4
Nažalost, ne mnogo.
Ekstremno zagađenje vazduha već je postalo hronični problem Srbije, i ponovo je Beograd u top 10 najzagađenijih gradova na svetu. Najstrašnije je što kad se upali „crveno“ (a nije retkost ni „ljubičasto“) upozorenje – ne možete baš mnogo da uradite da se zaštitite. Pulmološkinja dr Snežana Rsovac je za Novu ipak dala neke smernice kako se ponašati u ovim uslovima.
„Poznato je da je najveća koncentracija štetnih čestica u vazuhu u ranim jutarnjim satima i uveče. Zato gledajte da šetnju i bilo kakve aktivnosti napolju u to vreme izbegavate“, savetovala nam je dr Snežana Rsovac.
Preporučila nam je da na relevantnim aplikacijama i sajtovima pratimo koncentraciju zagađenja u vazduhu, koje pokazuju žarišta po Srbiji, ali i po delovima gradova, npr. Beograda. U odnosu na te informacije treba i prilagoditi aktivnosti napolju.
Kod kuće ne bi bilo loše da imate prečišćivač vazduha, s tim što je važno da odaberete onaj koji je najbolji protiv zagađenja, a to uopšte nije mala investicija. Osim toga…
„Naravno da moramo da vetrimo stanove čak i kad je smog napolju. Najbolje je nakratko napraviti promaju i skloniti se sa direktnog udara vazduha“, kaže dr Rsovac.
Pročitajte još:
Maske, kako nam je rekla, ne pomažu u potpunosti, ali ne škode.
„Te maske ne mogu sasvim da zaustave male čestice da prodru do disajnih puteva, ali jesu svojevrsna mehanička barijera. Vrlo je važno da maska bude suva. Ona ne sme da bude vlažna da bi nas štitila.“
Doktorka priča i koje visokorizične grupe treba posebno da obrate pažnju u ovim danima velikog zagađenja.
„To su astmatičari, pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i kardiovaskularni pacijenti.“
