Postoji važan razlog zašto se uvek budite između 3 i 4 ujutru: Fenomen koji zovu "vučji sat" i koji je upozorenje

Buđenje u to vreme povezano je s nivoima hormona, odnosno interakcijom melatonina, serotonina i kortizola. Melatonin, poznat kao „hormon sna“, naše telo luči u mraku, a zatim ga pretvara u hormon „dobrog raspoloženja“ – serotonin. Kortizol, s druge strane, oslobađa se kao odgovor na stres.

Oko tri sata ujutru telesna temperatura je najniža tokom spavanja, a nivo melatonina najviši. Istovremeno, nivo kortizola i serotonina je nizak. U kombinaciji s intenzivnom aktivnošću melatonina, ova hormonska neravnoteža remeti san, pa se mnogi ljudi lako probude.

Dodatno, dotok krvi u određene delove mozga u tom trenutku je smanjen, što dodatno otežava san. Kada se probudimo, posebno smo osetljivi na negativne emocije poput straha i pesimizma. Tokom ove faze ne samo da se lakše budimo, već nam je i teže da ponovo zaspimo, jer brzo ulazimo u napete i negativne misaone obrasce.

Istraživači sna sate između tri i četiri ujutru nazivaju „vučjim satom“. Ovaj izraz potiče još iz davnina i označava deo noći kada niko nije budan osim vukova. Jedna od korisnih tehnika za smirenje i povratak sna je svesno disanje metodom 4-4-4 – udišete četiri sekunde, zadržite dah četiri sekunde i izdišete četiri sekunde. Posle nekoliko ponavljanja, verovatno ćete se osećati smirenije.

Ako vas u tim trenucima preplave negativne misli zbog kojih vam san deluje nedostižno, savetuje se da čitate dok ne osetite umor i ponovo ne zaspite.

Kada se probudite, korisno je da popijete čašu vode i sednete, ali bez paljenja jakog svetla kako ne biste dodatno stimulisali telo. Takođe, preporučuje se da ne koristite mobilni telefon ili računar, osim ako nemaju noćni režim sa filterom plavog svetla koji je blaži za oči.

Važno je i da se ne vraćate odmah u krevet iz frustracije i želje da zaspite po svaku cenu – to može stvoriti začarani krug. Umesto toga, preporučuje se da se vratite u krevet tek kada zaista osetite pospanost.