Naučnici otkrivaju kako tetovaže utiču na imuni sistem: Mnogi ne znaju i šta se dešava ispod kože

Kada mastilo jednom uđe u telo, ono ne ostaje samo na mestu. Ispod kože, pigmenti ulaze u interakciju sa imunološkim sistemom na načine koje nauka tek počinje da razume.

Tetovaže se generalno smatraju bezbednim, ali sve više istraživanja pokazuje da mastila nisu biološki inertna. Ključno pitanje više nije da li unošenje stranih supstanci utiče na organizam, već koliko su one potencijalno toksične i kakve posledice mogu imati dugoročno.

Mastila za tetoviranje su složene hemijske mešavine. Sadrže pigmente koji daju boju, tečnosti koje omogućavaju ravnomerno nanošenje, konzervanse i različite nečistoće. Mnogi pigmenti prvobitno su razvijeni za industrijsku upotrebu, poput auto-lakova, plastike ili tonera za štampače, a ne za ubrizgavanje u ljudsku kožu.

U nekim mastilima nalaze se tragovi teških metala poput nikla, hroma, kobalta, a ponekad i olova. Ove supstance mogu biti toksične i poznate su po tome što izazivaju alergijske reakcije i preosetljivost organizma.

Osim toga, mastila mogu sadržati i organska jedinjenja poput azo-boja i policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Azo-boje se široko koriste u tekstilu i plastici, ali se pod određenim uslovima, kao što su izlaganje suncu ili lasersko uklanjanje tetovaže, mogu razložiti u potencijalno opasne supstance povezane sa oštećenjem DNK i razvojem raka.

Crna mastila, koja se često prave od čađi, mogu sadržati jedinjenja koja se povezuju sa kancerogenim efektima. S druge strane, obojena mastila, naročito crvena, žuta i narandžasta, češće izazivaju alergije i dugotrajne upale.

Proces tetoviranja podrazumeva ubrizgavanje mastila duboko u dermis. Organizam to prepoznaje kao strano telo i pokušava da ga ukloni, ali su čestice prevelike da bi bile potpuno izbačene. Zato ostaju zarobljene u ćelijama kože, što tetovaže čini trajnim.

Međutim, mastilo ne ostaje samo u koži. Istraživanja pokazuju da čestice mogu putovati kroz limfni sistem i zadržavati se u limfnim čvorovima. Dugoročni efekti toga još nisu u potpunosti poznati, ali činjenica da su limfni čvorovi ključni za imuni odgovor izaziva zabrinutost.

Uticaj na imuni sistem

Nedavna istraživanja sugerišu da pigmenti iz tetovaža mogu uticati na imunitet, izazvati upalne procese i čak oslabiti reakciju organizma na određene vakcine. Mastilo preuzimaju imune ćelije, a kada one odumru, oslobađaju signale koji produžavaju stanje upale i aktiviraju imuni sistem.

Zabeleženo je i da prisustvo mastila na mestu primanja vakcine može promeniti imuni odgovor, pa je u nekim slučajevima primećena slabija reakcija na vakcinu protiv kovida. To ne znači da su vakcine nebezbedne, već da pigmenti mogu uticati na komunikaciju između imunih ćelija.

Rizici i dugoročne posledice

Za sada ne postoje čvrsti dokazi da tetovaže direktno uzrokuju rak kod ljudi, ali laboratorijska istraživanja ukazuju na moguće rizike. Problem je što se mnoge bolesti razvijaju decenijama, pa je teško pratiti dugoročne posledice.

Najčešće zdravstvene komplikacije su alergijske reakcije i upale. Posebno je problematična crvena boja, koja može izazvati svrab, otok i stvaranje granuloma malih upalnih čvorića koje telo formira kako bi izolovalo strane materije.

Ove reakcije mogu se javiti i mesecima ili godinama nakon tetoviranja, često pod uticajem sunca ili promena u imunitetu. Hronične upale mogu dodatno povećati rizik od različitih bolesti, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Postoji i rizik od infekcija, kao i kod svake procedure koja narušava integritet kože. Loša higijena može dovesti do bakterijskih infekcija, hepatitisa ili retkih, ali ozbiljnih oboljenja.

Jedan od najvećih problema jeste nedovoljna regulacija. U mnogim zemljama mastila za tetoviranje nisu strogo kontrolisana kao kozmetika ili medicinski proizvodi, pa proizvođači često ne moraju da navode sve sastojke. Evropska unija je uvela stroža pravila, ali globalno gledano, kontrola je i dalje neujednačena.

Tetovaže kao trajno izlaganje hemiji

Za većinu ljudi tetovaže ne izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme, ali nisu bez rizika. One unose u telo supstance koje nisu predviđene da tu ostanu dugoročno, a neke od njih mogu biti štetne u određenim uslovima.

Najveća zabrinutost odnosi se na kumulativni efekat – kako tetovaže postaju veće, brojnije i šarenije, raste i ukupna količina hemikalija u organizmu. U kombinaciji sa sunčevim zračenjem, starenjem ili uklanjanjem laserom, moguće posledice još nisu u potpunosti istražene.

Tetovaže ostaju snažan oblik ličnog izražavanja, ali istovremeno predstavljaju i dugotrajno izlaganje hemijskim supstancama. Iako trenutno nema dokaza o širokoj opasnosti, sve veći broj istraživanja ukazuje na pitanja na koja nauka tek treba da da konačne odgovore.

Kako popularnost tetoviranja raste širom sveta, potreba za strožom regulacijom, većom transparentnošću i dodatnim istraživanjima postaje sve očiglednija.

Izvor: The Conversation