Piter Salk (76), profesor zaraznih bolesti na Pitsburg univerzitetu, još se seća istorijskog dana u martu 1953. godine kad je primio vakcinu protiv dečije paralize koju je razvio njegov otac Džonas Salk. Iako vakcina još nije bila prošla nijedno kliničko ispitivanje, tad devetogodišnji Piter i njegova mlađa braća, šestogodišnji Darel i trogodišnji Džonatan, bili su među prvom decom koja su primila vakcinu protiv zastrašujuće bolesti.
Samo 1952. godine u SAD je bilo zaraženo skoro 60.000 osoba (uglavnom dece), od kojih je 3.000 preminulo, a mnogi su ostali paralizovani. Piter, Darel i Džonatan Salk vakcinisani su u kuhinji njihove porodične kuće blizu Pitsburga.
„Moj otac je došao kući s vakcinom protiv poliomijelitisa. Imao je i neke špriceve i igle koje je sterilisao prokuvavši ih u vodi. Zatim je postrojio mene i braću i vakcinisao nas“, prisetio se nedavno Piter Salk u razgovoru za američki National Public Radio (NPR).
„Mrzeo sam injekcije. Sećam se kako sam se sakrio iza velike kante za đubre. Pokušao sam da budem nevidljiv, što mi, naravno, nije uspelo“, dodao je Salk.
Dve nedelje kasnije braća Salk primila su drugu dozu vakcine, ovog puta pred kamerama.
„Bila je to prilika da moj otac pokaže puno poverenje u posao koji je obavio. I da zaštiti nas decu“, izjavio je Piter Salk za New York Times, koji je nedavno objavio veliku temu sa sećanjima ljudi na veliku pobedu medicine – vakcinu protiv dečije paralize koju je razvio američki lekar i naučnik Džonas Salk (1914-1995).
Zahvaljujući radu istraživača pre njega, Salk je uspeo da uzgoji poliovirus u ćelijama bubrega majmuna. Zatim je izolovao virus i inaktivirao ga formalinom koji se obično koristi kao sredstvo za dezinfekciju i balzamovanje. Dakle, umesto da u vakcini koristi živi poliovirus, Salk je koristio inaktiviranu verziju virusa.
Nakon što je vakcinisao sebe, suprugu i sinove, pokrenuo je masovno vakcinisanje u SAD. Među prvima su bili učenici osnovne škole u Pitsburgu koju su pohađali Salkovi sinovi, a Darel Salk se seća kako ga je učitelj zamolio da uteši uplakanog školskog drugara i da mu objasni da je vakcina bezbedna.
„Šta sam znao? Bio sam dete. Dao sam sve od sebe kako bih ga uverio da vakcina pomaže u zaštiti ljudi od vrlo gadne bolesti“, prisetio se Darel Salk.
Pročitajte još:
Vest o Salkovoj vakcini protiv dečije paralize zvanično je objavljena 12. aprila 1955. godine preko radija i televizije nakon što je vakcinisano 1,8 miliona mališana. Salk se tog dana pojavio i na konferenciji za novinare, a jedno od pitanja koje mu je postavljeno bilo je ko je vlasnik patenta za vakcinu.
„Pa ljudi, rekao bih. Ne postoji patent. Možete li patentirati Sunce?“, odgovorio je Salk, koji je odbio profit od svoje vakcine. Samo je želeo da ona što pre krene u široku upotrebu u celom svetu.
Ipak, uživao je svetsku slavu, a veliku pažnju medija privukao je 1970. godine, kad se, nakon razvoda od supruge Done, oženio francuskom umetnicom Fransoaz Žilo, koja je poznata po vezi s Pablom Pikasom.
Džonas Salk preminuo je 1995. godine u Kaliforniji, gde je osnovao poznati Salkov institut za biološka istraživanja. Zahvaljujući njegovoj vakcini, SAD su 1979. godine zabeležile poslednji slučaj dečije paralize.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar