Alkoholizam je bolest zavisnosti i bolest mozga. Ženski alkoholizam nosi dodatnu stigmu zbog koje se malo žena javlja na lečenje.
„O specifičnostima ženskog alkoholizma možemo da govorimo tek kada razumemo da je alkoholizam bolest zavisnosti, i to hronična bolest. Poput dijabetesa tipa 2, bolest koja je nastala tokom života, dakle nije nasleđena. Kada ga jednom dobijete, ne možete biti izlečeni, samo možete da ga držite pod kontrolom. Ljudi koji postanu alkoholičari pa prestanu da piju ostaju alkoholičari u apstinenciji. Tokom godina dolazi do biohemijskih promena u mozgu. Kod alkoholičara i alkoholičarki gubi se ta neka prirodna kočnica koja omogućava da se popije povremeno, po jedno piće, dva pića, ponekad da se čovek napije, pa onda ne pije tri meseca ili do neke prigode. To za alkoholičare više ne postoji“, kaže psihološkinja Ana Vlajković.
Evo šta nam je rekla o ostalim specifičnostima zloupotrebe alkohola kod žena.
„Ženski organizam teže i sporije metaboliše alkohol nego muški, ženama je manja količina alkohola potrebna da stignu u stanje pijanstva, alkohol se duže zadržava u njihovom organizmu.
Ženski alkoholizam je pod mnogo većom stigmom. Za muškarce koji piju vi nećete čuti pogrdne reči – za njih se misli da se dobro provode, a kada vide na ulici pijanu ženu, svi okreću glavu. Postoji dvostruki standard, a bolest je ista. Zbog te stigme mnogo manje žena se javlja na lečenje.
Muškarci javno piju, sve češće i devojke javno piju, ali sa zasnivanjem porodice, sa zapošljavanjem one počinju tajno da piju. Nekada se to zvalo domaćički alkoholizam, danas je to dominantan ženski alkoholizam.
Zavisnost kod žena brže nastupa nego kod muškaraca. Prvo zato što slabije tolerišu alkohol, a drugo zato što tajno piju i samim tim ne kontrolišu količinu, piju kad mogu, pa zato popiju veću količinu alkohola od muškaraca za isto vreme. Recimo, žena pravi večeru kod kuće, pije čašu vina i svaki put kada ode u kuhinju po nešto, ona popije neko žestoko piće. Dakle krišom piju.
Žene danas sve češće i sve ranije počinju da piju javno, što i nije problem dok ne ostavi posledice. Preko posledica mi definišemo alkoholizam.
Šta je dakle alkoholizam? Svako ponovljeno pijenje koje izaziva zdravstvene, psihičke, socijalne i profesionalne posledice“, kaže za nova.rs ova stručnjakinja.
„Sredinom prošlog veka odnos žena i muškaraca alkoholičara je bio 1:8 na osam muškaraca dolazila je jedna žena, danas na tri muškarca dolazi jedna žena. Iz mog iskustva i iskustva institucija i kolega, taj broj je sve bliži i iznosi 1:2 – na dva muškarca alkoholičara dolazi jedna žena. To postaje veliki problem“, priča nam psihološkinja Vlajković.
„Kada govorimo o posledicama, žene koje piju teže ostaju u drugom stanju, neefikasnije su u poslu, pogađa ih depresija, obično se ne zna da li je alkoholizam izazvao depresiju ili je depresija dovela do alkoholizma. Bolest prepozanejmo po posledicama, a u krajnjim fazama dolazi do zapuštanja svega, nepostojanje sreće i zadovoljstva u bilo čemu aosim u alkoholum gubljenje kontakata, povlačenje, neodržavanje higijene – lične i životnog prostora. To se vidi spolja, a ono što se događa u organizmu je još strašnije. Tolerancija ženskog organizma na alkohol je niža nego kod muškaraca, pre svega zbog mesečnih hormonalnih promena. Dolazi do poremećaja u radu pankerasa. Propadanje žena alkoholičara je mnogo brže. Pre dolazi do ciroze jetre, javlja se oštećenje tena, podočnjaci su izraženiji, a bore naglašenije. Naročito je opasno konzumiranje alkohola tokom trudnoće – posledice su vidiljive kod novorođenčeta u smislu manje telesne težine i dužine, plavičaste kože, a može doći i do većih deformiteta na nivou unutrašnjih organa. To sve predstavlja fetalni alkoholni sindrom. Alkoholičarke imaju psihološke probleme“, kaže naša sagovornica.
„Žene počinju da piju iz raznih razloga. Ranije se smatralo da je početak pijenja vezan za stresne događaje. Stres i anksioznost, krizne situacije su okidači, nešto sa čim ne možemo da izađemo na kraj, pa posegnemo za nečim što nije tableta, što je lako dotupno 24/7 i legalno. Kritičan period je ulazak u menopauzu. Tada žene počiinju da oiju mnogo više. Faktori koji utiču na razvoj alkoholizma kod žena su višestruki: individualni, socio-kulturološki i bračno-porodični. Suština svih faktora jeste nezadovoljstvo, gubitak samopouzdanja, hormonalne promene, gubici (posla, člana porodice, odlazak dece od kuće…). Svi se prepliću i nikada se sa sigurnošću ne može reći koji od njih je prevagnuo da dođe do razvoja alkoholizma“, objašnjava psihološkinja.
„Na lečenje se obično dolazi pod prinudom i ucenom. Lečenje alkoholizma kod žena se započinje prepoznavanjem problema i motivacijom. Princip lečenja je sistemski i porodični. Da biste došli na lečenje, morate da pokažete da imate motivaciju i podršku 24 sata, a to je moguće jedino ukoliko živite u nekoj zajednici sa roditeljima, braćom, sestrama, partnerom… Žene koje žive same retko dolaze na lečenje zato šzo je za lečenje bilo koje bolesti zavisnosti, uključujući i alkoholizam potreban saradnik – nadzor. Lečenje podrazumeva da nemate pristup novcu, da ne možete sami da odete u prodavnicu, u apoteku, mora da postoji neko ko će da preuzme odgovornsot za vas jer se alkoholičarka dok ne uspostavi stabilnu apstinenciju smatra nesposobnom za ponašenje prema sebi. Dakle, mora neko da je kontroliše. Zabranjeno je da se ide u restoran, može samo poslastičarnica. Stabilna apstinencija znači da žena nije popila ni kap makar godinu dana. Ali krize se mogu javiti i posle 15 godina. U snu čak“, objašnjava stručnjakinja.
Danas devojke vrlo rano piju sa vršnjacima pa se razvija tzv. primarni alkoholizam. U Srbiji su među mladim ženama dosta česti slučajevi „vikend alkoholizma“, gde se devojke i mlade žene redovno opijaju jednom ili dvaput nedeljno tokom izlaska. Devojke počinju da piju svakog vikenda i to se zove trening faza. Vikend pijenje je treniranje organizma, koji počinje sve više da toleriše alkohol. Zatim se piju veće količine i ta faza dugo može trajati, čak 10-15 godina. Onda brzo nastaje prva faza bolesti, kada organizam i postaje zavistan.
Menadžerski alkohholizam donelo je dolaženje žena na menadžerske funkcije i pozicije.
Možemo govoriti i o dva tipa ženskog alkoholizma – ‘alkoholizam domaćice’ i ‘muški tip alkoholizma’.
Kod ‘alkoholizma domaćice’ dominira solo pijenje, više kod kuće nego na javnim mestima, najčešće krišom ‘da drugi ne vide’, što otežava prepoznavanje problema i početak lečenja. Muški tip dominira kod zaposlenih žena – pijenje na javnim mestima, u društvu sa kolegama i prijateljima. Društvo više osuđuje prekomerno pijenje kod žena nego kod muškaraca tako da većina žena pije krišom“, priča nam psihološkinja Vlajković.
„Najdrastičnije posledice kod žena alkoholičarki se ispoljavaju na nivou porodičnog funkcionisanja: poremećaj u ulozi majke, odnos prema deci, organizacija čitave porodice. Dešavalo se da majka alkoholičarka baulja po kući, da je deca preskaču i ne mogu da je probude“, naglašava naša sagovornica.
„Iskustva su različita. Ako je ostavi, ona pre počinje lečenje. Dešavalo se npr. da muž uđe u lečenje i kako se stvari kod nje kreću nabolje, on ode – jer to nije više ista žena. Muževi žena alkoholičarki brže se razvode i teško prihvataju ulogu saradnika u lečenju. Pritisak negativno utiče na psihičko stanje zavisnice, te nisu retke depresije i karakterne promene. Život sa alkoholičarkom je život u laži“, zaključila je psihološkinja.
Psihološkinja Ana Vlajković je za 13. oktobar zakazala lajv radionicu na Facebooku i Instagramu.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare