Iza stresa na poslu krije se tihi ubica

Podeli:
stres
Hipertenzija 21. veka; Foto: / Wavebreak / Profimedia.rs

Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije i kod mladih. Poseban vid je hipertenzija koja nastaje zbog stresa na poslu koju nazivaju hipertenzijom 21. veka.

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.

Upravo zbog brojnih komplikacija koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije održanom u Beogradu u fokusu su prevencija i lečenje obolelih, značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju. Posebna sesija bila je posvećena stresu na poslu, od koga, čini se, teško možemo pobeći, a on izaziva takozvanu radno zavisnu hipertenziju.

Među vodećim stručnjacima za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz zemlje i sveta na kongresu je bila i prof. dr Vesna Stojanov, načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije. Pitali smo je koje sve probleme sa sobom nosi visok krvni pritsak usko povezan sa poslovnim obavezama.

kardiolog Vesna Stojanov
Prof. dr Vesna Stojanov; Foto: Nevena Dimitrijević

„Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije, možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. A radnozavisna hipertenzija je hipertenzija 21. veka, što znači da upravo zbog stresnih situacija na poslu, zbog izrazite dominacije simpatikusa, dela nervnog sistema koji se aktivira kad smo u opasnosti ili kad se desi neka nagla promena, kod takvih pacijenata imamo povišene vrednosti pritiska, 140 sa 90 i preko toga. Već onog trenutka kada se osoba priprema da krene na posao, pa kada dođe na posao i sve vreme dok je tamo, ima povišen pritisak. Kada dođe kući i vikendom, te vrednosti pritiska su normalne, što znači da su ispod 140 sa 90“, kaže profesorka Stojanov.

Pročitajte još:

Prof. dr Stojanov ističe i da sa ovakvom hipertenzijom moramo da budemo jako obazrivi što se tiče terapije.

„Ukoliko pacijentu sa radnozavisnom hipertenzijom damo lek koji ga pokriva 24 sata, onda ćemo mu napraviti velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska i samim tim praviti veći rizik za nastanak šloga, infarkta i svih drugh komplikacija koje povišen krvni pritisak izaziva. Zato je jako važno da kontrolu tog pritiska radi lekar adekvatnom terapijom.“

Onda se da zaključiti da je neizmerno važno pozabaviti se uzrokom takvog pritiska i tako krenuti put rešenja.

„Uzrok radnozavisne hipertenzije je stres, pa u centru gde ja radim imamo psihijatre. Njihova uloga je zaista jako važna jer kod takvih pacijenata jednostavno treba da se nađe neki mehanizam opuštanja da ne bi morali da uzimaju i antihipertenzivnu terapiju“, kaže za krah prof. dr Vesna Stojanov.