Visok krvni pritisak može biti izuzetno opasan simptom i može voditi do različitih vrsta kardiovaskularnih problema, uključujući srčani ili moždani udar. Ponekad je moguće brzo spustiti pritisak i bez lekova, ali – često to zahteva ozbiljnije intervencije u načinu života.
Džulija Voker, diplomirana medicinska radnica iz bolnice Paloma Health, za početak objašnjava brojke na meraču krvnog pritiska.
„Prvi broj je vaš sistolni krvni pritisak koji meri pritisak kada vaše srce pumpa. Drugi broj je vaš dijastolni pritisak, koji meri pritisak na vaše sudove kada je srce opušteno (ili između otkucaja).“
Normalan sistolni krvni pritisak za većinu odraslih je do 120, a normalan dijastolni krvni pritisak je do 80, pišu američki Nacionalni instituti za zdravlje.
„Krvni pritisak može da postane povišen zbog više faktora. Naravno, privremeno povećanje krvnog pritiska ne mora da bude znak za uzbunu jer je to fiziološki mehanizam koji nam pomaže da ispratimo više energije odjednom, recimo, kada vežbamo. Međutim, hronično visok krvni pritisak nije zdrav jer može da ošteti krvne sudove i na kraju da uzrokuje otkazivanje organa. Uobičajeni uzroci visokog krvnog pritiska su stres, manjak fizičke aktivnosti, porodična istorija bolesti, hronična zdravstvena stanja, prekomerna konzumacija alkohola, prekomerna težina, loša ishrana sa mnogo soli, holesterola i masti“, kaže Voker.
Lekovi za visok pritisak su neretko deo terapije koju u skladu sa stanjem pacijenta propisuje nadležni lekar. Takođe, Voker kaže i da je, prirodno, ključ u otklanjanju uzroka krvnog pritiska.
„Naravno, postoje određene stvari koje ne možete da promenite, kao što su vaše godine i genetika. Ali zdrav izbor u ishrani, dovoljno spavanja i vežbanja i život sa manje stresa napraviće ogromnu razliku u vašem kardiovaskularnom zdravlju. Uz to, ako imate neku hroničnu bolest kao što je dijabetes, neophodno je efikasno kontrolisati to stanje kako biste sprečili fiziološki stres i otkazivanje organa“, piše EatThis.
Voker objašnjava da čak i kod onih koji inače nemaju visok pritisak kofein može izazvati kratkotrajno drastično povećanje krvnog pritiska.
„Postoje mnoge teorije o tome zašto je to tako, uključujući da kofein podstiče više lučenja adrenalina ili da sprečava arterije od širenja. Studije takođe pokazuju da ljudi koji redovno piju kofein obično imaju veći krvni pritisak u poređenju sa onima koji ga piju sporadično. Da biste videli da li kofein utiče na vaš krvni pritisak, možete da izmerite krvni pritisak pre nego što popijete proizvod sa kofeinom, a zatim u roku od 30 minuta do dva sata ponovo proverite svoj krvni pritisak da vidite da li ima promena.“
Ljudi koji su pod stresom skloniji su visokom krvnom pritisku, podseća Voker.
„Kada smo pod stresom, bilo fizički, mentalno ili emocionalno, naše nadbubrežne žlezde oslobađaju hromon kortizol, koji utiče na celo telo. Što je najvažnije, kortizol izaziva stezanje arterija, pa one teže dovode krv u tkiva koja vam pomažu da prevaziđete stres. Sistem reagovanja na stres se nije promenio vekovima, ali tip stresa koji je prisutan danas jeste jer je veći rizik da će ljudi doživeti hronični mentalni i emocionalni stres.“
Pročitajte još:
Jasno je da stres ne možemo olako da samo izbrišemo iz svog života, koliko god želeli, ali možemo da probamo da smanjimo dnevne obaveze, da brinemo o svom mentalnom zdravlju, da uradimo nešto zdravo za sebe, poput pravilne ishrane i vežbanja.
„Tako možete da smanjite nivo kortizola u svom telu i da bolje kontrolišete krvni pritisak.“
„Vežbanje nije samo fitnes za vaše mišiće već i održava vaše organe u dobrom stanju. Vaše srce, koje je mišić, možda ima najviše koristi jer mu redovna fizička aktivnost pomaže da pumpa više krvi uz manje napora. Kada vaše srce ne mora da radi tako naporno, manji je pritisak na vaše arterije, što zauzvrat smanjuje vaš ukupni krvni pritisak“, kaže Voker.
Osim što dobro utiče na pritisak, vežbanje takođe pomaže u mršavljenju, smanjuje sadržaj masti u telu i podstiče mentalno zdravlje.
„Mnogo je dokaza koji govore da je vežbanje lekovita aktivnost svima dostupna, a pre svega je odlična preventiva. Međutim, pošto vežbanje stvara veći pritisak na srce tokom, najbolje je da se prvo konsultujete sa svojim lekarom da biste proverili koja vrsta treninga je najbezbednija za vas, naročito ako imate visok krvni pritisak.“
BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar