Da li je dobro piti melatonin svake večeri? Doktori savetuju kad treba da se uzima i koja doza

Ako koristite melatonin, ovo su stvari koji bi trebalo da znate.

Da li je bezbedno uzimati melatonin svake noći?

Kratkotrajna upotreba melatoninskih suplemenata — tokom nekoliko nedelja — generalno se smatra bezbednom za većinu ljudi, prema podacima Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH). Ipak, postoje ograničeni podaci o bezbednosti dugotrajne upotrebe melatonina (tokom meseci ili godina).

Uobičajena dnevna doza melatonina kreće se između 1 i 5 miligrama (mg). „Doza može biti individualno prilagođena, ali treba da ostane što niža,“ ističe dr Ofer Džejkobovic, specijalista otorinolaringologije i medicine spavanja iz Njujorka.

Ipak, u nekim slučajevima može biti potrebna i viša doza. „Više doze se mogu razmotriti kod osoba koje, osim poremećaja uspavljivanja, imaju i psihijatrijske poremećaje, poput dece sa ADHD-om ili adolescenata sa depresijom“, objašnjava dr Džejkobovic.

Važno je i vreme uzimanja melatonina. Dr Bendžamin Piters, neurolog i specijalista medicine spavanja iz Sijetla, objašnjava: „Melatonin se često pogrešno koristi tako što se uzima neposredno pred spavanje, a zapravo bi trebalo da se uzima dva do tri sata ranije.“ Naime, ljudsko telo prirodno počinje da luči melatonin jedan do tri sata pre uobičajenog vremena za spavanje, pa suplementacija u tom periodu podržava prirodan ritam tela.

Melatonin kao suplement: kako deluje?

Melatonin je hormon (odnosno hemijski glasnik) koji luči pinealna žlezda u mozgu kada registruje pad svetlosti uveče. On reguliše ciklus spavanja i budnosti tako što telu šalje signal da je vreme za san.

Većina ljudi proizvodi dovoljno melatonina za kvalitetan san, ali oni koji imaju problem sa uspavljivanjem, čestim buđenjem ili prilagođavanjem na promene vremenskih zona (džet-leg) mogu imati koristi od suplemenata.

Melatoninski suplementi se proizvode sintetski u laboratoriji i imitiraju prirodni hormon koji organizam sam stvara. „Melatonin se ne izdvaja iz prirodnih izvora — ono što se prodaje na tržištu je veštački proizveden hormon,“ kaže dr Muhamed A. Riši, specijalista medicine spavanja pri Indiana University Health.

Na tržištu su dostupni u različitim oblicima — kao tablete, flasteri, gumene bombone i tečni preparati.

Kratkoročna naspram dugoročne upotrebe melatonina

„Postoje određene situacije kada melatonin može pomoći,“ kaže dr Riši. To se prvenstveno odnosi na kratkoročne poremećaje, kao što su džet-leg ili privremena nesanica. Neka istraživanja čak ukazuju da melatonin može pomoći i kod sindroma odloženog faznog poremećaja spavanja, koji se češće javlja kod dece.

Dok melatonin može biti koristan za kratkoročne probleme sa spavanjem, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se sagledali dugoročni efekti njegove upotrebe.

Kod osoba koje pate od hronične nesanice (poteškoće sa spavanjem koje traju tri meseca ili duže), preporučuju se tretmani koji se bave osnovnim uzrocima problema. Kognitivno-bihevioralna terapija za insomniju (CBT-I) predstavlja strukturirani tretman koji vodi stručnjak, i koji pomaže u prepoznavanju i promeni disfunkcionalnih uverenja i ponašanja koja ometaju san. Takođe, lekar može preporučiti određene lekove za spavanje.

Potencijalni rizici i neželjeni efekti melatonina

Kao suplement, melatonin nosi određene rizike i potencijalne neželjene efekte. Budući da se melatonin tretira kao dijetetski suplement, a ne kao lek, ne podleže istoj regulativi kao lekovi na recept ili bez recepta. U nekim zemljama melatonin je dostupan isključivo na recept, dok se u SAD može slobodno kupiti u apotekama, često i u dozama višim od preporučenih.

Kratkoročna upotreba melatonina u dozama do 10 mg dnevno se generalno smatra bezbednom. Međutim, više doze mogu izazvati noćne more, intenzivne snove, umor tokom dana, promene raspoloženja, glavobolju, vrtoglavicu i mučninu, navodi dr Džejkobovic.

Autori jednog pregleda istraživanja zaključili su da su negativni efekti melatonina u kratkom roku minimalni i da nestaju nakon prestanka uzimanja suplemenata.

Melatonin može stupiti u interakciju sa određenim lekovima, uključujući one koji usporavaju zgrušavanje krvi, lekove protiv epilepsije, za regulaciju krvnog pritiska, dijabetes, kao i pojedine vrste kontracepcije.

Istraživanja pokazuju da su doze od 5 do 6 mg dnevno potencijalno bezbedne za decu i mlade, ali i tu su potrebna dodatna istraživanja.

Najbolje je konsultovati se sa lekarom pre početka uzimanja melatonina. „Uvek preporučujem pacijentima da se posavetuju sa svojim lekarom kako bi dobili preporučenu dozu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem,“ ističe dr Riši.