Visok pritisak kod mladih: Problem koji može da bude fatalan

Zdravlje 19. jul. 202118:57 > 19:28
Podeli:
krpelji
Prvomajski uranak Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Visok krvni pritisak obično povezujemo sa starijim osobama. Međutim, ovaj problem, koji može da bude fatalan, često imaju i mladi. Koji su simptomi i šta raditi ako ih primetite, za portal Nova.rs priča dr Nikola Stojković.

„Hipertenzija je najčešće hronično oboljenje kod građana Srbije i uzrokuje mnoge kardiovaskularne bolesti i stanja. Međutim, primetili smo da građani često imaju visok pritisak a da to ne znaju jer ne bude nikakvih simptoma. Desi se da pritisak bude u vrednostima 180 sa 100 ili čak 200 sa 100, a pacijent prosto kaže da se oseća dobro“, upozorava dr Nikola Stojković.

On napominje i da se ovaj problem sve češće javlja i kod mladih, pre svega zbog stresa na poslu.

Tihi ubica

Kako kaže naš sagovornik, upravo taj visok pritisak zbog stresa na poslu zovu tihim ubicom jer se desi da ne daje simptome.

„Ipak, kao i kod starijih, i kod mladih su mogući pokazatelji koji govore da je u pitanju povišen krvni pritisak. To je najčešće glavobolja, obično u potiljačnom delu, ali može da se javi u bilo kom delu glave, čak i u vratu u vidu ukočenosti. Osim toga, simptomi su i vrtoglavica i zujanje u ušima. Vrlo često se javi mučnina koja je praćena povraćanjem. To povraćanje se razlikuje od onog izazvanog stomačnim tegobama jer se javlja u mlazovima i eksplozivno je. Takođe, pacijenti se žale na smanjenu toleranciju svetlosti i buke, sve im smeta, slično kao kod migrene.“

Pored stresa na poslu, visok pritisak kod mladih može da bude i zbog genetike.

„Neretko se javlja kod dece čiji roditelji imaju taj problem, pa stoga može da bude i nasledan. Pritom, može biti i sekundaran, tj. da bude posledica nekog primarnog oboljenja, npr. sa bubrezima, ili nuspojava zbog uzimanja nekih lekova, pa je rezultat stalno povišen krvni pritisak.“

Pročitajte još:

Bolje lečiti uzrok nego posledicu

I šta onda raditi kad već visok krvni pritisak ume da dođe bez simtoma, a može da napravi veliku štetu, pa čak i bude fatalan ako izazove jak šlog?

„Ključ je u redovnim preventivnim pregledima. Uvrežena mišljenja nekih su da mladima ne treba meriti krvni pritisak. Ja sam ipak za to da treba, baš iz svih ovih razloga. Generalno, kod svih treba meriti pritisak par puta godišnje u vidu sistematskih pregleda, a u kasnijem dobu, kako raste rizik od kardiovaskularnih oboljenja, i češće.“

Doktor ipak ističe da visok krvni pritisak ne znači uvek automatski i hipertenziju, tj. hronični problem s pritiskom.

„Ako se pritisak javi, treba pokušati sa promenom načina života. Povećajte fizičku aktivnost, smanjite unos soli i gledajte da smanjite stres koliko je moguće.“

Dakle, ako je moguće, bolje je ukloniti uzrok, kao i kod svega drugog, nego lečiti posledicu.

„Ukoliko se pritisak ne vraća u normalu uprkos merama prevencije, treba uvesti medikante. Danas ima jako dobrih antihipertenziva koji, ako se redovno piju, dovode vrednosti skoro u normalu.“

Ta normala krvnog pritiska je, kaže naš sagovornik, 120 sa 80, ali tolerišu se i vrednosti 130 sa 90.

„Alarmantno je kad je takozvani gornji pritisak preko 140, i to treba dijagnostikovati i lečiti“, napominje dr Stojković i zaključuje da se treba javiti lekaru ako osetite neki od simptoma koji ukazuju na visok pritisak.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar