Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, alkoholizam je uživanje alkohola, stvaranje postepene zavisnosti kod čoveka uz štetne posledice na njegovo društveno i telesno zdravlje. To je najrasprostranjenija bolest zavisnosti od koje godišnje umre preko tri miliona ljudi u celom svetu. Alkoholizam u Srbiji je takođe veliki problem.
U Srbiji ima preko 200.000 registrovanih alkoholičara, a samo dva odsto njih se leči. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije koji se odnose na alkoholizam u Srbiji, trećina odraslog stanovništva Srbije (31,6 odsto) pila je alkohol dva do tri puta u periodu od 30 dana pre istraživanja koje je sprovelo ovo ministarstvo. Svakodnevno pijenje alkoholnih pića u Srbiji zabeleženo je kod 3,4 odsto stanovništva, a prosečna potrošnja alkoholnih pića po stanovniku iznosila je 71,4 ml.
Najveći procenat ljudi koji piju je u dobnoj grupi 20–34 godine. U Srbiji se 2006. godine 6,6 odsto stanovništva nalazilo u grupi sa srednjim rizikom za nastanak dugotrajnih bolesti, odnosno zdravstvenih problema nastalih kao posledica upotrebe alkohola. Pedeset i više grama etanola konzumiralo je 3,9% odraslog stanovništva Srbije, što predstavlja jedan od indikatora „teškog pijenja”. U ovoj visokorizičnoj grupi za nastanak dugotrajnih bolesti i stanja nastalih kao posledica upotrebe alkohola u znatno većem procentu su se nalazili muškarci (5,7 odsto) nego žene (0,4 odsto), kažu podaci Instituta za javno zdravlje Srbije.
Uzrok prekomernog konzumiranja alkohola i dalje nije sasvim poznat, ali stručnjaci sa čuvene Mejo klinike smatraju da od genetskih, psihičkih i društvenih faktora zavisi kako kako će ispijanje alkohola uticati na nekoga. Na neke osobe alkohol utiče jače, što može da vodi alkoholizmu.
Kako navode iz Zajednice klubova lečenih alkoholičara Srbije (ZKLAS), alkoholizam je posledica pijenja alkohola, a razvija se postepeno, kroz četiri faze.
Prva je faza umerenog pijenja, koja još nije bolest – alkohol je tu da popravi raspoloženje. Ako vremenom čovek sve više i češće pije, piće postaje navika.
Tada nastupa druga faza alkoholizma – trening faza. U ovoj fazi telo se privikava na veće količine alkohola, osoba toleriše više pića nego pre, ali još uvek bez zavisnosti.
Pročitajte još:
Treća faza alkoholizma je predtoksikoanska faza i to je početak razvoja alkoholne bolesti. Povećavaju se tolerancija, psihička alkoholna zavisnost i zloupotreba alkohola. Kako navode iz ZKLAS, alkoholičar sve svoje probleme „rešava“ oslanjajući se na alkohol, obično da ublaži strepnju, napetost ili strah. Umesto da zaista rešava probleme, on pije alkohol da bi se osećao bolje. Takođe, i veseli događaji su mu povod da pije alkohol, radi „boljeg štimunga“. Alkohol se ritualno uključuje i u svakodnevne aktivnosti (uz kafu, gledanje utakmica, sa prijateljem, „da ugasi žeđ“, itd). Alkoholičar i dalje ne prihvata lečenje, jer smatra da može kontrolisati svoje pijenje.
Toksikomanska faza je faza potpune (psihičke i fizičke) alkoholne zavisnosti. To je potreba za stalnim pijenjem alkohola. Manjak alkohola u organizmu se manifestuje kao fizički problem i kao apstinecijalna alkoholna kriza.
Fizička alkoholna zavisnost se javlja isključivo u ovoj četvrtoj fazi alkoholizma, i to šest do sedam sati nakon poslednje čašice. Tada osobi drhte ruke, gubi apetit, jako se znoji, ima povišen pritisak, srčane smetnje, pati od nesanice, jako je razdražljiv.
Lečenje alkoholizma, i inače i u našoj zemlji, dug je i mukotrpan proces koji može da traje godinama, zvanično, ali u suštini traje do kraja života jer nagon za pijenjem kod alkoholičara ostaje zauvek.
Lečenje alkoholizma u Srbiji podrazumeva prvo bolničko lečenje, koje obuhvata farmakološko i psihološko lečenje alkoholičara u bolnici/ustanovi za lečenje alkoholizma.
Druga faza lečenja alkoholizma je takozvano produženo lečenje, koje obuhvata grupnu terapiju u klubu lečenih alkoholičara, kojih u Srbiji ima nekoliko desetina.
Kako stoji u Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Klub lečenih alkoholičara (KLA) je forma socioterapije koja ima važno mesto u lečenju zavisnosti od alkohola dugi niz godina. Osnovni zadatak kluba lečenih alkoholičara jeste da osigura potpunu i trajnu apstinenciju. KLA može biti organizovan kao socioterapijski klub u okviru institucije za lečenje alkoholizma i imati angažovanog terapeuta ili može biti organizovan nezavisno od zdravstvene institucije, unutar lokalne zajednice. Slično su organizovani klubovi u formi grupa samopomoći koje nemaju profesionalnog terapeuta.
Prvi korak u lečenju alkoholizma ne deluje komplikovano na prvi pogled – dovoljno je kod lekara opšte prakse zatražiti uput za jednu od 10 državnih bolnica i ustanova za lečenje alkoholizma u Srbiji i prijaviti se.
Osim ovih državnih postoji i veći broj privatnih ustanova za alkoholizma u Srbiji, tj. za lečenje ove bolesti.
Međutim, najveći problem je to što vrlo mali broj alkoholičara želi sam da pođe na lečenje, te je uloga porodice i bližnjih u tome presudna.
Kako stoji u Nacionalnom vodiču, s obzirom na destruktivan uticaj alkoholizma člana na porodicu u celini, sama apstinencija od alkohola daje relativno skromne rezultate, te je u slučajevima dijagnostikovanog alkoholizma poželjno sprovesti tretman u poluhospitalnim uslovima. Prednosti lečenja u dnevnoj bolnici u odnosu na kliničko odeljenje mnogostruke su, a u Srbiji se već nekoliko decenija sa velikim uspehom primenjuje sistemska porodična terapija alkoholizma kao dominantni pristup u lečenju alkoholizma.
Najveći broj istraživanja ukazuje da se suštinske promene alkoholičarskog životnog stila postižu jedino kombinovanom primenom psihofarmakoloških sredstava sa psihoterapijskim i socioterapijskim intervencijama, kaže se u Nacionalnom vodiču za lečenje alkoholizma.
Oni koji bi da utvrde da li su postali zavisni od alkohola, treba da urade test koji je osmišljen da pokaže da li je tako.
Na postavljena pitanja odgovorite sa: DA ili NE.
1. Da li možete ili ste ikada mogli da popijete više od drugih, a da se to ne primeti na vama?
2. Da li neki put popijete piće da biste se opustili, kada ste ljuti, iznervirani ili tužni?
3. Da li ste se ikada posvađali sa nekim članom porodice zbog vašeg pića ili novca koji trošite na piće?
4. Da li ste ikada donosili odluku da ograničite broj pića na proslavama ili u kafani i, nakon toga, prelazili tu granicu?
5. Da li vam je potrebno piće u određeno doba dana?
6. Da li ste ikada hteli da potpuno prekinete sa pićem na neko vreme i nakon toga prekršili to obećanje (dato sebi ili drugima)?
7. Da li ste ikada popili piće krišom ili dolivali sebi u čašu tako da drugi ne primete?
8. Da li ponekad popijete da biste razbili tremu ili se ohrabrili?
9. Da li su se promenile količine pića koje sada pijete u odnosu na poslednjih nekoliko godina?
10. Da li ste ikada nekoga slagali o tome koliko ste pića popili?
11. Da li ste ikada probudivši se ujutru, otkrili da ne možete da se setite nečega što ste radili ili govorili prethodne večeri kada ste pili?
12. Da li vam se posle jedne ili dve čašice pića, u prijatnoj atmosferi, javi želja za sledećom čašicom?
13. Da li ste se vi ili članovi vaše porodice nekada postideli zbog nečega što ste vi uradili ili rekli za vreme pijenja?
14. Da li vas je neko savetovao da smanjite količine pića koje pijete?
15. Da li ste se nekada osećali krivim zbog vašeg pijenja alkohola?
16. Mislite li da su ljudi koji uopšte ne piju uštogljeni i dosadni?
17. Da li vam se čini da svoje prvo piće popijete brže nego većina ljudi?
18. Da li mislite da je preteran zahtev da više nikada ne pijete u životu?
19. Da li često popijete piće pre ili posle obroka, ili pred spavanje, kada ste kod kuće?
20. Da li bi za vas bilo neuobičajeno da ostavite do pola popijeno piće jer vam se više ne pije?
21. Da li ste zbog vožnje pod dejstvom alkohola bili kažnjavani, isključivani iz saobraćaja ili vam je oduzimana dozvola?
Ključ za rešavanje testa:
Ako ste odgovorili sa DA na četiri do šest pitanja, Vi ste vrlo blizu da postanete zavisni. Bilo bi dobro da povedete više računa o svom pijenju i da porazgovarate sa stručnjakom.
Ako ste sa DA odgovorili na više od šest pitanja, Vi ste zavisni od alkohola i neophodno Vam je lečenje, pišu na sajtu alkoholizam.com.
Nije lako uočiti znakove alkoholizma čak i kod bliske osobe jer alkoholičari umeju da budu tajnoviti.
Kako stoji na sajtu drinkaware.co.uk, ipak je moguće uvideti da osoba bliska vama pati od alkoholizma, pre svega ukoliko pokazuje neki od sledećih znakova:
ima sve manje interesovanja za ono što je ranije regularno radila
sve češće se javlja pijana
mora da pije više kako bi postila isti efekat kao ranije
deluje umorno, nezdravo ili iritantno.
Pored toga, moguće je da osoba ima problema sa alkoholom i ako ne može da kaže „ne“ alkoholu, muči se sa anksioznošću, depresijom i drugim problemima mentalnog zdravlja, sve je više tajnovita i neiskrena.
Oni koji duže piju alkohol, te im treba više pića da bi postigli isti efekat kao ranije sa, recimo, dve čašice, vrlo verovatno su razvili toleranciju na alkohol usled duge i prekomerne konzumacije, pišu na sajtu verywellmind.com.
Tolerancija na alkohol može da vodi u još veću konzumaciju alkohola i zavisnost od alkohola, može da izazove štetu na organima, da utiče na svakodnevne sposobnosti.
Psihoterapeut Goran Tomin kazao je za N1 da ankete koje se odnose na alkoholizam u Srbiji pokazuju da pije svaki treći maloletnik i da kod njih često ne postoji granica kod zloupotrebe alkohola jer u adolescenciji često postoji „osećaj svemoći“ i da je kod nas alkoholizam kutorološki veoma zastupljen, još od malena.
„Vi ćete veoma često nailizati na predrasude u vezi alkohola, kao što je ona da je zdravo popiti neku čašicu. I autoriteti kada padnu, to može da ugrozi život adolescenata“, istakao je Tomin.
Kako navode u Nacionalnom vodiču za lečenje alkoholizma, odnos anksioznosti i depresivnosti s jedne i upotrebe/zloupotrebe alkohola i tableta s druge strane veoma je kompleksan. Zbog značajnog broja pacijenata sa poremećajima povezanim sa alkoholom i nezavisnim depresivnim odnosno anksioznim poremećajem, postavljanje „dvojne” dijagnoze odlučujuće je sa aspekta medikacije. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljni da se simptomi depresije ili anksioznosti povuku.
Važna stvar vezana za alkoholizam u Srbiji, tj. njegovo lečenje je i to što bez jasnog „terapijskog ugovora” i striktnog sprovođenja terapijskog programa, davanje lekova (anksiolitika i antidepresiva) neefikasno je, kontraproduktivno i štetno.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zloupotreba alkohola uzrok je preko tri miliona smrti na svetu svake godine, ali i brojnih zdravstvenih tegoba miliona ljudi. Alkohol je glavni faktor rizika za preranu smrt i nesposobnost kod osoba uzrasta od 15 do 49 godina.
Pritom, težina posledica alkoholizma zavisi od količine i vrste pića, načina života i genetike. Zdravstvene posledice alkoholizma su ogromne jer alkohol vremenom napada skoro sve organe alkoholičara, a naročito stradaju srce, jetra i nervni sistem. Tu su i podbulost, crvenilo lica, zakrvavljene oči, gastritis, čir želuca, ciroza jetre, oštećenja srca, krvnih sudova, centralnog nervnog sistema i perifernih nervnih vlakana.
Psihičke posledice alkoholizma su pad koncentracije, česte i nagle promene raspoloženja, smanjenje volje, nezainteresovanost za život, promene karaktera, ali i alkoholna ludila, koja spadaju u najteže psihičke posledice alkoholizma, a među kojima je i delirium tremens.
Kako poručuju iz Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević, delirium tremens predstavlja najtežu komplikaciju alkoholizma, koja nastaje usled naglog prestanka uzimanja alkohola, u okviru od 48 do 96 sati. Učestalost DT u Srbiji se procenjuje na oko tri odsto.
Klinička slika delirijum tremensa podrazumeva: konfuznost, dezorijentaciju (najčešće u vremenu i prostoru), halucinatorne doživljaje (najčešće optičke halucinacije u vidu dugih konaca, mreža, paučine, sitnih životinja, kao što su miševi, bube i sl.), psihomotornu uznemirenost, intenzivni strah, nesanicu, oštećenje pamćenja, ali i preznojavanje, povišenu telesnu temperaturu, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak i proširene zenice. Simptomi se karakteristično pogoršavaju u toku noći.
Delirium je urgentno stanje sa visokom stopom smrtnosti, te je potrebno što ranije prepoznavanje simptoma (edukacija pacijenata i rodbine), intenzivna nega i multidisciplinarno lečenje.
Američko medicinsko udruženje (AMA) hronični alkoholizam definiše kao primarnu hroničnu bolest sa genetskim, psihosocijalnim i društvenim faktorima koji utiču na njen razvoj i manifestacije.
To je progresivna recidivna bolest dugotrajnog i prekomernog konzumiranja alkohola bez kontrole. Osoba u tom stanju nije u mogućosti da prestane da pije kada to čine drugi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo
https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortistanamsedesavadokspavamodz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare