Lekari kažu da je ovo je najbolji način da odredite svoju idealnu težinu - ne, nema veze sa vagom

Nekada je odgovor bio prilično jednostavan. Dovoljno je bilo pogledati tabelu indeksa telesne mase (BMI) (detaljnije i indeksu telesne mase BMI pročitajte ovde) i pronaći broj koji vas smešta u „zeleno polje“, odnosno u raspon 18,5–24,9 (25,0–29,9 značilo je „prekomernu težinu“, a 30,0 i više „gojaznost“). BMI je sedamdesetih godina uveo istraživač ishrane Ancel Keys, a formula je jednostavna: težina u kilogramima podeljena s visinom na kvadrat u metrima.

Iako grub pokazatelj, BMI se brzo odomaćio jer je mogao da predvidi važne ishode po zdravlje, poput rizika od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti. Zbog toga su ga usvojile vodeće zdravstvene institucije poput američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Međutim, BMI je postao krut standard u institucijama poput američke vojske, toliko da bi, primera radi, Arnold Švarceneger bio proglašen „gojaznim“. Osiguravajuće kuće koristile su ga kao crno-beli kriterijum za postavljanje dijagnoza i odobravanje lečenja. Tek posle decenija kritika i pritiska Američkog lekarskog udruženja, počelo je ozbiljno preispitivanje ovog pristupa.

Ipak, rušenje mita o BMI-u donelo je i cenu: ispostavilo se da ne postoji jednostavna zamena kojom bi se precizno odredila idealna težina svake pojedinačne osobe. To znači da je umesto jedne praktične, ali manjkave formule, potrebno osmisliti složeniji pristup koji obuhvata i medicinske i psihološke faktore.

Faktori u formuli za „idealnu težinu“

• Sastav tela. Najpouzdaniji medicinski alat za procenu idealne težine nije vaga, već analiza telesnog sastava (npr. DEXA skener). Ona pokazuje odnos mišićnog i masnog tkiva, kao i količinu visceralne masti, koja je posebno važna za zdravlje. Preporučeni procenat telesne masti u proseku iznosi 14–24% za muškarce i 21–31% za žene. Kada se tome dodaju laboratorijski nalazi (insulin, jetreni i bubrežni enzimi, glukoza, holesterol, trigliceridi), dobija se čvrsta medicinska osnova za određivanje idealne težine.
• Izgled i osećaj. Nijedan medicinski test ne može da odgovori na pitanje kako se osećate u svom telu i koliko vam ono omogućava da živite život kakav želite. Ako ste na „idealnoj“ težini, a ipak ste umorni, nezadovoljni ili vas boli, onda to nije prava mera za vas.
• Metaboličko zdravlje. Laboratorijski nalazi pružaju jedinstven uvid u to da li je vaša trenutna težina metabolički zdrava ili nezdrava. Ovo je podatak koji se ne može dobiti iz bilo kog drugog izvora.
• Slika o telu. Idealna težina treba da bude ona pri kojoj se osećate dobro u sopstvenom telu, sa samopouzdanjem i ponosom.
• Indeks telesne mase. Iako je manjkav, BMI nije za bacanje. U kombinaciji s ostalim faktorima, i dalje može da posluži kao okvirni pokazatelj raspona u kojem bi vaša idealna težina mogla da se kreće.

• Održivost. Težina neće biti idealna ako je ne možete dugoročno održavati. Idealna brojka je ona koja vas inspiriše ne samo da je postignete, već i da je zadržite tokom celog života.

Počnite od raspona, pa sužavajte. Na početku puta ka zdravijoj težini nemoguće je znati tačnu idealnu brojku. Zato je bolje odrediti raspon koji uzima u obzir medicinske i psihološke faktore, a zatim ga postepeno precizirati dok ne dođete do užeg opsega ili jednog ciljanog broja.

Budite spremni na prilagođavanja. Zdravo mršavljenje nije kviz u kojem jednom date odgovor i čekate da saznate da li ste pogodili. Cilj se može menjati, u zavisnosti od nalaza, toga kako izgledate, kako se osećate i kako funkcionišete u svakodnevici, ali i od spoljnih okolnosti i životnog stila, piše "Psychology Today".