I Nemci se spremaju za katastrofu: Kancelarija za civilnu zaštitu ih savetuje da spakuju ove namirnice

Skandinavci su još ranije dobili uputstvo "U slučaju krize i rata", gde je tačno navedeno šta treba da spakuju unapred, kako bi vanredno stanje dočekali spremni, a sad se i Nemcima savetuje da pripreme pakete "za ne daj bože".

Prema podacima Federalne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), geopolitička situacija je napetija nego što je bila pre nekoliko godina, a ekstremni vremenski događaji su u porastu zbog klimatskih promena. Agencija zato preporučuje da građani preduzmu mere pripravnosti za vanredne situacije kako bi bili bolje u stanju da upravljaju kriznim situacijama ukoliko se za tim ukaže potreba, piše Test.de i prenosi instrukcije.

Zalihe za najmanje tri dana

BBK preporučuje da svi imaju zalihe hrane i vode za hitne slučajeve kod kuće i to u količinama dovoljnim da se pokriju najmanje tri dana osnovnih potreba. Oni koji žele da budu još bolje pripremljeni i imaju dovoljno prostora za skladištenje mogu povećati svoje zalihe – na primer, na jednu nedelju do deset dana.

Savezno ministarstvo hrane i poljoprivrede je građanima dalo i kalkulator zaliha za hitne slučajeve da bi mogli da lakše sračunaju poželjnu količinu u zavisnosti od broja dana i broja ljudi u vašem domaćinstvu.

Konzervisana hrana i puno pića

Kada pripremate zalihe za hitne slučajeve, najbolje je da hranu i gotova jela čuvate u teglama i konzervama, jer to eliminiše potrebu za pripremom i hlađenjem. Ovo je posebno korisno ako nestanak struje spreči rad vašeg frižidera, zamrzivača ili šporeta.

Zaliha pića je neophodna u slučaju da nestane vode iz slavine. Osoba može da preživi otprilike tri nedelje bez hrane, ali ne više od četiri dana bez tečnosti. Zato, odrasla osoba treba da planira najmanje 1,5 litara tečnosti dnevno. Ako planirate da kuvate, obavezno uključite dodatnu vodu u svoje zalihe za hitne slučajeve.

Čuvajte svoje zalihe na hladnom, suvom i tamnom mestu i proveravajte ih na svakih nekoliko nedelja. Proizvode dugog trajanja najbolje je držati na kraju police, dok artikle kojima se bliži rok trajanja treba staviti napred.

Šta sve spada u zalihe za hitne slučajeve

• Voda i sokovi. Određeni deo vaših tečnih zaliha trebalo bi da se sastoji od mineralne vode. Voćni sokovi poput soka od pomorandže, UHT mleka ili alternativa mleku poput sojinih ili ovsenih napitaka takođe su pogodni.
• Konzervisana hrana i suva hrana. Konzervisana hrana, poput ribe, voća ili povrća, idealna je za skladištenje u hitnim slučajevima. Sos i pire od jabuka, crveni kupus, vegetarijanski namazi i puter od kikirikija takođe se dobro čuvaju u teglama i ne zahtevaju hlađenje. Suve namirnice kao što su pirinač, musli, mleveno povrće, sušene kobasice, brašno, šećer, so, keksi, hrskavi hleb, sočivo, pasulj, instant supa ili testenine takođe su dobri.
• Sveće i radio na baterije. Izvori svetlosti kojima nije potrebna struja su važni, kao što su lampe na baterije, sveće i šibice. Svako domaćinstvo bi takođe trebalo da ima radio na baterije ili ručni radio za hitne slučajeve, kako bi i dalje mogao da prati informacije o trenutnoj situaciji tokom nestanka struje.
• Higijenski proizvodi. Da biste izbegli zanemarivanje higijene u vanrednim situacijama, dobra je ideja da pri ruci imate predmete poput sapuna, deterdženta za veš, paste za zube, ručne četkice za zube, vlažnih maramica, dezinfekcionog sredstva, pelena i tampona, toalet papira i kesa za smeće.
• Hrana za bebe i kućne ljubimce. Ako imate bebe o kojima treba da brinete, ne zaboravite da se opskrbite hranom za bebe ili formulom. Kućnim ljubimcima će takođe biti potrebna odgovarajuća hrana.

Unapred spakovani kompleti za hitne slučajeve sa dugotrajnim zalihama

Energetske pločice sa visokim sadržajem kalorija, gotovi obroci u konzervi – specijalizovani dobavljači pretvaraju strah od vanrednih situacija u posao, prodajući komplete za hitne slučajeve sa veoma dugotrajnim namirnicama. Ponekad su uključeni filteri za vodu, toalet papir ili kamping toaleti.

Godinama su im ciljna grupa bila prvenstveno takozvani "preperi" - ljudi koji se aktivno spremaju za sudnji dan, ali od pandemije kovida-19 i rata u Ukrajini, sve više ljudi koji ranije nisu mnogo razmišljali o svojoj spremnosti za vanredne situacije takođe postaju potencijalni kupci. Pitanje šta predstavlja razumne zalihe za hitne slučajeve sada je za mnoge relevantnije nego ikad.

Nemci pišu da ti paketi koji sadrže 15-dnevne zaliha za hitne slučajeve za jednu osobu mogu koštati oko 300 evra. Sadržaj se uglavnom sastoji od gotovih obroka, a u zavisnosti od dobavljača, uključuje i mleko u prahu i cela jaja ili konzervirani hleb. Svakako, kupovina proizvoda pojedinačno može biti znatno jeftinija, plus omogućava da izaberete hranu prema vašim ličnim preferencijama.

Savet: Gomilanje se ne preporučuje. Pažljivo stvarajte razumne zalihe kupovinom dodatnog pakovanja proizvoda dužeg trajanja – kao što su testenine, pirinač ili konzervisana hrana.