stres kortizol
Foto: AJ PHOTO / Sciencephoto / Profimedia

Reguliše odgovor tela na stres.

Kortizol je steroidni hormon koji proizvode i oslobađaju nadbubrežne žlezde, endokrine žlezde koje se nalaze na vrhu bubrega. Kortizol utiče višestruko na telesne funkcije i uglavnom pomaže u regulisanju odgovora tela na stres.

Šta je kortizol

Kortizol je glukokortikoidni hormon koji nadbubrežne žlezde proizvode i oslobađaju. Hormoni su hemikalije koje koordiniraju različite funkcije u telu prenoseći poruke kroz krv do organa, kože, mišića i drugih tkiva. Ovi signali govore telu šta da radi i kada da to uradi. Glukokortikoidi su vrsta steroidnih hormona. Oni potiskuju upalu u svim telesnim tkivima i kontrolišu metabolizam u mišićima, masti, jetri i kostima. Glukokortikoidi takođe utiču na ciklus spavanja i buđenja. Nadbubrežne žlezde su inače male žlezde u obliku trougla koje se nalaze na vrhu oba bubrega i deo su endokrinog sistema. Kortizol je esencijalni hormon koji utiče na skoro svaki organ i tkivo u telu. On ima brojne važne uloge, uključujući regulisanje odgovora tela na stres. Pomaže i u kontroli upotrebe masti, proteina i ugljenih hidrata, suzbija upale, reguliše krvni pritisak i šećer u krvi.

Na šta ukazuje povišen kortizol

Povišen nivo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda obično se smatra Kušingovim sindromom, što je retko stanje. Uzroci viših nivoa kortizola od normalnog uključuju:

Uzimanje velikih količina kortikosteroidnih lekova, kao što su prednizon ili deksametazon, za lečenje drugih stanja.

Tumori koji proizvode adrenokortikotropni hormon (ACTH). Oni se obično nalaze u hipofizi. Ređe, neuroendokrini tumori u drugim delovima vašeg tela, kao što su pluća, mogu izazvati visok nivo kortizola.

Tumori nadbubrežne žlezde ili prekomerni rast nadbubrežnog tkiva (hiperplazija), koji izazivaju prekomernu proizvodnju kortizola.

Koji su simptomi visokog nivoa kortizola?

Simptomi Kušingovog sindroma zavise od toga koliko je nivo kortizola povišen.

Na sajtu clevelandclinic izdvajaju uobičajene znakove i simptome viših nivoa kortizola od normalnog.

Povećanje telesne težine, posebno na licu i stomaku.

Masne naslage između lopatica.

Široke, ljubičaste strije na stomaku.

Slabost mišića u nadlakticama i butinama.

Visok nivo šećera u krvi, koji često prelazi u dijabetes tipa 2.

Visok krvni pritisak (hipertenzija).

Prekomerni rast kose.

Slabe kosti (osteoporoza) i prelomi.

Hormon kortizol i šećerna bolest

U normalnim okolnostima kortizol uravnotežuje efekat insulina, hormona koji proizvodi pankreas, za regulisanje šećera u krvi. Kortizol podiže šećer u krvi oslobađanjem uskladištene glukoze, dok insulin snižava šećer u krvi. Hronično visok nivo kortizola može dovesti do hronično visokog šećera u krvi (hiperglikemije). To može izazvati dijabetes tipa 2.

Hormon kortizol i povišen pritisak

Kako kortizol tačno reguliše krvni pritisak kod ljudi i dalje nije sasvim jasno. Međutim, povišen nivo kortizola može izazvati visok krvni pritisak, a niži nivoi kortizola od normalnog mogu izazvati nizak krvni pritisak.

Hormon kortizol i imunitet

U kratkim naletima, kortizol može pojačati imunitet smanjenjem upale. Međutim, ako imate konstantno visok nivo kortizola, vaše telo se može navići na previše kortizola u krvi, što može dovesti do upale i oslabljenog imunološkog sistema.

Hormon kortizol i gojaznost

Kortizol je vrlo važan i za regulisanje metabolizma, koji je dalje važan za mršavljenje, odnosno prevenciju gojaznosti. Kortizol kontroliše način na koji telo koristi masti, proteine i ugljene hidrate za energiju.

Hormon kortizol i ciklus spavanja i buđenja

U redovnim okolnostima kortizol je niži uveče kada idete na spavanje, a u maksimalnim vrednostima je ujutru neposredno pre nego što se probudite. Stoga kortizol igra značajnu ulogu u buđenju, kao i u cirkadijalnom ritmu vašeg tela.

Optimalni nivoi kortizola su neophodni za život i održavanje više telesnih funkcija. Ako imate konstantno visok ili nizak nivo kortizola, to može negativno uticati na vaše opšte zdravlje.

Ostali hormoni stresa

Hormone stresa luče endokrine žlezde zarad prilagođavanja stresnim situacijama. Povećanjem otkucaja srca i smanjenje metaboličkih procesa koji nisu trenutno neophodni, hormoni stresa zapravo pomažu telu da opstane u kritičnim situacijama. Osim kortizola, hormoni stresa su i adrenalin, norepinefrin, vazopresin i hormon rasta.

Kako smanjiti kortizol

Tablete za smanjenje kortizola

Lekovi se obično koriste kod osoba sa Kušingovim sindromom. Medicinska terapija možda neće u potpunosti neutralisati sve pokazatelje viška kortizola, ali kao terapija za kontrolu prekomerne proizvodnje kortizola u nadbubrežnoj žlezdi koriste se ketokonazol, mitotan (Lisodren) i metirapon (Metopiron), pišu na sajtu mayoclinic.

Čaj za smanjenje kortizola

Istraživanja govore da pojedini napici mogu da pomognu u regulisanju kortizola, odnosno da mogu smanjiti stres i anksioznost. Izdvajaju se čaj od kamilice i nane.

Biljke koje snižavaju kortizol

Pojedine studije pokazuju i da neke namirnice poput čokolade i ribljeg ulja mogu smanjiti kortizol. Međutim, takve studije za sada nisu sasvim potvrđene.

Ishrana za smanjenje kortizola

Malo je verovatno da ćete uravnotežiti nivo kortizola dodavanjem inćuna u svoju picu ili štanglom čokolade. Ali dobra ishrana može napraviti razliku. Kortizol stupa u interakciju sa neurotransmiterima, hemijskim glasnicima koji šalju signale u mozak. Neurotransmiteri igraju važnu ulogu u raspoloženju. A kortizol nije jedino jedinjenje koje utiče na njih.

U svemu se kao najbolje pokazuje uravnotežena ishrana bogata biljkama, kao što je mediteranska ishrana. Zdrava ishrana je osnova upravljanja stresom, piše clevelandclinic.

Uravnotežen plan obroka može obezbediti da dobijete hranljive materije koje su vašem telu potrebne. Važno je i razgovarati sa lekarom o uzimanju osnovnih multivitamina.

Kako se radi analiza kortizola

U zdravstvenim ustanovama moguće je izmeriti nivo kortizola putem testova krvi, urina ili pljuvačke. Nadležni će odrediti koji je test najbolji u zavisnosti od vaših simptoma.

Kortizol – referentne vrednosti

Nivo kortizola u telu obično dostiže vrhunac u ranim jutarnjim satima i opada tokom dana, dostižući najniži nivo oko ponoći. Ovaj obrazac se može promeniti ako radite noćnu smenu i spavate u različito doba dana. Za većinu testova koji mere nivo kortizola u krvi normalni rasponi su:

Između šest i osma časova ujutru – 10 do 20 mikrograma po decilitru (mcg/dL)

Oko 16 časova – 3 do 10 mcg/dL.

Normalni raspon može da varira od laboratorije do laboratorije, a povremeno i od osobe do osobe. Ako treba da uradite test za nivo kortizola, vaš lekar će protumačiti vaše rezultate i obavestiti vas da li treba da se dodatno testirate.

Nizak kortizol

Nizak nivo kortizola smatra se insuficijencijom nadbubrežne žlezde. Postoje dve vrste takve insuficijencije: primarna i sekundarna. Uzroci primarne insuficijencije nadbubrežne žlezde obično su autoimuna reakcija u kojoj imunosistem napada zdrave ćelije u nadbubrežnim žlezdama bez poznatog razloga. To se zove Adisonova bolest. Nadbubrežne žlezde se takođe mogu oštetiti usled infekcije ili gubitka krvi u tkivima. Sve to ograničava proizvodnju kortizola.

Što se tiče sekundarne insuficijencije nadbubrežne žlezde, kod neaktivne hipofize ili tumora hipofize moguća je ograničena proizvodnja određenih supstanci, što signalizira nadbubrežnim žlezdama da proizvode kortizol, ali ograničeno.

Niži nivo kortizola od normalnog moguć je i nakon prestanka lečenja kortikosteroidnim lekovima, posebno ako prestanete da ih uzimate veoma brzo nakon dužeg perioda upotrebe.

Simptomi nižeg nivoa kortizola su, između ostalog, umor, nenamerni gubitak težine, slab apetit, nizak krvni pritisak (hipotenzija).

Oslobađanje od stresa

Osobama sa Kušingovim sindromom, tj. sa povišenim kortizolom, najčešće je potreban medicinski tretman za smanjenje nivoa kortizola. Lečenje obično uključuje lekove ili operaciju. I za niži nivo kortizola je neophodna medicinska pomoć, pre svega ako ova dva stanja traju hronično.

Međutim, generalno, postoji nekoliko svakodnevnih stvari koje možete da uradite da biste pokušali da smanjite nivo kortizola i da ga održite na optimalnom nivou. Navike koje mogu da pomognu su dovoljno sna (hronični problemi sa spavanjem, nesanica ili rad u noćnoj smeni povezani su sa višim nivoima kortizola), redovno vežbanje (studije pokazuju da redovno vežbanje pomaže u poboljšanju kvaliteta sna i smanjenju stresa, što vremenom može pomoći u smanjenju nivoa kortizola).

Regulisanje hormona prirodnim putem

Da bi kortizol u vašem telu funkcionisao optimalno, probajte da ograničite stres. Važno je biti svestan načina na koji razmišljamo, kako dišemo, da budmo svesni otkucaja srca i drugih znakova napetosti. To pomaže da prepoznamo stres kada nadođe, ali i kako da sprečimo da se pogorša.

Vežbajte vežbe dubokog disanja. Kontrolisano disanje pomaže da se stimuliše parasimpatički nervni sistem, što pomaže u snižavanju nivoa kortizola.

Uživajte i smejte se. Smeh podstiče oslobađanje endorfina i potiskuje kortizol. Posvetite se hobiju i zabavnim aktivnostima u kojima uživate. To takođe može podstaći osećaj blagostanja, što može smanjiti nivo kortizola.

Održavajte zdrave odnose. Odnosi s drugima su značajan aspekt našeg života. Napeti i nezdravi odnosi sa voljenim osobama ili saradnicima mogu ćesto izazvati stres i podići nivo kortizola.

BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)