Nutricionisti: Prestanite da izbacujete ove "problematične" namirnice iz ishrane, sve ste pogrešno shvatili

Stručnjaci objašnjavaju zašto ih više ne treba automatski smatrati "problematičnim", piše EatingWell.

Jaja

Jaja su decenijama bila na popisu namirnica koje se preporučivalo da ograničimo, najviše zbog zabrinutosti oko holesterola i zdravlja srca. Ali, istraživanja sprovedena tokom poslednjih 20 godina pokazala su da slika nije tako jednostavna.

"Ideja da su jaja nezdrava uglavnom proizlazi iz njihovog sadržaja holesterola", objašnjava registrovana dijetetičarka Juliana Crimi. "Danas znamo da kod većine ljudi prehrambeni holesterol ima znatno manji uticaj na nivo holesterola u krvi nego što se pre mislilo, ali prehrambene preporuke često se zadržavaju i nakon što se naučne spoznaje promene."

Prema novijim istraživanjima, veći uticaj na holesterol imaju zasićene masti i ukupan kvalitet ishrane. U poređenju s drugim izvorima životinjskih proteina, jaja sadrže relativno malo zasićenih masti i više nezasićenih. Osim toga, bogata su visokokvalitetnim proteinima i nutrijentima poput holina, vitamina B12 i joda.

"Holin ima važnu ulogu u zdravlju mozga", ističe dijetetičarka Lauren Manaker.

Beli pirinač

Beli pirinač često se naziva "praznim ugljenohidratom" jer sadrži manje vlakana od celovitih žitarica, što je dodatno naglašeno trendovima restriktivne ishrane i dijeta s niskim udelom ugljenohidrata.

"Strah od belog pirinča često je posledica kulture dijeta koja demonizira ugljenohidrate", kaže Crimi. "Iako ima manje vlakana, beli pirinač je i dalje vredan izvor energije i lako se probavlja."

Njegov uticaj na nivo šećera u krvi zavisi od više faktora - veličine porcije, kombinacije s drugim namirnicama i opšteg metaboličkog zdravlja osobe. Kada se jede uz proteine, masti i povrće bogato vlaknima, beli pirinač može biti deo uravnoteženog obroka bez naglih skokova šećera u krvi.

Manaker dodaje da se beli pirinač retko konzumira sam i da se uobičajeno kombinuje s povrćem, pasuljem, ribom ili mesom, što usporava probavu i pomaže da se stabilizuje nivo glukoze. U SAD se beli pirinač često dodatno obogaćuje gvožđem i vitaminima B grupe, a u mnogim kulturama on je temelj svakodnevne ishrane.

Krompir

Krompir često ima reputaciju namirnice koja "goji", ali takva percepcija uglavnom proizlazi iz načina pripreme, a ne iz samog povrća. "Krompir ima loš imidž, ali gledano iz prehrambene perspektive, reč je o hranjivoj i vrlo svestranoj namirnici", kaže Manaker.

Bogat je izvor kalijuma, minerala važnog za regulaciju krvnog pritiska i pravilnu funkciju mišića, a po porciji sadrži čak i više kalijuma od banana. Kada se jede s korom, obezbeđuje i vlakna i složene ugljenohidrate koji produžuju osećaj sitosti i pružaju stabilan izvor energije.

"Način pripreme čini najveću razliku", naglašava Manaker, dodajući da se kuvani ili pečeni krompir bez dodatnih masnoća lako uklapa u zdrav obrok, prenosi Index.hr.

Punomasni mlečni proizvodi

Godinama su prehrambene smernice favorizovale mlečne proizvode s niskim sadržajem masti kako bi se smanjio unos zasićenih masnoća. Međutim, novija istraživanja nude drugačiji pogled. Umesto da se fokusiraju isključivo na pojedine nutrijente, naučnici sve češće posmatraju namirnice kao celinu, kroz tzv. matricu hrane - način na koji se masti, proteini, vitamini i drugi sastojci međusobno dopunjuju.

Mlečna mast pomaže i u apsorpciji vitamina topljivih u mastima, poput vitamina A i D, koji su važni za imunitet i zdravlje kostiju. Ipak, punomasni mlečni proizvodi nisu prikladni za svakoga. Osobe s povišenim LDL holesterolom ili postojećim srčanim bolestima i dalje mogu imati više koristi od proizvoda s nižim sadržajem masti. Za ostale, umerena konzumacija može biti deo uravnotežene ishrane.

Stručnjaci zaključuju da se jaja, beli pirinač, krompir i punomasni mlečni proizvodi često izbegavaju zbog zastarelih prehrambenih mitova. U stvarnosti, reč je o namirnicama koje mogu obezbediti vredne hranjive materije i imati svoje mesto u raznovrsnoj ishrani. Umesto stalnog ograničavanja, važno je posvetiti pažnju načinu pripreme i kombinovanju hrane. Napuštanje nepotrebnih pravila može ishranu učiniti fleksibilnijom i dugoročno održivijom.