Srbija kao fudbalski Frankenštajn: Niko ne zna šta hoće Paunović

Ako su junski pripremni mečevi pred Mundijal protiv Zelenortskih Ostrva (0:3) i Meksika (1:5) bili fijasko zbog neuigranosti i eksperimentisanja, jesen u Ligi nacija pretvorila se u krah na svim nivoima.

Fudbalska reprezentacija Srbije pod vođstvom Veljka Paunovića danas neodoljivo podseća na Frankenštajna: mehanički sklopljena od istrošenih veterana, „zlatnih orlića“ koji su odavno prošli igrački zenit i uplašenih tinejdžera koji se guraju u vatru bez plana i sistema.

Sve deluje kao loše režirana audicija nakon koje smo sve dalje od takmičarskog fudbala kakav želimo da gledamo, dok se žreb za EURO 2028 neumoljivo približava.

Bruka u Minhenu i šamari na Marakani

Niko ne spori činjenicu da su naši rivali u grupi – Nemačka, Holandija i Grčka – u ovom trenutku igrački stabilniji i kvalitetniji. Međutim, sporno je to što ekipa iz utakmice u utakmicu izgleda sve bezidejnije, dezorijentisanije i nemoćnije. Pre minhenskog debakla, doživeli smo dva bolna udarca na beogradskoj Marakani. Protiv Grčke (1:2), bodovi su prosuti u 95. minutu golom Duvikasa, dok je protiv Holandije (1:2) brzi pogodak Luke Jovića bio tek kratak bljesak pre novog pada pod pritiskom Merdinka.

Vrhunac nemoći viđen je na Alijanc areni u Minhenu protiv Nemačke (0:2). Izabranici Jirgena Klopa uputili su čak 32 udarca ka našem golu, dok je Srbija prvi i jedini šut zabeležila tek u 78. minutu očajničkim pokušajem Filipa Kostića sa distance. Sa tek 147 tačnih pasova naspram nemačkih 675 i posedom lopte od skromnih 26 odsto, „orlovi“ su ušli u neslavnu istoriju kao tim protiv kojeg je zabeležena najveća razlika u udarcima u istoriji Lige A.

Srbija je u ove tri utakmice Lige Nacija dopustila 83 šuta protivnicima, i čak 15 velikih šansi pa je gol razlika od 1:6 i dva minimalna poraza samo optička varka.

Taktika bez sistema i stihijska audicija

Osnovni sportski problem jeste odsustvo bilo kakve ideje. Paunović konstantno rotira formacije sa tri i četiri defanzivca, ali ni u jednoj varijanti ekipa nema prepoznatljive automatizme ni u fazi defanzivnog bloka, ni u fazi organizacije napada. Igra u tranziciji praktično ne postoji. Forsiranje istrošenih snaga, povratak Dušana Tadića i forsiranje Nemanje Gudelja i Nemanje Maksimovića drastično su usporili ritam u manevru.

Istovremeno, mladi kreativci iz najjačih evropskih liga poput Lazara Samardžića ili Aleksandra Stankovića greju klupu ili dobijaju minute na kašičicu. Uvođenje bisera poput Mihajla Cvetkovića i Vasilija Kostova u trenucima kada je meč u Nemačkoj već bio rešen ne deluje kao planska integracija, već kao alibi potez koji talentovane momke nepotrebno izlaže pritisku.

Brdo igrača defiluje kroz tim, a niko ne zna ko su nosioci igre.

Priča o „procesu“ na nizbrdici

Umesto samokritike, Paunović je na konferenciji za medije u Minhenu povišenim tonom branio svoje odluke, tvrdeći da je reč o dugotrajnom i bolnom „procesu“ za koji je potrebno strpljenje. Selektor je poručio da se tim „penje uz strminu i gleda da se ne strovali još dublje“, prebacujući krivicu na mentalitet ovdašnje javnosti koja od svega pravi „dramu i tragediju“ i tražeći opravdanje u slaboj minutaži igrača u klubovima.

Skor od dve pobede i sedam poraza u devet utakmica, uz gol-razliku 7:21, ne može se pravdati apstraktnim teorijama.

Ovakva lutanja naišla su na žestok odgovor fudbalskih stručnjaka. Nekadašnji napadač Bajerna Radmilo Mihajlović izjavio je da reprezentacija deluje sporo, kukavički i amaterski, oštro kritikujući rukovodstvo Saveza zbog urušavanja trenerske struke i postavljanja poslušnika. Mihajlović je slikovito opisao pasivnost na bokovima – gde igrači poput Koste Nedeljkovića ili Alekse Terzića, umesto hrabrog napada na prostor, vraćaju loptu unazad sve do golmana – označivši štopera Strahinju Pavlovića kao jedinu svetlu tačku.

Trener Vladan Milojević je uoči starta Lige nacija podvukao je da se reprezentacija vrti u začaranom krugu „večitih novih početaka“, ocenivši da su Paunović i Savez zakasnili sa smenom generacija jer je kod igrača sa Novog Zelanda nastupilo zasićenje. Kao suprotan primer naveo je Grčku pod vođstvom Ivana Jovanovića, koja je hrabro promovisala poletne i standardne mlade igrače i odmah ostvarila rezultat.

Pretnja drugog šešira: Put ka ponoru pred žreb za EURO 2028

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2028. ključni su cilj ovog ciklusa, ali nastavak ove serije vodi Srbiju direktno u nepovoljan položaj. Prema propozicijama UEFA, ukupan plasman u Ligi nacija direktno određuje šešire za kvalifikacioni žreb koji se održava 6. decembra u Belfastu. Poslednje mesto u grupi gotovo sigurno gura „orlove“ u drugi šešir.

Iako novi format nalaže da samo dve najlošije poslednjeplasirane selekcije direktno ispadaju u Ligu B, Srbija sa nula bodova i gol-razlikom 2:6 već zaostaje za Češkom i Turskom. Pad u drugi šešir garantuje da ćemo u kvalifikacijama izvući neku od evropskih velesila – poput Španije, Francuske, Nemačke ili Engleske.

Scenario iz borbe za prethodni Mundijal, kada smo upravo iz drugog šešira završili iza Engleske i Albanije, opasno preti da se ponovi. Vremena za novu audiciju više nema – rezovi moraju biti trenutni, ili će Srbija trajno ostati na marginama modernog fudbala.