Revolucija: Otkriveno zašto se neki ljudi lakše goje - naučnici na pragu leka za debljinu

Neispravan gen mogao bi objasniti zašto se neki ljudi debljaju čak i kada ne jedu više od drugih i kada se normalno kreću, pokazalo je novo istraživanje iz Centra za genetiku na Univerzitetu UT Southwestern.Studija, objavljena u uglednom časopisu Cell Metabolism, pokazala je da je greška u genu Ovol2 uzrokovala da su miševi s normalnim nivoom aktivnosti i unosom hrane u odrasloj dobi postali izuzetno gojazni zbog problema sa stvaranjem telesne topline. Ako se pokaže da isto važi i za ljude, koji dele gotovo identičan gen i njegov proteinski produkt, to bi moglo pomoći u otkrivanju mogućih lekova za gojaznost, prenosi Index.

Ne važi uvek ista, jednostavna formula

Uglavnom se smatra da su ljudi koji imaju problema s debljanjem sami odgovorni za svoju prekomernu težinu jer u većini slučajeva važi jednostavna formula prema kojoj će telo razliku između unesenih i potrošenih kalorija pohraniti u obliku masnog tkiva. No stvar nije uvek tako jednostavna."U većini slučajeva gojaznost je uzrokovana prejedanjem ili nedostatkom telesne aktivnosti, no naše istraživanje pokazalo je da mutacija slabo istraženog gena pod nazivom Ovol2 uzrokuje veliku gojaznost isključivo zbog greške u termogenezi, odnosno u proizvodnji topline", rekao je Zhao Zhang, koji je novu studiju vodio zajedno s profesorom imunologije Beutlerom koji je 2011. dobio Nobelovu nagradu za otkrića o ​​aktivaciji urođenog imuniteta.Kako piše na stranici UT Southwesterna, dr Zhang, Beutler i kolege odlučili su hemijski da uzrokuju stvaranje nasumičnih mutacija u DNA miševa kako bi saznali nešto više o osnovnim mehanizmima gojaznosti. U jednoj porodici miševa gojaznost je započela već u dobi od oko 10 nedelja i nastavila se sve dok u odrasloj dobi nisu postali izrazito gojazni. Istraživači su u toj porodici u genu Ovol2 identifikovali odgovornu mutaciju."Niko pre nije povezivao ovaj gen s gojaznošću jer je on neophodan za život", rekao je dr Beutler.„Mutacija koju smo stvorili bila je dovoljno blaga da omogući preživljavanje, no dovoljno štetna da otkrije upečatljiv metabolički defekt", dodao je.

U masnim tkivima miševa zabeleženo je povećanje težine od 556%, koje je bilo popraćeno smanjenjem nemasne težine od oko 20%, u poređenju s miševima iz legla koje nije bilo podvrgnuto mutagenezi.Eksperimenti su pokazali da gojazna životinje nisu bile u stanju održavati svoju unutarnju telesnu temperaturu kada su bile izložene hladnoći, što je verovatno proizašlo iz nemogućnosti učinkovite upotrebe tzv. smeđeg masnog tkiva ili smeđeg adipoznog tkiva, čija je primarna funkcija stvaranje topline.Telo troši kalorije na različite načine. Neka istraživanja pokazala su da sagoreva više kalorija kada je izloženo hladnoći kako bi održalo toplinu. U tom procesu posebnu ulogu ima smeđe tkivo koje sadrži mnogo više mitohondrija nego belo masno tkivo. Ti mitohondriji smanjuju proizvodnju adenozin trifosfata (ATP) koji služi kao pogon za druge procese u telu i pojačava termogenezu, odnosno zagrejavanje tela.Belo masno tkivo je dominantna vrsta masnog tkiva u ljudskom telu. Može se naći ispod kože (potkožno masno tkivo), oko unutrašnjih organa (visceralno masno tkivo) i u središnjoj šupljini kostiju (masno tkivo koštane srži), kao i na različitim delovima tela.Već godinama se zna da male životinje i ljudske bebe imaju smeđe tkivo. No, nedavno se pokazalo da ga imaju i odrasli. Ako je to tkivo kod odraslih aktivno, odnosno ako se u njemu sagorevaju kalorije kada su izloženi hladnoći, tada oni imaju tendenciju sagorevati više kalorija, što znači da se neće lako udebljati.Bolje razumevanje odnosa između potrošnje energije, smeđeg masnog tkiva, temperature okoline i telesne temperature trebalo bi omogućiti da shvatimo zašto neki ljudi lako postaju gojazni, a drugi ne. Ovo postaje nešto jasnije kada znamo da postoje tri različite vrste metaboličkih aktivnosti u kojima se stvara telesna toplina.Prva je bazalni metabolizam, odnosno metabolizam u mirovanju. Otprilike dve trećine kalorija koje sagorimo svaki dan pokreću osnovne telesne funkcije, od kojih sve stvaraju toplinu: disanje, cirkulacija krvi, rast ćelija, rad mozga i probava hrane.U drugu spadaju sve vrste fizičkog napora u kojima se takođe stvara toplina u hemijskim reakcijama koje potiču kontrakciju mišića.Treća se događa u spomenutom smeđem tkivu. To je zaostala evolucijska odlika koja nas je zaštitila od smrzavanja tokom ledenih doba. Ona započinje kada naša unutrašnja temperatura padne na vrlo niske nivoe, no većina ljudi gubi smeđe masno tkivo samim procesom starenja. U proseku kod umereno aktivnih osoba oko 60% ukupne dnevne telesne potrošnje energije odlazi na metabolizam u mirovanju, oko 32% na telesne aktivnosti, a oko 8% na tzv. termički učinak hrane, odnosno na probavljanje.

Trebalo bi da je moguće i lečenje

Ključno pitanje vezano uz novu studiju je mogu li se njeni rezultati iskoristiti u rešavanju problema gojaznosti.U prilog potvrdnom odgovoru govore dodatna istraživanja tima s UT Southwesterna koja su pokazala da zdravi gen Ovol2 potiskuje razvoj belog masnog tkiva, glavnog tkiva odgovornog za skladištenje energije.Kada su istraživači kod dela miševa prekomerno eksprimirali normalni protein Ovol2, otkrili su da su životinje mnogo manje dobivale na težini. Autori kažu da ova otkrića sugerišu da je Ovol2 ključni igrač u energetskom metabolizmu, što verovatno važi i za ljude jer je ljudski protein Ovol2 vrlo sličan mišjoj verziji.Dr Zhang smatra da bi lekari mogli da rešavaju problem gojaznosti lekovima koji podstiču funkcionisanje Ovol2.***BONUS VIDEO: Opasnost ili korist od injekcije za mršavljenje gosti dr Branka Mitrović i dr Katarina Bajec

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=opasnostilikoristodinjekcijezamravljenjegostidrbrankamitroviidrkatarinabajec-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4127284"]